Narodno blagostanje — dodatak

133.331

3% obv. u opticaju 236.803 Drž. za 3%o0 obveznice 460.000 295.607 Višak pr. fonda 2.491 Polagači ostava ___ 25.190 1.086.359 Prenosni računi 48 944 Zbir 1.200.239 1.948.580 Fond za isplatu zemlioradđničkih dugova Izdavanja 1937 1938 ·u hiliadama dinara

Anuit. stavli. na rasp. ust. 129.138 112.358 Troškovi 15.397 24.910 Rasporedjena akontacija — 0.2 Razlika u anuitetnoj službi

39 ођу. — 0.9 Naplate od dužnika

kreditovane fondu ——— 145.473 Višak 2.491

Primanja izvršene naplate od dužnika 143.474 273.808 Rasporedjeni anuiteti — 92 Prihodi od kamata 3.433 4.244 Provižija 102 42 Vanredni prihodi 12 61 Višak iz 1937 god. — 2.491 Zbir 147.099 280.739

U prošloj godini banka je primila više ekspropriacionih odluka nego u ranijim godinama, i to 275 u ukupnom iznosu 143.8 mil. prema 187 i 50.2 mil. i 48 i 16.4 mil. u prethodnim godinama. Iz donje tablice se vidi da se znatno povećao posao odelenja.

Račun izravnanja

Aktiva 1935 1936 1937 1938 пи ћШјадата Фпага

Gotovina 4.855 8.246 19.066 19.007 Agrarni interesenti — 6.250 39.785 123.330 Država za dobr. zemlju —— 10.701 26.684 83.934 Za isplaćene obaveze 2.032 34.499 49.630 50.200 Služba po obveznicama —— — 16.932 20.107 Ostave kod Pab. 717.982 685.727 662.40C 624.632

Pasiva Spec. garantni fond — 3.530 3.927 3.368 Privremeni anuiteti 2.847 5.431 7.449 8.792 Redovni anuiteti 37 202 414. 426 Vanredne otplate — 138 600 1.068 Neraspoređene sume 493 381 484 676 Privremeni računi 2 99 4,567 6.939 Velepos. za ekspr. zemlj. —— 14.318 34.560 73.315 Država za ekspr. хет. —— —— 16.203 72.513 Država za dopr. u kol. f. —— 2.125 6.705 17.895 Obveznice u opticaju 2.032 34.296 57.432 84.620 Марјасег! interes (4%) — 2.422 2111 Dotacija 472. ха 31. ођу. —— 5.000 16.645 23.796 Neisplaćeni kupovni — 190 708 1.060

4%/- obVeznice 717.982 685.718 661.429 623.641 Zakupn. ža opr. zemli. 2787 — — — Zbir 726.246 754.775 814.513 921.210

Agrarni interesenti uplatili su na ime dužnih anuiteta 4:93, mil. za 26 mil. шапје пего što ie bilo гагтехапо. Normalna vrednost obveznica u opticaju iznosila je 84.6

mil. din. prema 57.4 mil. dinara. Banka ima pravo prvokupa agrarne zemlje. Ona je u toku ove godine rada odobrila 3.850 kupoprodajnih ugovora, a u 213 slučaja koristila se ртауот ртуокира.

МОСТЕР ТВОРНИЦА ЛАКА И БОЈА Д. Д. — ЗАГРЕБ

Имали смо већ прилику да констатујемо да се је наша индустрија боја и лакова, иако сразмерно још доста млада, ипак попела на завидну висину. Највећа заслуга за то припада неоспорно фирми „Мостер, творница лака и боја д. д. Загреб“, која заузима код нас прво и водеће место у тој струци. У земљи можемо већ да пронзводимо све осим неких специјалних боја које треба текстилна ин дустрија. Иначе, производи Мостер творнице лака и боја д. д. могу се у сваком погледу мерити с одговарајућим бојама и лаковима највећих и најпознатијих предузећа у иностранству. Предузеће није жалило никакве жртве које · је требало учинити у циљу усавршавања производње, па је поред осталога, откупило и читав низ патената од највећих немачких, француских, енглеских и америчких фабрика, а слало је на специјалне студије у разне фабрике у иностранство и своје инжењере — хемичере. Да би се могли задовољити сви захтеви потрошача у погледу квалитета и брзе добаве робе, подигнути су и набављени и најсавршенији творнички објекти. У току прошле године творница је опет проширена.

Похвална настојања предузећа у циљу стварања савремене домаће индустрије лака и боја нису увек наилазила на одговарајуће признање. Предузеће је у своје време било изложено свим тешкоћама око афирмирања, јер се морало борити истовремено с иностраном конкуренцијом и предрасудама у самој земљи. Пре 12 година“ — 1927 због знатних губитака оно је било приморано да приступи и отпису главнице са 7,5 на 1,5 мил. дин. Међутим, убеђени да признање потрошача за њихов користан рад не може изостати, акционари и управа нису се дали збунити. Одмах је проведено поновно повишење главнице са 1,5 мил. на 45 милиона динара. Од 1927, када је извршена санација предузећа, па све до краја 1985 оно није могло да плаћа никакву дивиденду, али с друге стране није имало више ни губитака, упркос смањењу потрошње лака и боја у годинама опште економске кризе. Наиме, публика је мало по мало ипак дошла до убеђења да се ни у иностранству не могу добити ни бољи ни јевтинији производи од „Мостерових". Они су стекли већ тако сјајну репутацију, да их потрошачи изричито траже.

„Мостерови" производи за потребе грађевинарства, индустрије, ваздухопловства, железница и паробродарства су потпуно еквивалентни најбољим страним производима, тако да у погледу њиховог првокласног квалитета више не може бити никакве сумње. Мако је наша домаћа индустрија лака и боја од нарочите важности не само за нашу привреду, већ и за народну одбрану, ипак јој се још увек чине огромне сметње. Тако, на пример, ни наша царинска политика не показује довољно обзира према овој важној грани домаће индустрије. Царина на увоз сировина коју ова индустрија плаћа је врло висока. Док је другде у свету увоз сировина врло често сасвим ослобођен од царине, дотле смо ми увели готово прохибитивне царине на увоз потребних сировина, а увоз готових фабриката