Narodno blagostanje — dodatak

адозгапји“

_BROJ 5

BEOGRAD, 18. JANUAR 1941. GOD. _

GODINA XIII

Sadržaj:

Загребачка диосничка пивовара H TEODpHMMA Cana, 3arpeG

Југословенски Лојд а. д. — Сплит

ЗАГРЕБАЧКА ДИОНИЧКА ПИВОВАРА И ТЕОРНИЦА“ СЛАДА,; ЗАГРЕБ

Као. што је нашим читаоцима познато, производња пива у земљи износила је пре опште привредне кризе око 750 хиљ. хектолитара годишње. Затим је због сувише високих трошаринских стопа и смањења куповне снаге потрошача услед кризе почела нагло да опада и од 1982 до 1226 износила је само по 210 хиљ. хл годишње, "Од 1936 до избијања рата у Европи наша привреда налазила се је у једној фази ванредног полета, па је сасвим природно да је за то време и наша потрошња пива морала показивати тенденцију пораста. Међутим, и поред заиста снажног привредног полета потрошња пива није показала оно повећање које би се могло очекивати. Главни разлог за то биле су опет превисоке државне, бановинске и општинске трошарине, које су пиво биле учиниле сразмерно скупим пићем.

Подаци Затребачке дионичке пивоваре и творнице слада о продаји пива у 1939/40 години показују да је она била за 38,79 већа него у претходној години. Оволики пораст продаје претставља несумњиво побољшање, али би

било сасвим погрешно када бисмо на основу тога донели

закључак да је наша пиварска индустрија ушла у периоду повољне коњунктуре. Наиме, и продаја из 1989/40, ма да је у поређењу са оном из 19832/38, 1933/34, 1934/35 или 1935/36 више него удвостручена, још увех далеко заостаје иза оне из 1929/30 и ранијих нормалних година. , Поред тога, прошлогодишње повећање потрошње и продаје пива треба приписати изванредном стицају прилика, које се не морају поновити. Пре свега, услед рђаве бербе винограда и знатно слабијег рода шљива знатно је порасла цена вину и ракији, док је поскупљење пива било готово безначајно, упркос знатном повишењу производних трошкова. То је имало за последицу да је знатнији број редовних потрошача вина и ракије прешао на пиво које је сада јевтиније пиће. Затим се је наставио пораст куповне снате нашег села, тако да сада и наши сељаџи троше пиво. Нису могле остати без утицаја ни ванредне прилике, које су наступиле у вези с ратом и сталним повећањем

платежних средстава, које, бар У почетку, изазива већу. потрошњу ових артикала. На повећање продаје пива код

Загребачке дионичке пивоваре утицао је и један нарочити

разлот. То је чињеница да је она почетком октобра 1939.

откупила пивовару у Новојградишци, тако да су за 1939/40 у подацима о продаји Загребачке дионичке пивоваре садржани и хектолитри који су раније отпадали на ту провинцијску пивовару. Иначе, Загребачка дионичка пивовара данас има, у ствари, четири фабрике пива; у Загребу, Карловцу, Сиску и Новојградишци. |

Да је наша пиварска индустрија још доста далеко од

потпуног оздрављења, показују нам и следећи подаци Загребачке дионичке пивоваре о количинама пива које је она продала у току последњих 12 година:

Година хл Година . хл 1928/29 95.002 1984/35 30.539 1929/30. . . 97.880 1935/36 30.846 1930/31 85.225 1936/82. „| 57210 1531/32 45.925 1937/38 46.398 1932/33 29.700 1938/39 54.610 1933/34 : 30.383 1939/40 75.755

/lo 1930/31 продаја пива износила је овде скоро 100. хиљ. хл годишње. У 1980/31 дошло је први пут до знатнијег смањења продаје, а у 1931/32 и 1932/33 оно је имало: управо катастрофалан обим. Са 97.880 хл у 1929/30 про-, даја је била пала на 29.700 хл пива у 1932/33. Речитији до-. каз о тежини кризе коју је проживела наша пиварска индустрија тешко је наћи. Од 1933/34 до 1936/37 продаја остаје стационарна готово на најнижем нивоу, односно. само незнатно се повећава, са 29,700 хл у 1982/33 на 30.846 хл у 1935/36 години. У току последње четири пословне године продаја је расла нешто бржим темпом. Међутим, и У прошлој години (1939/40), када је била најјача, продаја је једва достигла За оне из 1929/30 или ранијих нормалних година.

Морамо нагласити да Загребачка дноничка пивовара, упркос тешкој кризи коју је после 1930 године пре: живљавала наша пиварска индустрија, никада није била приморана да остави своје акционаре без дивиденде. Међутим, и то треба приписати нарочитим околностима. Пре свега, потраживања Загребачке дионичке пивоваре била су стално већа од њезиних дугова, тако да она није морала да сноси готово никакав каматни терет. Загребачка дионичка пивовара ради, затим, са инвестицијама које су знатним делом биле отписане још пре него што је дошло до опште привредне кризе и кризе пиварске индустрије. Благодарећи томе, у току последњих десетак година од: вајања за отписе инвестиција могла су да буду минимална. Најзад треба имати у виду и чињеницу да приход који је овом предузећу омогућавао да плаћа дивиденду и у најтежим. годинама није долазио непосредно од продаје пива, него од непокретних имања пиваре. Поред. фабричких зграда Које са вртом заузимају знатну површину, пивара има и у самом граду неколико зграда велике вредности. Поред тога што јој ове зграде доносе знатан приход, она има од њих и друге користи, јер се у њима налазе познате загребачке пивнице и ресторани, тако да је пивара тим својим зградама за себе осигурала и јаке конзументе пива. a