Narodno blagostanje — dodatak

150

vima u kojima ima hrastovine. U ostalim svojim strugarama »Šipad« prerađuje uglavnom crnogoricu i nešto lisnatog drva. U toku 1938 sve strugare preradile su okupno 252.664 mš čamove oblovine, 11.488 m borove, 11.733 mš# bukove i 20.937 mš hrastove oblovine. Što se tiče Fabrike celuloze, koja se nalazi takođe u Drvaru, odmah uz samu strugaru, nju je podigao jedan Švajcarac, Štajnbajsov pr:jatelj, 1906 godine. Ona je više stajala nego rad:la. Bilo je tu raznih uzroka: jedamput je bila skupa sirovina, drugi put sirovina nije bila dobra, treći put su bile suviše niske cene na svetskom tržištu itd. Najzad, i samo postrojenje bilo ja već dosta zastarelo. U toku 1936 država je kupila akcije od Švajcarca i krajem 1937 unela je, kao što je već spomenuto, i to preduzeće u sastav »Šipada«. U toku 1937 fabrika celuloze je temeljno obnovljena. Radila je neko vreme sa dobrim uspehom dok su cene bila visoke. U toku 1938 kroz 8 meseci je pauzirala, jer se posao nije rantirao. Ove godine fabrika celuloze opet radi i treba da uđe u sastav novog državnog industrijskog koncerna nazvanog »Celuloza«.

U svom poslednjem izveštaju uprava »Šipada« napDpominje da se na osnovu iskustva iz 19938 godine može reći da proširenje poslovanja, koje ja izvršeno pred kraj 1937, n:je bilo u skladu sa sretstvima koja su preduzeću stajala na raspoloženju. Kroz celu 1938 godinu »Šipad« se morao boTiti s ozbilinim finansiskim teškoćama, tako da je briga oko dobave momentano potrebnih gotovina pot:skivala u pozadinu mnoge druge opravdane obzire. Početkom 19839 intervencijom države pomenuta nelikvidnost je, najzad, ipak ш опјгпа.

Prošlogod:šnje poslovanje u novim odeljenjima nije takođe bilo zadovoljavajuće, Kao što je već spomenuto, fabrika celuloze stajala j»> veći deo godine. Strugara u Zavidovićima nije imala dovoljno sirovine za preradu, a u koliko ju ie i dobijala, morala je za nju plaćati previsoke cene, tako da ie rad:la sa gubitkom. Nasuprot tome proizvodnja čamove građe u Drvaru i Ustiprači bila je rentabila. Prošlogodišnje розјоуапје за hrastovinom nije takođe bilo zadovoljavajuće. Za to se navode tri uzroka: skupa sirovina, okolnost da su od proizvodnje prodate samo slabije vrste i da su se morale podmiriti obavzze iz 1936 i 1937 godine uz tadašnje cene koje su bile nepovoljnije od današnjih. Ni rad sa bukovinom nije se rent:rao.

Od zal:ha iz prethodne godine, kao i od nove produkcije i kupljene građe »Šipad« je prodao:

Jelcve Bukove Hrastove God. građe građe građe Celuloze 1934 209.079 mš 9.064 mš — 1935 186.644 та 14.411 газ — 1936 141.430 mš 6.789 mš 753 mš 1937 166.000 m3 9.220 mš 3.870 mš 1938 136.311 mš 5.656 mš 5.809 mš3 6.999 tona

Pored količina navedenih u gornioj tablici »Šipad« je za vreme sankc:ja preuzeo od malih strugara i izvezao oko 22.000 m93 građe a u toku 1937 dali:h 21.000 m*. I u toku prošle godine »Šipad« je nastavio sa prikupljanjem i izvozom proizvodnje malih strugara, ali se odnosni podaci više ne iSkazuju zasebno. Inače, »Šipad« i dalie smatra rad na svetskom tržištu svojim glavnim zadatkom. U zemlji on plasira samo robu koja nije sposobna za izvoz, u prvom redu težinski škart. U pogledu izvoza u pojed:ne zemlje. uprava veli da ja mogućnost plasmana na talijanskom. tržištu i u 1988 ostala ograničena; na nemačkom tržištu, uprkos velikoj tražnji i dobrim cenama, rad je bio otežavan raznim regulativnim merama (poteškoće oko dozvola za uvoz itd.); englesko tržište nije pokazivalo nikakvog interesovania za пази сатоуџ građu, a špansko. tržište nije još oživelo; nasuprot tome vrlo

zadovoljavajući bio je rad na severoafričkom i južnoameričkom tržištu.

