Narodno blagostanje — dodatak

74.

нових кредита од чега је искоришћено 106.7 мил. за 18 мил. дин. више него у претходној години. Од овог стока хартије од вредности банка је реализирала у току прошле године 2,7 мил. дин, због чега се вредност ових смањила на 16 мил. дин. У портфељу хартија од вредности се налазе и између осталог: Прво хрв: слав. д. д. за индустрију шећера у Осијеку, Осјечка левасница жељеза и творница стројева „Текста" д. д. у Марибору, Ланена индустрија д. д. У Осијеку и „Зелени Вир" д. д. за искоришћавање водених сила Горског котара у Скадру. Пословање већине афилираних предузећа било је задовољавајуће. Дивиденду нису плаћале „Текста“, „Зелени Вир" и Осјечка шећерана, која је пословну годину завршила са губитком. Један већи део банчиних средстава пласиран је у непокретности и у вредности од 34.7 мил. дин. која се није мењала за постедње четири године.

Кретање прихода и расхода показује доња таблица.

Расходи 1985. 1986. 1937. 1938. Камата 14.234 11.093 11.110 10.493 Плате 7.368 7.295 7.630 8.009 Управни трошкови 2.069 2.406 2.824 2.477 Дарови 50 50 42 68 89 Дотација пенз. фонду 600 600 600 600 Порези. и пристојбе 1.606 1.269 1.317 2.638 Отписи сумњ. потраж. 956 3.343 1.182 1.595 Отпис инвентара —— —— 44 ___ Добитак 1.468 2.026 2.126 2.812

Приходи ;

Пренос добитка 712 1.468 1.526 1.626 Камата 22.263 18.782 19.567 19,782 Провизије и разно 3.492 6.744 4.715 6.128 Приходи некретнина 1.174 1.080 1.092 1.106 Кирија власт. просторија 669 851 851 Збир прихода 28.320 28.926 27.751 98.643

Приходи од камата били су нешто већи него у претходној години и износили су 19,8 мил. према 19,6 мил. дин. Ако од прихода од камата одбијемо пасивне камате од 10.5 мил. дин. добијемо бруто приход од камата који је износио 9.8 мил. према 8.5 мил. дин. Бруто приход од камата повећао се за 832,419 дин. Агилност банке у изналажењу нових послова показује и повећање провизије и разних прихода са 4.7 мил. на 1 мил. дин. Приходи од некретнина остали су непромењени са 1,1 мил. дин. Међу расходима показују плате повећање за 378.961 дин. на 8 мил. дин. Пораст социјалних терета, и то у првом реду нових издатака за пензионо осигурање службеника, су узрок томе. Саме плате су нешто чак и назадовале, због заиста ригорозне штедње-коју је спроводила управа. Из тог разлога су се смањили и управни трошкови са 2,8 мил. на 2,5 мил. дин. Најјачи је пораст код пореза и пристојба са 1,3 на 2,6 мил. дин, за округло 100%. У извештају се каже, да је повишење основице минималног пореза у највећој мери допринело томе. Сумњива потраживања отписана су у износу од 15 мил. према 1,2 мил. дин. Чист добитак после одбитка преноса из претходних година износио је 12 мил. према 0.6 мил. и 0,7 мил, и према томе се удвостручио према претходним годинама. Од одбитка са преносом у износу 2,8 мил. одређено је за фонд по уредби о образовању пословних резерви 120.000 дин., а преко тога 380.000 дин. дакле укупно 500.000 дин. Остатак од 2,3 мил. дин, пренет је на нови рачун. И у прошлој години, упркос бољем пословном резултату, управа је остала верна традицији која је настала за време банкарске кризе, да се добитак не дели акционарима него да служи као резерва за идуће године.

