Narodno blagostanje — dodatak

Evo, najzad, i računa gubitka i dobitka »Šipada« za poslednje četiri godine.

Rashodi 1935 1936 1937 1938 u hiljadama dinara

Prenos gubitka 10.929 13.627 —.— —.Opšti troškovi 4.491 4.866 3.509 6.849 Kamata i provizije 2.199 1.866 2.266 4.305 Osiguranje 759 796 818 1.186 Porezi 831 949 1.134 2.130 Amortizacija —— — 597 982 Kursna razlika 481 —.— —.— 209 Potpore i milost:nja 427 263 218 342 Pruga Miinište-Jajce 1.288 1328 — —= рођак —— —.—m 2.990 993

Prihodi Prenos dobitka —=-= —.— —.— 256 Roba »Šipada« 7.778 8.650 11.510 16.740 Roba »Celuloze« —.— —.— 1.022 —.Prenos gubitka 10.929 13.627 —.— —.Gub. tek. god. 2.698 1.413 —.— —,.Zbir pr:hoda 21.405 283.690 12.588 16.996

Brutoprihod »Šipada« u 19838 iznosio je 16,74 mil. i bio je za 45,4%/i odnosno za 5,23 mil. din. veći nego u 19937. Čisti dobitak u prošloj godini ipak ne dostiže ni jednu četvrtinu onoga iz 1937, jer su znatno povećani i svi rashodi. Opšti troškovi iznosili su 6,85 mil. prema 3,51 mil, u 1937. U poređenju sa prethodnom godinom su gotovo udvostručeni 1 12daci za kamatu i proviziju, a tako isto i porezi. Najzad, i amortizaciia je za oko 400 hilj. din. bila veća nego u 1997 godini. Zajedno sa prenosom od 256 hiljada iz 1937, ukupni čisti dobitak iznosi 993 hilji.

U upravi »Š:pada« za 1988 bila su gospoda: d-r Ivan Pavičić (pretsednik), inž. Milan Manoilović i inž. Roman Sarпаука (potpretsednici),, Goiko Rakić, Asim Muharemagić, Stanko Nikolić, Milan Banjac, Vlado Ivić i Rasim Hromalić. U nadzornom odboru nalazila su sa g. g.: Kosta Spasojević (kao pretsednik), Dušan Stakić, d-r Vojislav Rašić, Stevan Rađenović i Redžep Sulejmanović. Generalni direktor bio je g. Milan U!manski. Na poslednjoj glavnoj skupštini za pretsednika upravnog odbora izabran ie gz. inž. d-r Žarko Miletić, a u upravu su ušla gospoda: d-r Luka Čabraić, Asim Muharemagić, Dušan Stakić, inž. Roman Sarnavka, Dragoljub Paylović, Ahmed Kapetanović, Muhamedbeg Maglajl:ia i Stanko Nikol:ć. U nadzorni odbor ušla su gospoda: Petar Marinković, inž. Jovan Savin,, Abdulah Hadži-Alić, Boško Karanović i Re„džep Sulejmanović,

SRPSKO AKCIONARSKO RUDARSKO 1 TOPIONIČKO INDUSTRISKO DRUŠTVO »SARTID«, BEOGRAD

Razvitak teške industrije u našoj zemlji nije bio jedinstven. U krajevima, koji su ore rata pripadali Austrougarskoj 'monarhiji bilo je nekoliko preduzeća koja su pretstavljala oblike najteže gvozdene industrije — proizvodnja gvožđa i čelika. Ti krajevi oskudevali su u lakšim oblicima — prerađivačkoj industr:ji — koji su se okupili oko potrošačkih cen'tara. Na području predratne Srbije gvozdena industrija se razvijala baš u suprotnom pravcu, To je tako došlo silom pri"lika. Kad je pok. Đorđe Vajfert osnovao Sartid uz sudelovanje Rešice — tada jednog od najv*ćih preduzeća gvozdene „industrije na području Austro-ugarske monarhije — određen ie novom preduzeću kao c'lj, da se stara o iskorišćavanju 'rudnog blaga u Srbiji. Društvo je dobilo koncesije za istra„živanje rudnog blaga na Rudniku. Istraživačke radove preki-

