Narodno blagostanje — dodatak

гопадања, а рентабилност пословања такође. Код Кредитног завода за трговину и индустрију био је, ипак, и прошлогодишњи резултат пословања сасвим повољан, тако да се и за 1958 плаћа дивиденда од 1090. Овде можемо напоменути да је Кредитни завод све од 1922 својим акционарима плаћао непромењену 1090 дивиденду. Само једанпут, у 1932 години, учињен је изузетак, али је дивиденда и за ту тодину износила 90/6,

Имали смо већ прилику да констатујемо да је Кредитни завод у току 1931 национализован. Кад су ce y мају те године код бечког Кредитаншталта јавиле тешкоће, код нас је образован један конзорцијум који је од Кредитаншталта преузео све акције Кредитног завода. Кредитананталту су тада враћени и сви кредити које је он био ставио на расположење својој љубљанској афилијацији.

Биланси Кредитног завода за последње четири године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1935 1936 1937 1933 у хиљадама динара

Благајна 36.038 38.867 33.945 38.624 Благ. записи М. ф. — — — 30.000 Харт. од вредности 12.046 10.845 9.169 10.814 Менице 41.715 59.310 60.381 61.376 Дужници тек. рач. 181.356 178.280 195.863 – 167.809 Жонзорц. послови 9.101 9.199 9.420 10.326 Непокретности 136 132 128 124

Пасива Главница 12.500 12.500 12.500 12.500 Резервни фондови 18.250 18.400 18.997 19.878 Резерва сумњ. потр. — 660 1.360 2.360

Акцепти 35 33 98 45

Улози и благ. призн. 51.508 53.758 73.175 68.557 Повериоци тек. рач. 195.903 208.993 199.912 212.446 Неиспл. дивиденда 1 2 З 1 Чисти добитак 2.195 2.362 2.926 2.791 Збир биланса 280.992 „296.633 308.906 318.573 Рачун губитка и добитка Расходи . Плате 2.287 2.279 2.294 2.385 Трошкови 1.894 1.880 2.077 1.980 Отпис непокрет. 4 4 4 4 Порези 1.118 1.166 883 1.060 Отпис дубиоза 204 — = = Чисти добитак 2.194 2.362 2.926 2.791 Прихеди Пренос добитка 588 567 560 650 Камате и провиз. 4.858 4.861 5.160 4.824 Ефекти и девизе 9.951 2.963 2.465 2.697 Збир прихода 7.697 7.691 8.185 8.171

Збир биланса је и прошле године порастао, и то за око 10 милиона, на 318,5 мил. Додуше, улози на књижице у поређењу са претходном годином показују смањење од 4,6 мил. али су улози по текућим рачунима крајем 1938 били за преко 12,5 милиона динара већи него крајем 1937. 'Иначе, крајем 1938 укупна туђа средства су билансирана са 281 мил. дин. Од тога отпада 212,44 мил. на улоге по текућим рачунима и 68,56 мил. на улоге по књижицама и благајничким признаницама. Као што је већ споменуто, главница износи 125 мил. дин. Резервни фондови су исказани са 19,87 милиона, а резерва за сумњива потраживања износи 2,36 мил. У поређењу са претходном годином сопствена средства су повећана за скоро 2 мил. динара. Са дотацијама из добити за 1938 укупна сопствена средства, рачунају“ ћи ту и неподељени остатак добити, достижу висину од 35,8 мил. Завод има и извесне латентне резерве, Наиме, заводске непокретности билансиране су са цигло 124 хиљ. дин, ма да им је стварна вредност неколико пута већа.

