Narodno blagostanje — dodatak

Рачун изравнања

Актива 1935 1936 1937 1938 у хиљадама динара

Непокретности 15.484 17.538 17.087 17.253 Машине и апарати 18.666 17.694 15.993 15.764 Транспортна средства 532 385 154 41 Покретности 202 282 334 472 Сировине и гот. роба 9.196 12.183 12.260 12.766 Дужници 66.692 65.456 57.890 58.287 Благајна 874 1.128 663 297 Хартије од вредности 54 1.754 10.053 12.053 Преносне позиције 445 363 521 4938

Пасива Главница 80.000 80.000 80.000 80.000 Резерве 16.913 17.768 18.962 20.060 Повериоци 6.250 5.792 3.784 4.217 Преносне позиције 378 188 186 258 Добит 8.593 11.985 11.527 12.897 Збир биланса 112.135. 116.733 174460 117.432

Рачун губитка и добитка

Расходи Амортизација 5.955 6.426 5.802 5.754 Добит 8.593 11.985 11.527 12.897

Приходи Пренос добити 45 39 541 179 Бруто добит фабрик. 14.022 17.928 15.696 17.320 Камате 481 444 1.099 1152 Збир прих. или расх. 14.548 18.411 17.329 18.651

Збир биланса је за 3 мил. дин. већи него крајем претходне године и износи 117,4 мил. Структура пасиве је врло проста и прегледна. Може се рећи да предузеће уопште нема туђих средстава односно поверилаца у правом смислу речи. Износи који су књижени преко рачуна „поверилаца' претстављају вероватно неисплаћену дивиденду, разне депое и слично. Велико преимућство Југославенске Солвај-творнице и лежи у томе да она не ради са туђим средствима. Иначе, поменути „рачун поверилаца" билансиран је са 4,2 мил. дин. Насупрот томе стоје сопствена средства предузећа која су крајем 1938, урачунавши и чисти добитак, исказана са око 113 имл. динара. То значи да на туђа средства не отпада ни 495 целокупне пасиве. Главница износи 80 милиона, а резерве су билансиране са 20,06 мил. дин. У пасиви се не исказује фонд амортизације, јер се односни отписи врше непосредно смањивањем билансне вредности инвестиција у активи,

Прве четири позиције у активи односе се на инвестиције које су исказане, под одбитку амортизације са 33,53 милиона, од чега отпада на непокретности 17,25 милиона, на машине и апарате 15,76 милиона и на транспортна средства и покретости око пола милиона динара. У поређењу са 1937 укупна билансна вредност инвестиција остала је готово непромењена. Ако се узме у обзир да је у прошлој години отписано на име амортизације 5,75 милиона, види се да је у току 1938 било нових инвестиција за око 5,72 мил. дин. У току последњих 5 година за нове инвестиције издато је 22,7 мил. дин. То нам такође показује да се постројења и: машине стално допуњују и модернизују.

Залиха сировина и робе износи 12,76 мил. према 12,26 мил. дин. крајем претходне и 12,18 мил. дин. крајем 1936. Као што се види, последњих година промене на рачуну залиха биле су само незнатне. Дужници су исказани са 58,3 мил. У поређењу са 1937 већи су за 1 мил. д., али су према 1936 мањи за 7 мил. Мако се на наплату потраживања за робу мора понекад чекати и више месеци, ипак сматрамо

143

да се знатан део ове позиције односи на незапослена средства која су уложена у банке. На то указује и приход од. камате. Иначе, готовина у благајни крајем 1938 износи само 297 хиљ. дин. До краја 1935 у билансу Солвајеве фабрике „хартије од вредности“ нису играле готово никакву улогу. У 1936 биле су билансиране са 1,75 мил. У току 1937 стање им је повећано на 10,05 мил. а у току прошле године на 12,05 мил. дин.

Брутодобит од фабрикације и продаје у 1988 износила је 17,32 мил., за 1,6 мил. више него у претходној години. Ово повећање треба рпиписати јачем извозу. Приходи од камате износе 1,15 мил. дин. Иначе, треба приметити да је рачун губитка и добитка састављен на нарочити начин, јер се готово сви приходи (изузевши камату) и сви расходи (изузевши амортизацију) књиже преко рачуна фабрикације. Због тога се на рачуну губитка и добитка на страни прихода исказује само пренос добити, салдо прихода од камате и „бруто добит' од фарбикације, која се овако зове због тога, што од ње није још одузета амортизација, али су већ одбијени сви технички и управни трошкови. Амортизација у 1988 години износила је 5,75 мил. за 50 хиљ. дин. мање него у 1937. Чиста добит у прошлој години износила је 19,9 мил. према 11,5 мил. дин. у 1987. Она је овако подељена: дивиденда 9,6 мил. хонорари управном и надзорном одбору ! мил. дин. дотација резервном фонду 1,27 мил. дотација фонду „Ернест Солвај' 200 хиљ. дин. и дотација пензионом фонду намештеника 300 хиљ. дин., а остатак добити од 226 хиљ. пренет је на нови рачу.

У управи су г. г.: Ернест-Џон Солвај (претседник), Јосеф Бенес (потпретседник), Едор Лефевр (пословодећи члан Управног одбора), Рене Боел, Барон Робер Жандебјен, д-р Цветко Грегорић, Жорж Анре, Вјекослав Јелавић, д-р Василије Ј. Јовановић, Матија Поповић, Перо Стокановић, д-р Станко Шверљуга и Осман Виловић. У надзорном одбору налазе се господа: Милан Баран, Пол Масон и д-р Стево Милчић.

ДУБРОВАЧКА ТРГОВАЧКА БАНКА У ДУБРОВНИКУ

И у последњем извештају Управног одбора Дубровачке трговачке банке констатује се да питање банчиних доларских обвезница није још повољно решено, То питање је нашим читаоцима већ познато из наших досадашњих анализа биланса Дубровачке трговачке банке. У време када је то прописима постојећих закона било дозвољено и када се то сматрало чак патриотским делом, од септембра 1929 до децембра 1930, банка је на основу дозволе Министарства финансија набавила за 201.000 долара Блерових и Селигманових обвезница. Када је било наређено да се увезене државне обвезнице нострификују, банка је благовремено, још почетком јуна 1982, затражила поменуту нострификацију. Међутим, иако је она код овог посла поступала најскрупулозније и по свима важећим прописима, ипак је њена молба за нострификацију остала нерешена пуне три године, све до 1935. Најзад, како је те године одлуком Министарског савета нострификација увезених 06везница обустављена, одбијена је после тога накнадно и молба Дубровачке трговачке банке. Тиме је тешко повређено и банчино на закону основано право и нанета је велика штета и њој и њеним улагачима и повериоцима, од којих су многи сиромашни исељеници и поморци.

Једино због споменутих државних хартија од вредности банка је и затражила заштиту у августу 1933, пошто се исте нису могле ни заложити ни продати, јер нису биле нострификоване. Од 1932 банка није могла да наплати ни доспеле купоне. Иначе, пре него што је затражила заштиту она је пуне две године сопственом снагом одолевала јаком притиску економске депресије и општег неповерења.