Narodno blagostanje — dodatak

166

би се кретао око 180 мил. дин. У погледу производних средстава предузеће је готово потпуно сатурирано. Једино што би овде још могло доћи у обзир од инвестиционих радова то је подизање модерне предионице. Иначе, за сбнову извесних постројења и за нека мања проширења фабрике издат је у прошлој години износ од 3,5 мил. дин,

Сопствена сретства предузећа исказана су ca 29,2 мил. Од тога отпада 20 мил. дин. на главницу. Туђа средства су билансирана са 92,9 мил. (од чега отпада 78,2 милиона на банкарске кредите, углавном средњерочне и дугорочне). Као што се види, туђа средства су око три пута већа од сопствених. Због тога биланс пружа слику извесне затегнутости. Међутим, када се узме у обзир да су сопствена средства потпуно довољна за покриће свих инвгстиција и да је највећи део туђих средстава прибављен путем средњерочних, па чак и дугорочних кредита са каматном стопом која је за „Југочешку“ повољна, биће Јасно да је повољна и финансиска структура предузећа. Иначе, крајем 19858 туђа сретства (била су за око 10 мил. мања него у -1937. Главница је од 1930 год. остала непромењена. До краја 1932 резервни фондови предузећа били су порасли на нешто изнад 3 милиона, али су у 1933, због губитка, у целости отписани. Тадашњи застој у пословима и њиме проузроковани губитак био је толики, да се није могао потпуно елиминисати отписом фондова. Због тога је остатак губитка из 1533 у износу од 1,3 милиона активиран. После 1933 пословни резултати били су опет повољнији, тако да су фондови и резерве до краја 1938 порасли на преко 9 мил. У току прошле године повећани су за око 5 мил. дин. После 1930 дивиденда није дељена, јер су добици у целости уношени у фонлове.

Крајем 1988 инвестиције су билансиране са 28,4 мил, док је њихова набавна вредност по прилици три пута толика Већ је споменуто, да је у току прошле године за нове инвестиције издат износ од 3,5 мил. у 1987 издато је преко 4 мил., у 1936 години 1,4 мил, а у 1935 години #,15 мил. Мначе, на укупне инвестиције отпада по прилици 23%0 целе активе. На залихе сировина и робе отпада даљих 40% односно 50,9 мил. У поређењу са претходном годином залихе су за скоро 10 мил. мање, али су још увек знатне. Предузеће држи богато сортирана складишта готове робе у Крању, Навом Саду и Београду. Дужници су пре кризе износили око 30 мил. дин. После 1931 они су се све до 1936 стално смањивали и крајем те године били су исказани са 11,5 мил. То значи да је тежња управе да смањи дужнике била крунисана пуним успехом. У претпрошлој години стање дужника је, у вези са појачањем пословања, опет повећано за 4,3 мил, а у прошлој години за 1,9 мил. на 17,68 мил. дин. Ефекти, који се претежним делом састоје из акција Београдске текстилне индустрије а. д. билансирани су са 23,7 мил. и не показују од 1980 до данас никаквих битнијих промена.

Бруто добитак у 1938 износио је 25,4 мил. за 2,8 мил. дин. више него у претходној години. Повећани су и режиски трошкови. У 1988 г. они су износили 17,77 мил., за 2,3 мил. дин. више него у 1937. Амортизациони отписи за прошлу годину износили су 2,24 мил. а у пореску резерву унет је износ од 3,2 мил. Из рачуна губитка и добитка не виде се укупни издаци за порезе. Иначе, они износе око 10 мил. дин. годишње, а можда и знатно више. Издаци за наднице и плате, који се такође не исказују у рачуну губитка и добитка засебно (пошто су књижени на терет рачуна фабрикације), износе сигурно преко 15 мил. дин, годишње. Чисти добитак за прошлу годину исказан је са 2,13 мил. и већи је за око 200 хиљ. дин. од оног из 1987.

У управи су господа: Отон Детела, д-р Хенрик Сте-, ска, д-р Бено Саботи, Емил Сторза, д-р Станоје Михајло-

вић, Драган Милићевић, Павле Тајмер и Максо Хоровиц.

ДРУШТВО ЗА ЕЛЕКТРОТЕХНИКУ И ФАБРИКА КАБЕЛА Ji. Д., ЗАГРЕБ

Потребни метали за индустрију кабела неће се више морати увозити, јер их сада производе рафинерија бакра у Бору и топионица у Шапцу. Друштво за електротехнику и фабрика кабела д. д. основано је 1925 године од стране Братиславске фабрике кабела и Великобечкеречке фабрике шећера. У прво време предузеће је имало своје седиште у Петровграду. У току 1927 оно је пресељено у Загреб. И ово се предузеће стално проширује и усавршава. Главница, која је првобитно износила 1 мил. дин. повишена је у 1930 години на 3 мил. а у току 1937 на 6 мил. дин.

Анализирајући биланс овог предузећа за 1937 годину (у бр. 34 од 20 августа 1938) констатовали смо да су у току 1987 постројења фабрике била добро запослена, тако да је и финансијски ефекат њеног рада у тој години био знатно повољнији него у току 1936 или у ранијим годинама. М у 1988 години фабрика је била опет добро: запослена, благодарећи даљем постепеном напретку акције око електрификације земље, као и извођењу програма изгралње и усавршавања наше телефонске мреже.

Ево главних билансних позиција Друштва за еглектротехнику и фабрике кабела д. д., Загреб, за последње четири године: -

Рачун изравнања

Актива 1935 1936 1937 1938 У хиљадама динара

Инвестиције 12.895 13.315 13.692 14.047 Намештај 32 73 62 54 Роба и материјал 4.336 4.045 4.560 4.130 Дужници 5.159 4.719 6.027 7.179 Ефекти и кауције 129 129 129 193 Благајна 265 347 324 353

Пасива Главница.. 3.000 3.000 6.000 6.000 Резервни фонд 100 120 150 270 Пореска резерва — — = 1.000 Аморт. фонд 5.866 6.816 7.699 8.618 Повериоци 13.530 12.368 9.476 8.337 Прелазне ставке — — 266 = Пренос добити пр. г. 30 53 49 348 Чиста добит тек. г. 189 291 1.154 1.314 Збир биланса 22.815 22.623 24.795 25.887

Рачун губитка и добитка

Расходи Општи посл. трошк. 1.632 1.760 2.697 1.815 Плате 989 1.015 986 265 Камате 977 965 787 617 Ненапл. потр. 50 — — = Пренос добити 30 33 49 348 Чиста добит тек. год. 189 291 1.154 1.314

Приходи Пренос добити 30 33 49 348 Од фабрик. и прод. 3.837 4.031 5.624 4.718

Предузеће производи жице за изолацију, каблове, изолациони материјал, цеви, бакарне жице, бакарна и | лична ужета итд. Због сталног проширивања продукције на нове артикле, машине и уређаји показивали су такође постепен, али готово сталан пораст. Крајем 1938 укупне инвестиције билансиране су са 14,04 мил. У току прошле године повећане су за 355 хиљ. дин. Иначе, на инвестиције отпада 54,3/0 целе активе, на дужнике даљих 285, а па за лихе робе и материјала 169. Залихе робе и материјала крећу се готово стално између 4 и 45 мил, дин. На интензитет запослења фабрике указују промене код дужника. Са преко 6 имл. у 1980 они су били пали на 32 мил. у 1933. После те године они показују опет готово сталну

ji ž |