Narodno blagostanje — dodatak

116

за сезонске послове, а с друге стране повлачењем улога које је Земаљска банка имала код других завода. Крајем 1937 ови улози су износили 41 мил. дин, и били су за преко 12 пута већи него крајем 1936 или 1985. У току прошле године

смањени су опет за 10,9 мил. на 30,16 мил. дин, Дужници ·

„покривени хипотеком" повећани су у току прошле године за 2,65 мил, на 58,29 мил. дин. За преко 5 мил. на 20,43 мил. дин. порасли су и дужници „на ефекте и робу“. Једино су дужници „уз менична и друга јемства" нешто смањени, и то за 1,68 мил. на 51,4 мил, дин. У току прошле године порастао је, иначе, и банчин менични портфељ, и то за 7,3 мил., на 45,25 мил. Као што се види, повећане су готово све врсте кредита, које је Земаљска банка дала. Крајем 1938 ови износе укупно 175,4 мил. према 162 мил. дин. крајем 1937. Дакле, повећање износи преко 13 мил,

Одмах расположива средства су релативно врло знатна. Као што је већ споменуто, улози код других банака износе 30,16 мил. Готовина у касама исказана је са 30 мил. дин. и већа је за 800 хиљ. него крајем претходне године. Повећан је и банчин портфељ државних хартија од вредности са 9,8 мил. дин, крајем 1987 на 14,36 мил. дин. у 19838. Ово повећање је углавном изазвано примањем од Аграрне банке једног дела Зу/о-тних обвезница за ликвидацију земљорадничких дугова. Готовина у касама, улози код других банака и државне хартије од вредности износе укупно 74,5 мил. дин. према 79,5 мил. крајем 1987. Тиме би се могло одмах исплатити око 34% свих туђих средстава. Као што се види, ликвидитет завода је на примерној висини.

Поред државних хартија од вредности, у портфељу банчином налазе се и неке приватне хартије од вредности. Крајем 1938 укупно стање хартија од вредности било је 16,56 мил., за 5,1 мил. дин. више него крајем 1937. Банка је имала следеће хартије од вредности:

Стање хартија од вредн. 1985 1936 1937 1938 Државни папири 10.108 10.985 9.301 14.367 Акције банака 1.204 1.191 1.263 1.359 Остало 771 829 861 836

Укупно 12.083 12.955 11.426 16.562

На акције банака, индустријских, осигуравајућих и осталих предузећа отпада само 2,2 мил. дин. „Сарајевска деоничка пивара", код које је Земаљска банка заинтересована, имала је већ у 1987 више прође него у 1936. У току 1938 прођа је била још боља, тако да је пивара могла снажно да настави с расчишћавањем својих дужника. Банка има у свом портфељу и један пакет акција осигуравајућег друштва „Сава“. Ово је и у току 1938 било у стању да остави задовољавајући пословни резултат. Банчини интереси у дрварској индустрији остали су непромењени.

Хипотекарни посао је и даље у застоју. Комунални И хипотекарни зајмови билансирани су са 695 хиљ. дин, а у оптицају има још извучених, али још непрезентованих комуналних обвезница и заложница за 618 хиљ. дин. Земаљска банка имала је раније одлучујући утицај на хипотекарном тржишту Босне и Херцеговине.

Банчине непокретности билансиране су са 1485 мил. У поређењу са стањем на крају претходне године, њихова билансна вредност је смањена за 169 хиљ. дин. Непокретности се састоје из зграда централе, филијала и испостава, затим из великих магацина у Бијељини, Бос. Шамцу, Брчком, Тузли, Добоју и Бос. Градишци, етиважа у Брчком и Добоју, станбених зграда у Загребу, Љубљани итд. Стварна вредност банчиних непокретности је знатно већа од књиговодствене, Рачун губитка и добитка

