Narodno blagostanje — dodatak

године последња главна скунштима имала је на расположењу за дотацију резервном фонду 100 хиљ. и за 2759 дивиденду 1 мил. дин., а 798 хиљ. дин. пренето је на нови рачун. :: OB

У управи су г. г.: барон Ернест Гутман, д-р барон Карол Нојман, инж. барон Виктор Гутман, Алфред Чучка, ин, Хенрих Херц, инж. Војко Копривник, д-р Јован Божић, д-р Цветко Грегорић, Роберт Вилхајм, д-р Владимир Хавличек и Сер Ендрју Мек Фејдин. Чланови надзорног одбора су г. г.: Драгутин Јурковић, д-р Павао Фишер, Ернест Паниан и д-р барон Антун Адамовић.

RUDNIK »KOSTOLAC« ĐORĐE VAJFERT A. D., KOSTOLAC

Imali smo već priliku da naglasimo, da društvo »Kostolac« nile samo rudarsko odnosno uglienokopno preduzeće. To ie u stvari ijedan mali trest. Naime, pored ugljenokopa, preduzeće ima i svoje rečno brodarstvo, zatim parni mlin, Ramenolom ı veliko polisko imanje. Doduše, brodarstvo, koje igra veoma važnu ulogu u bilansu, pošto je iskazano sa preko 17 miliona kod ukupnih sredstava od nepunih 36 miliona dinara, ne pretstavlja samostalnu granu privređivanja. Ono služi uglavnom samo za prenos uglia od mesta proizvodnje do Smedereva, Beograda i Pančeva, dge je koncentrisana glavna potrošnja. Ni relativni značai parnog mlina, kamenoloma i ekonomije nije znatniji, tako da ie uglienokop stvarno ipak naiglavnija grana privređivanja u preduzeću. Ugali koji proizvodi »Kostolac« je lignit vrlo dobrog kvaliteta, sa prosečno 3500 kalorija, a dobiva se gotovo neposredno na obali Dunava, nedaleko od ušća Morave. Transportni troškovi su minimalni, delom i zbog toga, jer se ugali prevozi na sopstvenim brodovima. Druga povolina okolnost za »Kostolac« jie u tome, što je za znatan deo proizvodnje prođa obezbeđena: potrošači su pivare u Beogradu i Pančevu, mlinovi i druga industrijska preduzeća iz koncerna poč. Đorđa Vajferta. Privredna kriza je u svoje vreme prouzrokovala smanjenie potrošnje uglia. Od toga ie trpeo i Rudnik »Kostolac«, tako da je pobolišanjie opštih privrednih prilika i niemu dobro došlo. Prošlogodišnie poslovanje završeno је са rezultatom koji uglavnom zadovoliava. Čista dobit po svim granama poslovania iznosi, doduše, samo 321 hilj. din. Međutim, preduzeće ie uspelo da izvrši amotrtizaciju od 1,93 miliona na nepokretnostima, instalacijama i plovnom parku prema samo 1.38 mil. u 1937 godini.

Hačun izravnania

Aktiva 1935 1936 1937 1938 u hilj. dinara

Gotovina 457 513 321 608 Hartiie od vrednosti a 598 601 1.591 Nepokretnosti 2.573 2.521 2.471 2:372 Копсез ја »Козботас« 5.500 5.500 5.500 5.500 Мазтепје 468 421 379 341 Železnička postrojenja 1.431 1.288 1.259 1.070 Mlin. instalacija 162 158 117 100 Pokretni inventar 344 287 300 323 Plovni obiekti 19.170 18.595 18.037 16.685 Inventar plovnih obi. „880 630 535 428 Novi potkop 212 201 120 162 Ugali i materiial 954 750 | 636 860 Dužnici 7.393 6.193 6.408 5.687 Razna aktiva ZO 76 82 171

Pasiva : СТахп)са 10.000 10.000 10.000 10.000 Rezervni fond | 56 57 58 |) 60 Dobr. fond Đ. Vajfert __ | PO 100 136 800 -obveznice 4:500: 4.500): 4.500 4.500

