Narodno blagostanje — dodatak

ANBALIZA

Dodatak „Магодпот

Pite:

BILANSA

Вјасдозсатји“

BROJ 27

Sadržaj:

Anglo-Prago banka, Prag „SHBOH” HHBapa J. /. — Љубљана

BEOGRAD, 8 JULI 1939.

GODINA X

Адриа-Бауксит рударско и индустријално д. Д, Загреб—Сплит

ANGLO-PRAGO BANKA, PRAG

U septembru prošle godine, kada je prvi put uzdrmana Čehoslovačka, i kod nas je nastala velika nervoza. Privredni život bio je paralisan. Pred novčanim zavodima mogli su se videti zbijeni redovi ulagača. Kad je kod nas došlo do takvih pciava, do kakvih je moralo doći u Pragu i u ostalim mestima Čehoslovačke! Mi smo u to vreme čitali novinske Iizveštaje, ali mislimo da su oni dali samo bledu sliku svega toga što se odigralo. Čehoslovački događaji mogu da se uporede samo sa zemljotresom, toliko su bili snažni, brzog toka i neočekivanog nastupa. A kao što zemljotresi ostavliaju pustoš iza sebe, moglo se io isto dogoditi i sa privredom Čehoslovačke. Sa velikim interesom smc stoga pristupili proučavanju bilansa Anglo-Prago banke. Na naše veliko i priiatno iznenađenje videli smo, da je Anglo-Prago banka sjaino prebrodila tai težak — u svoj istoriji valida naiteži — period.

Izveštai Anglo-Prago banke u Pragu za 1938 godinu od dvostrukog je interesa za našu javnost. Prvo zbog toga što ta banka održava jednu filijalu u Beogradu, Која po obimu svoga rada spada u naše vodeće novčane ustanove. Bilans Anglo-Prago banke naročito ie interesantan i Zbog toga, što su u poslednici godini otcepljieni Sudetski krajevi i jedan deo Slovačke, gde ie i Anglo-Prago banka podržavala svoje filijale.

Promene u toku ove godine — obrazovanje Protektorata — imale su još jače reperkusije na rad banke, ali one ne

mogu biti predmet naše analize. Ali iednu krupnu promenu ·

ipak moramo da zabeležimo, i to — novu firmu. Anglo-Prago banka u svoioj današnioj firmi postoji od 1929. Ona je postala iz fuzije Anglo-Čehoslovačke banke, Praške kreditne banke i Češke komercijalne banke. Ona je kroz deset godina radila pod firmom >»Anglo-Čehoslovačka i Praška kreditna banka«. Kao takva je stekla i kod nas odličan renome. Banka održava, osim u našoi zemlji, filiiale još i u Bukureštu i Sofiji. Te filijale upravliaju industrijskim preduzećima, koja spadaju u interesnu sferu bančinu. Ona je u balkanskim zemljama пајjače zainteresovana u šećernoi, pivarskoi i tekstinoi industriji. Čisto finansiiske interese zastupa bančina filiiala u Londonu. Sa istim ciljem osnovana ije prošle godine i filijala u Njujorku. Priključenjem Košice Mađarskoi, postala je i ta filijala inostranom, tako da ije Anglo-Prago banka krajem 1938 godine imala šest inostranih filijala umesto četiri u prethodnoj godini. U tekućoi godini i filijala u Bratislavi postala je inostrana. Filijale u Sudđetskim krajevima, koji su priključeni Nemačkoi, prešle su u nemački posed.

U svom godišnjem izveštaiu upravni odbor analizirao je privrednu situaciju u svetu i u Čehoslovačkoj. Do septembra pr. g. čehoslovačka privreda razvijala se uglavnom povoljno, iako je bilo malog nazadovanja u proizvodnji rudarske, topioničke, staklene i tekstilne industrije. U septembru je proizvodnia zastala. Ali posle minhenske odluke privreda se brzo

oporavila, brže nego što se očekivalo. Tome su doprinele i velike porudžbine, koje su stigle iz Nemačke. аи ка preduzeća, koja su u interesnoi sferi bančinoj, radila su zadovoljavajuće. Banka je zadržala svoja učešća; ona su Znatina u električnoj , metalnoj, kožnoi, porcelanskoj i kozmetičkoj industriji kao i u proizvodnji veštačke svile i predmeta za naoružanje. Bančina industriiska preduzeća u našoi zemlji i u Bugarskoj radila su dobro i imala delom i bolieg uspeha nego prethodne godine. Na čehoslovačkom novčanom tržištu — kaže se dalie u bančinom izveštaiu — bila ie do septembra velika ponuda novca. Skoro jedini tražilac kredita bila je država. Zbog političke neizvesnosti i time prouzrokovane nervoze ulagača, vlada je proglasila moratorium. Što se tiče banaka, one su brzo prešle i preko tih teškoća. Posle minhenskih odluka, poverenje ulagača se postepeno vratilo, tako da su banke mogle da isplaćuiu uloge i preko one kvote, koja je bila utvrđena moratoriumom. Bančine filiiale u inostranstvu radile su normalno. Krize, u vezi sa državnom samcstalnošću Čehoslovačke, prouzrokovale su i kod njih odliv uloga. Ali to nije dovelo do nikakvih ozbilinijh teškoća. Beogradska filiiala, kao što se zna, bila ie u septembru zaista pod jakim pritiskom ulagača. Ali ona ga је siaino izdržala, dajući time najbolii dokaz o predostrožnosti svcjih upravljača, koji su ioji osigurali potpunu likvidnost i u пајtežim danima.

Posle minhenskih odluka, banka i njene filiiale u inostranstvu uspele su ne samo da povrate svoju klijentelu, nego da je čak i prošire. Naiveći je uspeh u tom pogledu postigla centrala u Pragu, koja je u Škodinim zavodima i Brnskoi fabrici oružja, dobila dva zaista prvoklasna komitenta.

Donia tablica pokazuje bilanse Anglo-Prago banke za poslednje četiri godine.

Račun izravnania

Aktiva 1935 1936 1937 1938 ноте. КЕ

Blagajna ! рог. ро уд. 290.8 980.5 287.9 271.9 Devize 17.0 17.5 16.7 20.4 Menice 138.5 145.5 223.2 168.2 Hartilie od vrednosti 4475. (| 4989 5143 529.8 Učešća 73.0 73.0 73.0 73.0 Dužnici 1.959.7 2.018.2 2.116.5 17122 Мерскге този 75.9 77.5 75.8 65.3 Prenosna aktiva 14.0 29.1 15.6 15.8 Razna aktiva — 62.3 62.3 62.3

Pasiva Glavnica 120.0 120.0 120.0 120.0 Rezervni fond 18.2 18.2 18.3 18.4 Penzioni fond 62.3 62.3 69.3 62.3 Ulozi na štednju 1.034.5 1.055.8 1.094.4 810.4 Poverioci 1.757.4 1.916.0 2.059.8 1.883.3