Расходи 1985 1938 1937 1938 у хиљадама динара

Плате . 4.874 4.776 4.732 5.051

Трошкови и порези 4.898 4.324 4.324 5.315

Пренос добити 424 468 683 752

Добит тек. године 1.136 12974 1.163 1.161

Приходи Бруто приход 10.908 10.478 10.219 11.527 Пренос добити 424 468 683 752 Збир прихода или расх. 11.392 10.946 10.802 12.279

Бруто приходи који су се после 1930 године стално смањивали прошле године у поређењу са 1987 били су за 1,8 милиона динара већи и износили су 11,5 мил. Банчини издаци у 1988 били су такође већи него у претходној години. Позиција „трошкови и порези“, била је већа за 1 МИЛ. дин. а „плате“ су повећане за 300 хиљ. дин. Повишење прихода је последица повећаних пласмана, појачаних експортних послова и живљег пословања са девизама, а повећање расхода односи се у прилично једнаким деловима на персоналне издатке због аванзмана у платама, на социјалне издатке у вези са новим законом о пензиовом осигурању и најзад на издатке изазване јачим прометсм и оправкама неких банчиних зграда.

Чисти добитак за 1988 износи 1,16 милиона, по прилици једнако као и за 1937. Из чега је на име 590 дивиденде исплађено 1 мил. дин., за тантијему 31 хиљ. за добротворне и културне сврхе 50 хиљ., док се резервном фонду дотира 12 хиљ. а остатак од 920 хиљ. дин. преноси се на нови рачун.

У управи Земаљске банке за Босну н Херцеговину била су господа: Перо Стокановић (претседник), Никола Берковић, Франо Петриновић и Владимир Сушић (потпретседници); Мехага Ахметашевић, рахм. Асимбег Алибеговић, д-р Никола Андријашевић, д-р Мустафа Денишлић, д-р Душан Јефтановић, д-р Љубо Леонтић, Исметага Мерхемић, д-р Емил Милер, д-р Милан Нешковић, Пол Рамло, д-р Швјетан Спужевић и Мато Шерка. У надзорном одбору налазила су се господа: Мујага Шахинагић (претседник), поч. Вуко Ђукић, Петар Јуришић, Лудвиг Мерио, Стево Прњатовић и д-р Јулиус Роткопф. Чланови пословодне дирекције су господа: Александар Пољанић, Реља Петровић и д-р Никола Кузмани.

КРЕДИТНИ ЗАВОД ЗА ТРГОВИНО ИН ИНДУСТРИЈО, ЉУБЉАНА

Ма да главница овог завода износи само 129 милиона динара, ипак он игра у нашој привреди врло важну улогу. Огромни значај овог угледног завода нећемо довољно обележити ни онда, када додамо да његови фондови са дотацијама из прошлогодишње добити достижу висину од 23,4 мил, што значи да су скоро два пута већи од главнице, Правилнију слику о снази Кредитног завода показују нам, међутим, подаци о његовом промету. Укупни промет у току 1988 износио је 8 милијарди 590 милиона динара према 8,09 милијарди у претходној, 6,19 милијарди У 1936 год. 5,66 милијарди у 1985 г., 5,49 милијарди у 1984 и 49 милијарди динара у 1938 години. Док остале љубљанске велике банке подржавају филијале, делом и ваз Словеначке, дотле је пословање Кредитног завода концентрисано, тако да и његов обртни капитал долази јаче до изражаја. Крајем 1938 овај је износио 3185 милиона дин.

Већ је биланс Кредитног завода за 1932 годину јасно показивао да је он савладао кризу поверења, а после те године стално су расли како обртни капитал, тако и промет. Прошлогодишње пословање завода било је такођг задовољавајуће.

У свом последњем извештају управа Кредитног завода за трговину и индустрију констатује да је навала улагача, до које тада било дошло, нашла наше новчане заводе приправљене и ликвидне, Као што се је тадашња паника улагача брзо појавила, исто тако брзо она је и престала. МеБутим, због неизвесности у погледу даљег развитка политичких прилика у свету банке и даље држе огромне износе готовине у својим касама, да би у случају евентуалне нове потребе могле да задовоље и Банредне захтеве својих улагача. У вези с тим пласмани показују тенденцију