U sledećoj tablici donosimo glavne bilansne podatke »Š:pada«, Fabrike celuloze i »Durmitora a, d.« pre njihove fuzije i bilanse »novog« Šipada za 1937 i 1938 godinu.

Stari Fabrike Durmi- Novi Novi

šipad celuloze tor a. d. Šipad рад

Акнуа 1937 1937 1937 1937 1938

u hiljadama d:nara Investicije 12.914 6.574 1.878 21.366 26.676 Železnice 7.758 —.— 2.200 9.958 11.518 Hart. od vred. 12.896 0 8 1.853 16.806 Gotovina 1.921 18 215 2.118 2.767 Dužnici 58.626 4.953 3.038 56.724 72.630 Zalihe građe 27.371 7.768 4.324 39.463 68.294 Stabla —.— —.— 7.016 7.016 6.263 Mater: i nam. ~ 10:733 1.980 688 13.401 15.489 Inventar 997 —.— 202 1.199 2.174 Rimese —.—m— —.— —.— —.— 113 Durmitor 29.598 —.— —.— —.— —.Nekr. Krivaje 6.698 —— —.— 6.698 7.944 Pren. stavke 144 —.—m —.— 144 287 Kaucije —— — 666 666 590 Zbir aktive 169.656 21.385 20.295 160.606 231.559 Pas:va

Glavnica 20.000. (12.000) (3.000) 20.000 65.000 Rezervni fond 3.356 —.— —.— 3.356 3.655 Potporni fond 278 == —.— 278 280 Penzioni fond —— —.— —— === 100 Ромепос! 136.304 827 471 125.566 152.023 Akcepti 7.750 —.— —.— 7.750 7.750 Kaucije —.— — 666 666 590 Razna pasiva —.— =—.— —.— 1.160 Dobitak 1.968 49 —.— 2.990 993 Zbir pasive 169.656 876 1.137 160:60G 231.552

Vazać prilikom analize »Šipadovog« bilansa za 1937 godinu konstatovali smo da aktiva »novog« Šipada ne pretstavlja prosti zbir aktive »starog« Šipada i preduzeća koja je on putem fuzije apsorbovao. Krajem 1938 zbir bilansa »novog« uvećanogr Šipada iznosio je 231,55 mil. i bio je za 71 mil. din. veći nego u 1937. Gotovo sve pozicije u aktivi povećane su u poređenju sa prethodnom godinom — investicija za 5,83 mil., železnice za 1,56 mil., hartije od vrednosti za 14,95 mil., dužnici za 16 mil., zalihe građe ха око 29 ти, zalihe materijala i nameštaj za 2 m:l., inventar za 1 mil. din. i nekretnine »Krivaje« za 1,25 mil. To је posledica izvršenih novih investicija i povećanja volumena poslova. Na strani pasive vidimo da je glavnica povećana za 45 mil., sa 20 na 65 mil. din., dok su pover:oci porasli za 26,5 mil., sa 125,5 mil. krajem 1937 na 152 mil. din. u 1938.

Iz bilansa »Šipada« ne može da se stvori ni bleda slika tog preduzeća, koje je svakako najveće u Jugoslaviji. Kad samo ропиз то па to da Šipad ima pržko 700 km železn:ce, od kojih otpada 360 km na pruge koje služe zemaljskom заођraćaju više nago Šipadovoj potrebi (a ostatak su t. zy. šumske pruge — krila), onda se može po tome da vidi da samo u železnicama leži nekoliko stotina m'l:ona dinara. Međutim, krajem 1938 u bilansu »Šipada« železnice su iskazane sa ciglo 11.5 mil. Ovo se može objasn:ti timz, što se železnice koje služe specijalnim ciljevima amort:ziralu mnogo brže nego druga postrojenja. I u pogledu ostalih investicija može se reći, da im ie stvarna vrednost пеко Ко puta veća od knjigovodstvene. Investicije bivše »Krivaie« bilansirane su sa 7,94 m:l., a .ostale investicije Šipada (strugare u Drvaru, Dobrljinu i Usiprači, fabrika celuloze itd.) sa 26,67 mil.