Narodno blagostanje — dodatak

114

АДРИА-БАУКСИТ РУДАРСКО И ИНДУСТРИЈАЛНО ДД. ЗАГРЕБ—СПЛИТ

Висока коњунктура за бауксит је престала. Као што је то био случај већ у 1937, тако је наш извоз бауксита и у прошлој години наилазио на велику конкуренцију на иностраним тржиштима. Додуше, тражња за баукситом и алуминиумом, који се из њега добија, још увек је врло велика, што је и разумљиво с обзиром на форсирано наоружање у свету. Међутим, порасла је и понуда, тако да цене већ одавна показују тенденцију опадања. Наша баукситна индустрија је, поред тога, оптерећена сувише великим дажбинама, које знатно смањују њену конкурентску способност, |

И прошлогодишња производња и продаја Рударског и индустријалнот длд. „Адриа-Бауксит' биле су, услед све оштрије иностране конкуренције, опет мање него у претходној години, тако да Друштво и прошлу пословну годину закључује са губитком, који је заједно са преносом из ранијих година достигао висину од 1,76 милиона динара. Као што је већ споменуто, конкурентска способност наших произвођача бауксита знатно трли услед великих дажбина, којима су разна надлештва оптеретила извоз бауксита. На првом месту треба споменути бановинску таксу од 5 динара по тони, коју је убрала Приморска бановина за извезени бауксит. Поред тога наплаћују се и општинске таксе на вађење бауксита итд. Најзад, у току прошле године повишена је и тарифа за превоз бауксита железницом, а уведен је и нови допринос за санацију братинских благајни.

С обзиром на изложено стање није никакво чудо да је наша баукситна индустрија морала да покаже назадовање у свом развитку. Јасно је, наиме, да свако оптерећење у унутрашњости неизбежно смањује њену конкурентску способност на светском тржишту. А то опет доводи до смањења производње у земљи, као и до смањења износа исплаћених надница. У колико је већа производња, у толико је веће и благостање народа. И фискална политика самоуправа морала би о томе водити рачуна. До сада су на жалост, остали без успеха сви кораци које је наша баукситна индустрија предузимала са циљем да на надлежним местима докаже, да је повећање терета неподношљиво и да их треба укинути. Према томе изгледа да нису повољне ни перспективе за будуће пословање наше баукситне индустрије.

Биланси Рударског и индустријалног M. д. „АдриаБауксит' за последње четири године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1935 1936 1937 1938 | у хиљадама динара

Рударски посед 15.582 18.385 18.620 19.240 Инвентар 2.046 2.345 2.057 1.844 Материјал 937 1.109 898 859 Залихе бауксита 669 1.884 1.210 1.158 Благајна 485 267 173 95 Дужници 9.612 8.419 5.388 2.840 Губитак 1.884 1.623 1.566 1.758

Пасива | Главница 5.000 5.000 5.000 5.000 Резервни фонд 14 14 14 14 Фонд амортизације 3.363 5.363 6.783 7.563 Повериоци 24.232 93.167 17.874 15.078 Разна пасива 606 489 241 135 Збир биланса 33.215 34.083 29.912 27.790

Рачун губитка и добитка

Расходи |

TipeHoc ryGHrka - 1.766

LBBA | 1.628, ~ 1.565 909

Управни трошкови 975 797 678

Плате и наднице 484 611 _ 855 614 Социјални терети 359 585 491 447 Порези и таксе 1 09 260 197 984 Камата | — 1.027 — Аморт. отписи ___ 1.550 2.441 1.877 1.185 Приходи | Произв. и продаја 3.340 — 6.094 4.248 2.970 Камата 16 — 26 | Аб Губитак 1.864. 1020. „1500 | 1758 Збир прихода 5.249 7:717, 5.840 4.774.

Збир биланса, који је био пао са 34 мил. дин у 1986 на 20,9 мил. крајем 1937, у прошлој години је опет смањев и крајем 1938 исказан је са 27,8 мил. И то показује да се

· је обим послова смањио. Међутим, у овом случају смање-

ње збира биланса ипак не треба сматрати скроз неповољном чињеницом. Наиме, оно је углавном изазвано смањењем дужника у активи и одговарајућим падом поверилаца у пасиви У 1985 и 1936 износ дужника са 9,6 мил. односно са 8,4 мил. дин. био је ненормално висок, јер је предузеће било приморано да дуго чека на наплату потраживања из клиринга. Та околност имала је неповољан утицај на коначни резултат пословања, и то не само због губитка на камати. Наиме, највећи део бауксита куповала је Немачка, а курс немачке марке био је подложан великим променама, које су понекад поништиле и најбољу и најриторознију калкулацију. Због тога пословни резултати предузећа нису могли да буду потпуно задовољавајући ни у времену високе коњунктуре. У току претпрошле и прошле године до наплате продатог бауксита долазило се је нешто брже.

Рударски посед је билансиран са 19,24. милиона. „Адриа-Бауксит' има, поред лежишта бауксита код Дрниша и један угљенокоп у Дрвару. Овај већ годинама мирује, па није могао да ради ни у прошлој години због помањкања могућности за продају угља. Сопствена средства: нису довољна за покриће укупне вредности рударског по“ седа. Главница износи 5 милиона, а фонд амортизације 7,56 милибсна. Других сопствених средстава нема. Шта више, једним делом главнице треба покрити губитак, који је, као што је већ споменуто, достигао висину од 176 милиона. Иначе, повериоци су исказани са 15 мил. према 17,89 мил. дин. крајем претходне и 24,2 мил. крајем 1985 године. Највећи део кредита примљених од поверилаца претстављају дугорочна, односно средњерочна туђа средства. Због тога је и могуће да се скоро пола инвестиција финансира туђим средствима.

Приходи од продаје су опет пали. У 1988 износили су само 2,97 мил, према 4,94 мил. у претходној и 6,09 мил. дин. у 1937 години. Ми смо већ указали на узроке тог готово катастрофалног смањења. Водећи рачуна о назадовању прихода, управа је спровела најригорознију штедњу на сваком месту. Међутим, упркос томе није јој пошло за руком да оствари добитак односно да смањи губитак пренет из ранијих година. На страни расхода видимо да постоји тенденција опадања готово код свих позиција. Једино порези били су у 1988 већи него у 19837 и у три претходне године. Управни трошкови су осетно пали, са 975 хиљ. у 1935 на 678 хиљ. дин. У 1938. Прошле године били:су мањи и издаци за плате и наднице, који су у току неколико претходних година због повећавања производње стално расли. Најзад, треба констатовати да су прошле године знатно смањени и амортизациони отписи. Износили су свега 1,18 мил. према 1,87 мил. У претходној и 2,44 мил. дин. у 1936 години.

У управи су господа: Ђорђе барон Оренштајн, Еуген Гелерт, Јудије Јон, д-р Марко Јурај Доминис ин Оскар Гебхарт. У надзорном одбору су г. г.: М. Лушић, А, Унгар. и К. Коронели.