Приликом анализе насталих промена у структури страног капитала код нас, после анексије Чешке и Моравске, и Југословенска банка је наведена међу оним акционарским друштвима, чија је већина била у чехословачким рукама. Мако сматрамо да је ирелевантно за пословање саме банке у чијим се рукама налази већина акција, ипак

сматрамо да: је потребно. нагласити, због расветљивања истине, да је по нашим информацијама већина акција Југославенске банке у домаћим рукама. ;

У управном одбору банке били су глг.: д-р фФердинанд Грамберг, претседник; инж. Иван Дворжачек, потпретседник; Прокоп Чипера, д-р Цветко Грегорић, д-р Зигмунд Конечни, д-р Никола Костренчић, Антун пл. Михаловић, д-р Јулије Моган и Јосип Ф. Шмит. У надзорном одбору су гл.: Хинек Коварж, инж. Вјекослав Пилпел, маг. фармац. Драгутин Перош и Јарослав Ржуха. Генерални директор је г. д-р Никола Костренчић.

ХРВАТСКА СВЕОПЋА КРЕДИТНА БАНКА Д. Д. ЗАГРЕБ Међу приватним акционарским банкама које имају своје седиште у Загребу, односно у Београду, Хрватска свеопћа кредитна банка, с обзиром на висину укупних средстава којима располаже, заузима шесто место. Међутим, она није позната само по томе, што је једна од наших водећих банака, него је то и новчана установа која се ниу најтежим фазама наше банкарске кризе није користила никаквом заштитом. Она се је одувек убрајала међу наше најликвидније новчане заводе. Избор послова и селекција клијентеле вршени су код ње увек најбрижљивије. Улагачима је, поред тога, пружало све могуће гаранције и постојање необично јаког залеђа. |

Додуше, ненормално психолошко· стање у коме су се улагачи налазили ујесен 1931 и у 1932 години није ни овде остало без утицаја. Штетних последица ипак“ није било, али је Банка и том приликом пружила довољно доказа о ликвидности својих пласмана. Наиме, од 23 септембра 1931 до краја те године она је готово без икаквих напора била исплатила близу 100 милиона динара. Њена готовина у благајни и на жиро-рачунима крајем 1931 године ипак је износила још увек равно 40 милиона динара. У току 1982 улагачима и повериоцима је било исплаћено даљих 70 милиона, а готовина и одмах расположива средства крајем Те године била су опет врло велика. У банчину солидност и ликвидност нико није могао више да сумња.

Банци је већ у 1982 нуђено много нових улога, али их она није хтела примати, ни у 1532 ни у току следеће две године, јер је за кредитирање својих старих пословних пријатеља имала на расположењу довољно средстава, а с обзиром на тадашњи нејасни развитак прилика није хтела да одмах приступи поновном проширењу свог пословног волумена. То је сасвим у складу с добро познатом предстрожношћу банчиних управљача. Када се јасно видело, да је општа привредна криза, на издисају, почетком 19835, и Хрватска свеопћа кредитна банка приступила је опет постепеном проширивању свог пословања, обављајући и даље све послове необично обазриво, у складу са принципима потпуне сигурности и ликвидности. Са 210 милиона динара почетком 1985 банчина укупна средства су била порасла на округло 300 милиона крајем 1987.

Банка се је и у току прошле године у своме раду руководила досадашњим прокушаним пословним принципима. Њезин ликвидитет одржаван је стално на нивоу који је потпуно одговарао њезиним обавезама. У немирним септембарским данима она је, не служећи се рефинансирањем у никаквом виду, била у стању да без икаквих тешкоћа удовољи свима захтевима својих улагача и поверилаца и чак да без икаквих ограничења исплати све кредите које је својим клијентима пре септембарских догађаја била одобрила. Банчина управа напомиње да су прошлогодишњи јесењи догађаји ипак били изазвали један тренутни прекид нормалног пословања и једно привремено смањење поверених јој средстава. Међутим, прошлогодишњи банчини пословни успех не заостаје за резултатом претходне године. То треба приписати врло живом пословању за првих девет месеци прошле године и у односу на раније године просечно повољнијем пласману банчиних средстава.