Метсе—АКсери 9.070 8.739 8:025 .. 10.460 Poverioci 14.343 13.228 12.866 8.815 Lombard 204 148 207 255 Razna pasiva 941 1.007 926 1.175 Kaucije, gar., ostave 25.093 23017 22997 31.842 Dobit 504 36 136 428 Zbir bilansa 64.711 60.728 59.824 67.671 Ukupna sredstva 39.618 37.711 36.827 35.820

Ukupne investicije posle izvršenih otpiša bilansirane su sa 27 miliona din. prema 28,7 mil. krajem prethodne godine. Kao što je već spomenuto, otpisi su iznosili 1,93 mil. Iz toga se vidi da u toku prošle godine nisu vršene nikakve nove znatnije investicije, Inače, u investicije su uložene oko četiri petine ukupnih sredstava s kojima preduzeće radi. Plovni ођјеки хаједпо 5 inventarom plovnih objekata bilansirani su sa 17,1 mil. Prema tome vrednost svih ostalih investiciia iskazana je sa nešto manje od 10 miliona. Od toga otpada 5,5 mil. dinara na rudarsku koncesiju »Kostolac«, 2,37 miliona na nepokretnosti i 1,07 miliona na železnička postrojenja.

Rudnik nema nikada velikih zaliha uglia. Krajem 1938 ugali i materijal zaiedno iznose 860 hilj. din. prema 636 hili. u 1937 godini. Dužnici su iskazani sa nešto manje od 5,7 mil. prema 6,4 mil. kraiem prethodne godine. Međutim, hartije od vrednosti pokazuju povećanie sa 601 hili. krajem 1937 na 1.52 mil. din, 1938. I gotovina je povećana. Ona iznosi 608. hill prema 921 hilj. u 1937.

Gotovina je ostala nepromeniena sa 10 mil. Rezervni fond iznosi samo 60 hilj. din., a dobrotvorni fond poč. Đorđa Vaiferta 136 hili. Kako sopstvena sredstva nisu dovolina za pokriće svih investicija, preduzeće se služi i dugoročnim Kkre-

„Фа. 89 obveznički zajam koji je preduzeće još ranije uzelo

iskazan Je nepromenjeno sa 4,5 mil. Akcepti su prošle godine povećani za 2,44 mil., na 10,46 mil. din. Međutim, poverioci su smanjeni za 4 mil. din., sa 12.86 mil. kraiem 1937 па 8.8 mil. din. u 1938 godini.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1935 1936 1937 1938 u hili. dinara

Admin. i opšti trošk. 3.983 4.142 4.867 4.483 Amortizacija 309 323 410 1.910 Otpis sumni. potraž. — 527 — 183 Kamenolom 152 — — Екопопија — — 8 = Dobit 504 36 136 428

Prihodi Prenos dobiti 440 503 36 107 Rudnik 4.436 4.502 5.308 6.689 Brodarstvo 34 10 12 65 Mlin 7 1 10 19 Ekonomija 30 6 — 18 Razni prihodi — _ 12 118 Zbir prihoda 4.947 5.029 5.418 7.005

Račun gubitka i dobitka nam pokazuje da je uglienokop zaista naiglavnija grana privredivanja. Prihodi od rudnika u 1938 bili su 6,68 mil. i veći su za 1,37 mil. nego! u 1937 godini, dok su u odnosu na 1995 ili 1936 povećani za preko 2,2 mil. To: je: omogućilo da se izvrši normalna amortizacija investiciia. Prošle godine bili su za oko 400 hili. din. i prežijski troškovi manji nego u 1937. Ukupan čisti dobitak sa prenosom iz 1937 iznosi 498 hilj. din. Od toga ie dotirano Dobrotvornom fondu Đorđa Vajferta 64 hilj., din., rezervnom fondu 6 hilj. din. a ostatak od 358 hilj. prenet ie na novi račun.

U upravi su #. g.: d-r Dragutin K. Protić (pretsednik), d-r Ferdinand Gramberg, Žorž Fai, Herman Gramberg i Oto Vaifert. U nadzornom ođboru su g. g.: Rudolf Pile (pretsednik), d-r Gusav Kerpel i Žarko Đ. Krstić. ПИ