117

На страни активе видимо да су ликвидна средства знатно повећана, Готовина у благајни попела се је са 33,9 мил. крајем 1987 на 38,6 мил. дин. крајем 1938. Завод је, поред тога, у току прошле године набавио за 30 мил. дин. благајничких записа Министарства финансија, који се сваког тренутка могу претворити у готов новац, С обзиром на то би се могло рећи да готовина износи 68 мил. дин. Тиме би се могло одмах исплатити око 25%/, свих туђих средстава. Ако се узму у обзир и знатни износи који су уложени а виста код других новчаних завода, затим краткорочни менични материјал, државне хартије од вредности и велик део дужника по текућим рачунима који имају сезонски карактер, види се да степен ликвидности Кредитног завода за трговину и индустрију необично висок.

Хартије од вредности, већином државне, исказане су са 10,3 мил. према 9,17 мил. крајем претходне године, То значи да им је у току прошле године стање повећано за 114 мил. За око 900 хиљ., на 10,3 милиона, повећано је У току прошле године и стање конзорцијалних послова. Преко овог рачуна је књижено учешће Кредитног завода у разним индустријским предузећима. Менице у портфељу износе 61,3 мил. И њихово је стање за око 1 мил. дин. веће него крајем 1937, када је било исказано са 60,38 мил. У току 1938 есконт нових меница достигао је 159,2 мил. док је наплата доспелих меница износила 158,2 мил. дин. Највећу позицију у активи претстављају дужници по текућим рачунима, који износе 167,81 мил. крајем 1937. Као што се види, у току прошле године стање овог рачуна је смањено за око 28 мил. дин. У замену за то дошао је већ споменути пласман у благајничке записе Министарства финансија.

Кредитни завод објављује и најважние податке 0 свом промету. За неколико последњих година они овако изгледају: -

1934 1935 1936 1937 1938 Примања благајне 4992 504,5 555,7 738,2 783,2 Исплате благајне 490,7 503,5 591,8 738,1 748,6 Есконт меница 147,3 139,9 163,4 168,8 159,2 Наплате меница 149,2 142,2 145,8 167,7 158,2 Задужења дужн. 570,2 623,6 721,8 895,6 918,2 Одобрено дужниц. 5919 589,7 7249 878,0 941,3 Враћени улози 38,9 29,0 39,4 34,7 56,4 Примљени улози 42,9 39,2 41,6 54,2 51,8 Задужења повер. 592,0 613,7 694,8 809,6 830,1 Одобрено повер. 595,6 631,2 707,8 800,6 842,6 Укупни промет 5.498,7 5.664,3 6.189,4 8.091,6 8.590,7

Из рачуна губитка и добитка видимо да је збир прихода у 1988 готово једнак ономе из 1987. Према претходној години приходи од камате и провизије су нешто смањени, али су у замену за то приходи од ефеката и девиза нешто повећани. И страна расхода показује велику стабилност. Издаци за плате у 1938 износили су 2,38 мил. за порезе 1,06 мил. и за трошкове 1,98 мил. У поређењу са 1937 плате и порези су нешто повећани док су остали трошкови нешто смањени. Чисти добитак је за 135 хиљ. мањи него у 1987 и износи 2,79 мил. За 109» дивиденду исплаћено 1,25 мил, дотација фонду 3за сумњива потраживања 300 хиљ. дотација грађевинском фонду из којег треба да се покрију трошкови за проширење банчиних пословних просторија 200 хиљ. пензионом фонду намештеника 100 хиљ., за општекорисне сврхе 50 хиљ., а остатак од 694 хиљ. пренет је на нови рачун,

У управи су господа: Андреј Шарабон (претседник), Јосип Лукман и Карел Чеч (потпретседници), барон д-р Карл Борн, д-р Мирко Божић, д-р Јосип Камушић, д-р Павел Пестотник, д-р Јуриј Скоберне, Август Тости, Рајко Турк, Август Вестен и д-р Фран Виндишер. У надзорном одбору налазе се господа: маг. фарм. Рикард Сушник (претседник), Јанко Блајвајс-Трстенишки, д-р Владимир Равнихар, Франц Урбанц, [Гоже Веровшек и Албина Зајец. Директор је г. Август Тости. |