151

nuo je rat. Posle rata napušten je plan osnivanja teške суоzdene industrije. Zemlja je bila kapitalom siromašna, a izgrađivanje teške industrije zahtevalo je mnogo kapitala, a i mnogo vremena — drugi faktor igrao je važnu ulogu. Potreba za proizvodima gvozdene industrije bila je hitna u opustošenoj Srbiji. Za vreme rata su najviše stradali objekti javnog saobraćaia, kao mostovi, gvozdene konstrukcije, zatim železnički i rečni vozni park. S obzirom na to »Sartid« je роčeo u svojoj, u 1921 g. u Smederevu podignutoj fabrici da proizvodi za državnu potrebu gvozdene konstrukcije, mostove, vagone, lokomotive, kotlove, pontone, parobrode, šlepove itd. Država međutim, kao trgovački partner nije pružala društvu ni potrebnu sigurnost, pa ni potrebnu zaradu. Sart:d je dobro došao kao liferant u prvoj nuždi, ali posle kada su počele reparacije država se počela kolebati — da li da se snabdeva iskliučivo na teret reparacija iii hod domaće industrije. Da je još ostalo — kod tako pogrešnog postavljenog alternativnog pitanja ne bi došlo do veće štete. Ali država je pod uticajem raznih političkih struia — Које su se menjale na vlasti primenjivala čas jedan, čas drugi pravac. Pod takvim okolnostima »Sartid« nije se mogao razvijati, pošto racionalno iskorišćavanje fabrike nije bio mogućno. To je bila samojedna tamna strana poslovanja sa državom Druga je bila takođe vrlo teško podnošljiva za fabriku. Država naime, kao što je to opšte poznato, sve do pre pet godina nije plaćala redovno svoje liferante. Naročito u to vreme, kada se »Sart:d« bavio isključivo liferacijama državi, nije bilo retko da se godinama čekalo na isplatu računa.

Videći, da svoj opstanak ne može nasitoniti isključivo na vezu sa državom, »Sartid« je izvršio preorientaciju i počeo sa pro:zvodnjom alata i gvozdenih predmeta masovne potrošnje. Fabrikacija th proizvoda počela je punom parol u 1928 god. U prvo vreme je bilo ·uspeha, ali kriza, koja je posle kratkog vremena počela, opet je stavila upravu fabrike pred sudbonosne odluke. Ona je obustavila, na osnovu sporazuma sa Brodskom fabrikom vagona — proizvodnju vagona. Istovremeno je podigla valjaonicu lima. Ona je sve više proširivana i modernizovana. Osim toga je Sartid počeo da proizvodi i okruglo, fasonovano i šipkasto gvožđe kao i kovanu i Dresovanu gvozdenu robu.

Podizanjem valjaonice počeo je vrlo interesantan TaZvitak, koji je vrlo redak u istoriji metalurgije. Sartid je počeo sa proizvcdnjom gotovih fabrikata a potom je išao ka težim oblicima. Taj razvitak je okončan podizanjem visoke рга ш Majdanpeku kod piritne rude, U nedotsatku koksa, u našoj zemlji je pravilo da se topion:čka industrija izgrađuje kod rudnika gvožđa. U zemljama bogatim ugliem Koji je sposoban za pro:zvodniu koksa fopionička industrija se naseljava kod rudnika uglja. Sartid je u sretnom poiožaju da za topioničke svrhe umesto koksa može upotreb:ti drveni ugalj, koji se lako proizvodi u najbl:žoj okolini u bogatim šumama.Visoku peć upotpunjava Simens-Mart:nova peć, koja je podignuta u Smederevu. Ona proizvodi iz sirovog gvožđa čelik, koji se dalje prerađuje u Sartidovim fabrikama. I kod podizanja Simens-Martinovih peći uprava fabrike je pošla novim putevima. Ona ne proizvodi čelik kod rudnika, nego u Smederevu. To se može da čini zahva;jujući povoljnim saobraćajnim okolnostima. Gvožđe iz Majdanpeka ide žičanom železnicom do Donjeg Milanovca, a zatim Dunavom do Smedereva. Podizanjem visoke peći u saradnji sa Majdanpečkim rudarskim društvom »Sartid« ie zatvor:o krug u proizvodnji gvožđa. Sartidove fabrike proizvode sve, od sirovog gvožđa do lađe.

Spoljni posmatrač nikada ne može da ceni šta znači takav industriiski poduhvat u praksi. Ni u najnapredn:jim industriskim zemljama ne mogu takva preduzeća da зе OSDOsebe za rentabilan rad od danas do sutra Kod nas, gde ne-