Narodno blagostanje

Страна. 8.

bi se dale možda i bolje urediti, ali svaki početak je teзак. Iskustvo će u kratko pokazati, što treba i što se može ispraviti. Ali ovi detalji ne bi trebali služiti jednom novčanom zavodu za razlog, da ne postane član

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Број 1.

nove institucije, pošto ona prestavlja jedini način, da se dođe u Beograduivan Beograda do sređenjih kreditnih prilika. „A to mora želiti svako, ko ozbiljno želi dobro Beogradu i celom našem privrednom svetu.

Др. А. Вегнер, хонорарни професор Пољопривредног Факултета, Београд.

ПОРАСТ ЗАПОСЛЕНОСТИ РАДНИКА У ПРКОС „ПРИВРЕДНОЈ КРИЗИ“

| Како се добија статистика запослености

Као пример добро сређених статистичких података који су врло мало проучени, наводимо статистику осигураних радника, која се редовно објављује у Загребачкој ревији „Радничка Заштита“, органу Средишног Уреда за Осигурање Радника у Загребу. Ова статистика не обухвата рударск, раднике, раднике државних саобраћајних предузела и пољопривредне раднике.

Поред индустријских радника ова статистика обухвата, дакле, и шегрте у занату, и трговачке помоћнике, и банкарске и друге привалне чиновнике па најзад и кућну послугу. У крајевима преко Саве и Дунава, где радничко осигурање постоји већ деценијама, по тврђењу стручњака, минималан је проценат радника, који нису осигурани.

Према томе за ове делове наше земље подаци 0 осигурању радника показују у исто времеи број 34послених. У Србији пак, а нарочито у Јужној Србији, где се спровођењу осигурања приступило тек 1922 године, има још приличан број запослених радника, који би у смислу Закона били обавезни на осигурање, али због недовољне организације остају изван његовог оквира.

Па како се центар наше индустријске делатности налази у крајевима преко Саве и Дунава, можемо по овим подацима доносити довољно тачан суд о кретању запослења у нашој земљи, као што се види из следећих података о укупном броју осигураних (запослених) радника:

~ а 55 ф о ~ ФЕ3

| 59 | |E

BB = Еч 5 – а

BRE EI ~

1926. |- 125 ) 1007, еза | 1928 393

TEO Кеа 565

Јануар 439.522 -- 25 460.400 +4.8 493.394 -+7.2

Фебруар 455.766 —2.3 472.514 +37 508.052 +7.5

Март 459.504. +1.2 478.766 +4.4 520.241 +8.7

Алрил 463.871 +2.1 401.883 —+6.0 537.202 9.

Maj 474.817 —+0.1 509.831 —+7.4 571.136 +12.

јузи 481.871 0.5. 510.365. -L 7.8 582.732 +12.

полугође 462.382. +0.17 488.786 +5.71 535.460 +9.5 Јули 473.524 +14 518.474 +9.5 Август 483.173 +1.2 529.304 +9.6 Септембар 491.084 --0.2 538.659 +9.7 Октобар 408.015 —+1.7 541.105 +8.6

Новембар 499.665 -3.1 |P 2 Децембар 485.505. +4.0 гр Р

Просеч. год. 474.610 +1.15 511.403 +7,77

||| Знатан пораст запослености

Јасно се оцртавају у овим подацима три период : прва периода слабог запослења траје до месеца ок“ тобра 1926. године. У новембру настаје осетно по“

бољшање конјуктуре, које лагано напредује до ме- |

сеца јуна 1927 године, када се у запослењу радништва

претходне 1926 године, који се наставља па чак и потенцира у првој половини 1928 године.

Од јуна 1926 до јуна 1928 напредовање износи 28% за Србију и 22% за остале крајеве. Оно се не може, дакле, објаснити само приликама које владају у Србији. Постоје још неки други узроци, због којих је у рапидној мери настало повепање запосленог радништва. У 1923-ој години, првој за коју располажемо са сређеним податцима, просечно је било запослено 439.164 радника. Ако узмемо тај број за базу равну 100, то је број запослених радника износио

y 1923 кодини. = - - _ 100.00 у 1924 години : 104.64 у 1925 години ... . . .. IO. у 1926 години |... O. a. 108.07 у. 1927 години |. . - .. 116.47 у 1 полугодишту 1928 год. –121.93 у месецу јуну 1928 године 132.69

Чак и ако се узме, да су године 1923—1926 биле | због дефлационе кризе нарочито неповољне, треба констатовати, да привредне прилике нису биле нарочито ружичасте ви у 1927-ој, ни у првој половини 1928 године, када је због сушне 1927 године осетно била смањена куповна моћ и потрошачка снага становништва. |!. Објашњење

Откуд 10, да је баш у доба, када је дошло до јавне помоћи гладнима, настао нарочити полет у свима деловима наше земље, како је то лепо казано графички у расправи Д-ра Ј. Буторца у бр. 9—10. Радничке Заштите. У експозе-у Министра Финансија, који је уз предлог државнога буџета за 1929-30 годину поднет Народној Супштинмч, констатује се такође повеБано Запослење радника „као охолност, која би се могла навести у прилог претпоставке о смањењу акутности привредне кризе, ма да су на 10 повећање сигурно утицали и инвестициона радови, који се у земљи изводе.“

Мислимо, да се горе истакнута појава не може исцрпно објаснити ни инвеслиционим радовима за

"рачун страних зајмога, нити пак спровођењем осигу-

рања у крајевима Србије, где о::о раније није постојало и где су према томе сада уведена у статистику осигурана лица, која су и раније била запослена (али не и осигурана).

Најдубљи узрок треба тражити у следебој чињенипи: 20. јуна 1925. године уведена је у живот важећа царинска тарифа, високо заштитна. Претераном царинском заштитом створена је коњунктура за индустрију која ради за домаће тржиume. Ново подигнута индустрија пуштена је у погон после годину дана, и истодобно је започело по-

примећује нови скок у поређењу са истим месецима већавање запослености радника.