Narodno blagostanje — dodatak

Ево главних позиција из рачуна губитка и добитка: Расходи 1936/37 1937/38. 1938/39 1939/40 у хиљадама динара Трошкови 10.045 11.847 13.950 17.910 Трошарина 7.452 9.435 10.494 14.804 Порез 2.045 2.830 2.041 4.686 Осигурање 234 171 952 953 Социјални терети — — — 456 Ненаплаћена потраж. 584 179 439 269 Чиста добит са преносом 2.251 2.708 2.876 3.662 Приходи Пренос добити 354 356 | 358 366 Од робе 20.380 24.934 27.856 39.719 Од кућа 1.659 1.656 1.619 1.727 Разни приходи 219 219 219 228. Збир. прихода 22.613 27.165 30.052 42.040

Ова таблица је необично поучна. Пре свега она показује да је прошлогодишња чиста добит, заједно са преносом из претходне. године, износила 3,66 мил. дин. Без тога преноса чиста добит је износила непуна 3,3 мил. Ако узмемо у обзир да су У прошлој години приходи од кућа и разни приходи, који немају везе са продајом пива, износили 1,95 мил. дин. и да би расходи пиваре морали да буду исти кад ових прихода не би ни било, онда дола-зимо до закључка, да део чисте добити. који је остварен производњом пива и друге робе у прошлој години не прелази износ од 14 до 1,5 мил. дин. С обзиром на то да је у прошлој години продато 75.755 хл пиВа, то значи да чиста добит пиваре по хл продатог пива не достиже ни 90 дин. Насупрот томе држави и самоуправама плаћено је на име трошарине и пореза 19,49 мил. дин. односно око 260 дин. по хл. У 1938/39 и ранијим годинама, док је продаја пива била слабија од прошлогодишње, однос између сума које су припале акционарима и оних које су дате држави и самоуправама био је још неповољнији.

Иначе, бруто приход од робе у 1939/40 износио је 39,72 мил. дин. и био је за скоро 12 мил. дин. односно за 42,50/; већи од оног из претходне године. На страни расхода видимо, што је и сасвим природно с обзиром на повећање производње и продаје, да су порасли и трошкови, Међутим, они су у 1989/40 били за само 31,5%о већи него у претходној години, што значи да је производња, упркос поскупљењу сировина и помоћног материјала и повишењу надница, благодарећи већој производњи појевтинила. У 1989/40 троIHKOBH су исказани са 17,91 мил. дин. према 13,35 мил. дин. у претходној години. Процентуално повишење издатака за трошарину је нешто веће од процентуалног пораста продаје. У још јачој мери то вреди у погледу издатака за порез. То значи да је фискално оптерећење пива, у ствари, У 1939/40 опет повећано.

| У наредној таблици доносимо кретање главних билансних позиција Загребачке дионичке пиваре за последње 4 године:

Ажтива 1936/37 1987/38. 1938/39 1939/40 У хиљадама динара Зграде и земљишта 13912: 13.912 14.178 15.424 Машине и фабр. уређај — 5.296 5.296 5.585 5.973 Подрумске бачве и каде 261 908 156 176 Складишни уређај 36 43 = 4157 Отпремна бурад 30 30 30 72 Флаше и сандуци 15 15 15 Па) 15. Превозна средства 116 10 16 87;

Индустријска пруга _| i ji 1 Гостионичарски инвентар 449 256 65 32 Свега инвест. и инвент. 20.115 19.771 20.042 21.730 Јамчевине 29 05. 22 23 Благајна "250 168 261 1.996 Пошт. штедионица 214 302 31 1.634 Харт. од вредности 372 385 _- 380 577 Разни дужници 22.714 25.148 29.007 18.412 Залихе 4920 5.804 | 6.893 8.976 Пасива Главница 20.000 20.020 20.000 20.000 Резервни фонд | 950 1.000 1.060 1.120 Валаризацисни фонд 1.364 1.364 1.364 1.364

Фонд за сумњ. потр. 60 60 60 60

Фонд гмортизације 8.575 9.384 10.228 11.134 Потпорни фонд · — — = 150 Повериоци 8.314 9.049 10.525 5.548 Акцепти 5.000 5.000 7.500 7 5.000 Потр. финанс. управе 9.203 3.034 3.303 :5.316 Пренос добити 354 356 358 _ 366 Добит текуће године 1897 2347 2518 = 3.296 Збир биланса 48.807 51.595 56.916 53.348

Највећу позицију у активи претстављају „разни дуже ници“, коћи су исказани са 18,4 мил. дин. према 29 мил. дињ крајем претходне године. До 1935/36 дужници су се читав низ година кретали око износа од 20 мил. дин. Они су после тога, упоредо са појачањем продаје пива, све до прошле године показивали тенденцију пораста и, као што је већ споменуто, били су достигли врло знатну висину од 29 мил. дин. Да би обезбедила продају пива, фабрика је била приморана да у обилној мери кредитира гостионичаре. После избијања рата у Европи кредитирање је ограничено. Отпис ненаплативих потраживања у 1989/40 износио је 269 хиљ. дин. односно 1,190 од просечног износа дужника. То показује да је управа приликом одобравања кредита гостионичарима била врло опрезна.

Насупрот смањењу дужника у прошлој години су У односу на претходну готово све остале позиције у активи повећане. Одмах расположива средства у благајни и код Поштанске штедионице. износе 3,63 мил. дин. према 572 хиљ. крајем 1938/39. И залихе робе, сировина ин помоћног материјала крајем 1989/40 биле су за 2,08 мил. дин. веће него крајем претходне године, док су према 1936/37 скоро удвостручене. Билансиране су са 8,97 мил. дин. Инвестиције и инвентар износе 21,73 мил. дин. према 20,04 мил. див. крајем претходне године. Повећање изазвано је у првом реду откупом пивоваре у Новој Градишци. Скоро 75%6 билансиране вредности инвестиција и инвентара отпада на зграде и земљиште. Амортизациони фонд достигао је висину од 11,1 мил. дин. Инвестиције и инвентар њиме су покривени са 51,20. i у

Однос између сопствених и туђих средстава био је и раније такође врло повољан, а у току прошле године се још и поправио. Код збира биланса од 59,35 мил. дин. на туђа средства отпада 15,85 мил, на амортизациони фонд 11,13 мил, а главницу и сопствене фондове пивоваре 22,55 мил. и на чисту добит 3,66 мил. дин. Према стању крајем претходне године (1938/39) туђа средства су смањена за 5,47 мил „дин. односно за око 26%. За приказ туђих средстава служе три рачуна: рачун поверилаца, рачун акцепата и рачун потраживања финансијске управе. Ова последња позиција крајем 1939/40 била је за 2 мил. дињ. већа него