Narodno blagostanje — dodatak

Dodatak „Narodnom

BROJ 37

Sadržai:

BEOGRAD, 16 SEPTEMBAR 1939,

GODINA X

Gradska štedionica općine grada Sarajeva u Sarajevu

Југославенски Лојд а. д. — Сплит

GRADSKA ŠTEDIONICA OPĆINE GRADA SARAJEVA U SARAJEVU

I u prošloj godini sarajevska Gradska štedionica je pokazala napredak u svima granama svog obimnog štedioničkog i komunalno- privrednog poslovanja. Kada je u septembru 1938 u vezi sa međunarodnim političkim događajima bilo došlo do povlačenja uloga i kod naših novčanih zavoda, sarajevska Gradska štedionica od toga je ostala skoro potpuno pošteđena. Krajem 1938 ulozi su kod nje bili opet veći nego u prethodnoj godini. I njezino kreditno poslovanja bilo ije u prošloj godini mnogo intenzivnije nego u 1987 i ranijim godinama. | u 1938 podeljivani su naročito manji, kratkoročni krediti srednjim i sitnilm privrednicima, zanatlilama, trgovcima, činovnicima i nameštenicima. Jadan novi zajam, od 1 mil. din., dat je gradskoj opštini. Komunalna preduzeća koja su Štedionici kao gradskom zavodu poverena da ih vodi na komercijalnoj bazi završila su prošlu poslovnu godinu takođe за zadovoliavajućim uspehom.

Sarajevska opština ima u svojoj Štedionici ne зато пајpogodniji instrumenat za savremeno i racionalno vođenje njezinih komunalnih privrednih preduzžća, nego i važnu tečevnu ustanovu, koja svojim uslugama i dotacijama stalno i sve više doprinosi olakšaniu opštinskog budžeta. Prilikom svog osnivanja, 1922 godine, Gradska štedionica primila ie od svog osnivača, Sarajevske opštine, umesto glavnice u 20tovu njena privredna preduzeća (električnu centralu, tramуај, vodovod i plinaru), i to u defektnom i skoro iscrpljenom stanju. U toku poslednjih 17 godina Štedionica je za njihovu obnovu i proširenje izdala oko 84 miliona dinara. Time im je znatno podigla i vrednost i rentabilnost. Inače, bilansna vrednost ukupnih investicija krajem 1988 iznosila je 42,3 miliona dinara, samo Za 2,5 miliona dinara više nego ч 1922. То znači da su amortizacioni otpisi u toku poslednjih 17 godina iznosili preko 80 miliona dinara. Znatni su i neposredni doprinosi koje je Opština primila od svoje Štedionice. Od 1999, kada jie osnovana, pa do kraja 1938 Štedionica je dala svome osnivaču u raznim oblicima iznos od oko 85 miliona dinara.

Evo nekoliko podataka o poslovanju bankarskog odeljenja i o štedioničnim komunalno-privrednim preduzaćima.

Električna centrala ima 4.700 k. v. raspoložive snage, i to dva moderna kalorična turboagregata sa ukupnom snagom od 4.200 k. v. i jednim rezervnim vodnim agregatom od 500—600 kk. v. u hidrocentrali na Hridu. Ukupna mreža iznosila je kraiem 1938 godine 692.640 m prema 666.930 m u prethodnoi, 589.500 m u 1936 godini i 562.900 m u 19935. U toku prošle godine priključeno je 355 novih instalacija, a broj konzumenata je porastao na oko 16.000. Proizvodnia i potrošnja električna energije, koje su, u vezi sa privrednom krizom, od 19831 sve do 1985 stalno opadale, od 1935 pokazuju opet stalan porast. Već u 1936 bila je opet dostignuta pro-

izvodnja iz 1931. Povećanje u 19937 iznosilo je 18,11%0. U prošloj godini proizvedeno je 9,290.270 kvč prema 8,857.000 kvč u prethodnoj godini, dakle za 11,17%%5 više. Troškovi proizvodnje električne znergije opet su smanjeni, u odnosu na 1937 za 12,87".

Tramvai. Dužina pruge iznosi 7.081,5 m, kao i krajem 1937 godine. Vozni park sastoji se iz 14 osobnih motornih kola, 12 prikolica i 3 teretna motorna kola. Broi prevaljenih kilometara kod svih kola iznosio je u prošloj godini ukupno 1,004.568 km, za 34.823 km više nego u 1937 godini.Frekvencija porasla je u prošloi godini za 8,02%/i na 4,617.569 putnika. Ossxtan porast pokazuju opet i prihodi ovog preduzeća. I u toku prošle godine izvršen je čitav niz radova potrebnih za uredno održavanje pruge i celokupnog kolskog parka.

Vodovod ima 151.178 m cevi, od čega 35.888 m na vanjskim prugama i 115.995 m u gradskoj mreži. Na toj mreži ima 9221 javna česma, 294 hidranta i 5.180 (prema 5.002 u 1937) kućnih instalacija. Sva vrela dala su u 1938 godini 7,5 miliona m9š vode. Od toga je prodato 3,94 miliona mš, a ostatak otpada na besplatne dotacije i pretoke. U poređenju sa 1937 konzum vode u 1988 godini о је za 1,2% veći.

Plinara. I poslovanje plinare bilo je u 1938 opet povoljnije nego u prethodnoj godini. Broj potrošača je DovVećan za 29%, a potrošnja plina za 12,9%. Prodaja plina u 1938 iznosila je 890 hilj. m* prema 790 hilj. u prethodnoi, 784 hilj. m9 u 1936 godini i 707 hili. m9 u 1935. Povećana je i proizvodnja koksa. Ona je iznosila 606 tona prema 484 tone u 1937. Uporedo s tim porasla iz i proizvodnja katrana sa 51 tone u 19837 na 59 tona u 1938. Proizvodni troškovi plina bili su nešto veći nego u prethodnoj godini, što treba pripisati poskupljenju uglia i povećanoj kaloričnoj vrednosti plina.

Asfaltna industrija osnovana je 19928 godine. Preduzeće ima prvenstveno za cili da vrši asfaltne i betonske radove za Opštinu. U toku 1938 Opština i njene ustanove neznatno su učestvovale u prometu Asfaltne industrije, čije je DTrTOŠIOgodišnje poslovanje bilo skoro isključivo ograničeno na privatne i državne ustanove. Prošlogodišnje poslovanje bilo је ipak znatno jače od onog iz prethodne godine. Ukupno ie izvedeno betonskih radova na osnovi 10 cm debljine 2.287 m? prama 1.976 m? u 1937, a na osnovi 2 cm debljine asfaltirano је ukupno 7.566 m? prema 7.878 m? u 1937. Prodaja raznih asfaltnih proizvoda u 1938 iznosila jie 55.686 kg prema 332.000 kg u 19937 i 64.110 kg u 1936.

Bankarsko odelienie radilo je u 1938, kao i ranije, povoljno. Poverenje ulagača u Štedionicu nije bilo nikada poliuljano. Ulozi na knjižice porasli su prošle godine u odnosu na prethodnu za 1,3 miliona na 35,58 mil. din., a oni po tekućim računima za 19,1 miliona, na 68,35 mil. din. Štedionica ie preko cele godine raspolagala dovolinim novčanim sretstvi-