Narodno blagostanje — dodatak

тенденцију пораста и крајем 1988 достижу висину од 7,18 МИЛ. дин.

Однос између инвестиција и сопствених сретстава је повољан. Укупна сопствена сретства, заједно са фондом амортизације, пореском резервом и чистим добитком износе 17,55 мил. према 15,05 мил. крајем претходне и 10,26 мил, дин. крајем 1936 године. Благодарећи повишењу глазнице које је извршено у току 1937, као и редовним дотацијама амортизационом фонду, однос између сопствених и туђих сретстава се је знатно поправио. Стање поверилаца показује и апсолутно опадање. Крајем прошле године они су износили 8,6 мил. према 94 мил. у 1987 и 19,3 мил. дин. у 1936 години. Док је још у 1986 и један део инвестиција био финансиран туђим сретствима, дотле у 1938 сопствена сретства заједно са фондом амортизације не покривају само целокупне непокретности, машине и уребај, него и знатан део обртног капитала (у ужем смислу).

Због поскупљења сировина и повишења надница и социјалних терета бруто-приходи од фабрикације и продаје у 1988 години били су за око 900 хиљ. дин. мањи него у претходној години. Они су износили 4,7 мил. Прошле године биле су и све врсте расхода ниже него у 1937. Издаци за плате износили су 966 хиљ. према 986 хиљ. у 1937. За камате је издато 617 хиљ. према 787 хиљ. у 1937, а општи пословни трошкови износили су 1,81 мил. према 2,69 мил. у претходној години. Треба приметити да се преко рачуна општих пословних трошкова књиже и издаци за порезе и амортизација.

Чиста добит у 1988 била је за 150 хиљ. дин. већа од оне из претходне године. Укупна чиста добит заједно са преносом из 1937 износила је 1,66 мил. Од тога је употребљено за исплату 1090 дивиденде, као и за претходну годину, 600 хиљ. дин. за повећање фондова 530 хиљ. и за тантијему 185 хиљ. дин. Остатак од 398 хиљ. дин, пренет је на нови рачун.

СПЛОШНА СТАВБЕНА ДРУЖБА Д. Д. — МАРИБОР

Из досадашњих анализа биланса Сплошне ставбене лружбе нашим читаоцима је познато да се она бави у првом реду израдом мостовних и других гвоздених конструкција, Њено одељење гвоздених конструкција у Тезну код Марибора има производни капацитет од око 3.000 тона годишње и до краја 19838 израдило је око 25 хиљ. тона мостовних конструкција, конструкција за високе градње, стубова за далеководе, кранова, разних резервоара итд. У свом последњем пословном извештају Управа Дружбе констатује да је запосленост овог одељења у току 1938 била потпуно задовољавајућа. Преко целе године одељење је имало довољно и државних и приватних поруџбина, тако да су се односна постројења могла без тешкоћа да искористе увек у целости. Од већих послова на којима се је у току прошле године радило треба споменути израду железничког моста преко Саве на прузи Шт, Јанж—Севница (425 тона), израду неких делова железничког моста преко Саве код Загреба (750 тона), који се подиже у заједници с Бродском творницом вагона, затим израду великих резервоара за бензин и нафту (250 тона) и извесних конструкција за неколико нових фабрика (1.000 тона). Почетком 19839 прилике су се нагло погоршале. Држави су, Додуше, и у овој години биле потребне гвоздене конструкције за два велика моста, чиме би се постројења Дружбе могла запослити преко целе 1939 године. Међутим, из клириншко-техничких разлога израда ових конструкција је

поверена иностранству. Знатније приватне поруџбине су

такође изогтале.

Поред одељења мостовних и других гвоздених конструкција, Сплошна. ставбена дружба има, такође у Тезну код Марибора, и једну фабрику шрафова и ситног гво-

167

зденог материјала са производним капацитетом од око 1.000 тона годишње, као. и механичку радионицу за израду разног оруђа и алата са капацитетом производње од 2900 тона годишње. Пословање фабрике шрафова није ни У 1938 задовољило. Већ раније се је приметило да у тој грани постоји хиперпродукција. Због тога се постројења. ове фабрике већ одавна не могу да искористе потпуно. У току 1988 опет су снижене и продајне цене.

Сплошна ставбена дружба основана је почетком 1921 године. Првобитна главница од 5 милиона повишена је у току 1924 на 10 милиона. Међутим, пословни резултати били су чешће негативни него позитивни. До 1931 нашој металној индустрији много су конкурисале немачке репарационе лиферације, а када су ове престале, наишла је општа привредна депресија. Због тога су и код Сплошне ставбене дружбе губици били неизбежни. Ради елиминисања тих губитака, у току 1926 њена главница морала се је снизити са 10 на 5 милиона, а у току 1985 за даља 3 мил. на 2 мил. дин. У 1935 главница Дружбе је путем нових уплата опет повишена на 5 милиона, колико износи и данас. Иначе, од оснивање Дружбе, које је извошено почетком 1921, до краја 1935 она је само три пута била У стању да подели дивиденду, и то: у 1921 години 9%, у 1923 — 6%/ и у 1929 — 7%б. После дугогодишње паузе у 1936 се опет приступило исплати дивиденде Како за ту, тако и за следеће две године — 1937 и 1938 — акционари су добили по 25090.

Биланси Сплошне ставбене дружбе за последње четири године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1985 1936 1937 1938 у хиљадама динара

Непокретности 3.875 3.248 2.955 2.924 Машине 2.283 1.615 1.279 1.202 Инвентар 78 93 182 172 Оруђе и алати 309 308 — Роба и полуфабр. – — — 8.672 Роба 2.689 3.190 3.277 Полуфабрикати 48 436 1.709 Дужници 3.934 5.299 5.755 5.700 Харт. од вредности 166 166 195 208 Поштанска штед. 449 50 37 153 Благајна 74 152 57 164.

Пасива Главница 5.000 5.000 5.000 5.000 Резервни фонд — — 15 30 Банке ; 8.336 8.552 7.018 7.288 Повериоци — 708 3.086 6.493 Чисти добитак 12 299 304 434 Збир биланса 13.348 14.559 15.424 19.195

Рачун губитка и добитка

Расходи Пренос губитка 2.998 — — = Порези 40 173 350 1.084 Камате 388 648 645 593 Отнписи 959 965 1.486 649 Чисти добитак 12 298 304 434

Приходи Пренос добитка — 12 29 34 Пренос са главнице 3:000 = = = Бруто-приход 600 9.068 9.703 2.708 Курсне разлике 798 3 53 23 Збир прих. или расх. 4.398 2.084 2.785 2.760

Збир биланса који је бно пао са 29,7 мил. дин. У 1929 на 13,3 мил. крајем 1985 после тога постепено опет расте и крајем 1938. достиже висину од 19,2 мил. У току прошле године повећан је за 3,8 мил. Ово повећање може