Narodno blagostanje

Страна 24.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 2.

Поздрави нашем уредништву са стране

· Писмо г. ВАЛТЕРА ФЕДЕРНА, уредника часописа „Оог oesterreichische Volkswirt “r, Jl-p BaiKHby. „Драги господине докторе,

Примате моје најлепше жеље. Ја најбоље знам,

_ какав труд и какве бриге прсузимате тиме. Али на основу нашег двадесетпетогодишњег познанства знам, да ћете на томе путу двоструко корисно дејствовати. Прво у привредном и финансијском обавештењу и објашњењу, у чему је ваша земља, — у колико ја могу да ценим без познавања језика, — доста заостала и друго у неговању привредних и финансиских односа са суседством. Човек Ваше самосталности у погледима, Вашег теориског знања и Вашег искуства мора успети у томе подузећу. Већ је више часописа оснивано по угледу на „Оезгег. Мо Култ“. Уверен сам да ће ме најмлађи следбеник највише радовати.

Једино што жалим, то је што не могу непосредно са Вашег извора да црпим сазнање о привре;ном развоју Ваше земље“.

Писмо г. -ра ГУСТАВА ШТОЛПЕРА, уредника

часописа „рег счешсје Volkswirt г. Д-р РАЈУ „Драги професоре Бајкићу,

Примите моје срдачне честитке. Жалим што не могу читати часопис, који ће свакако бити најбољи у земљи. Као стари познаник, који цени Ваше перо и Ваше знање, знам добро, како мајсторски и антерасантно излажете најтеже проблеме. Због тога очекујем пун успех. Много се има ла уради у југославији. Природа није била шледљива према Вашем даровитом народу. Леп је задатак радити на развићу Јо младог народа“. e

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ ИЗ НЕДЕЉЕ

27 децембра лањске године обнародована је у СлужбеHMM Новинама конвенција између наше Краљевине и Пољске Републике о праввим односима њихових пржављана, која може допринети стварању јачих трговачких веза између наше земље и Пољске.

Трговина захтева између осталог што већу правну си гурност, коју ствара тачно и брзо функџионисање судова и друтих власти. Странцу је увек теже доћи до правне заштите него домородцу, јер процесни закони и дипломатска пракса су такви да он мора да сноси веће трошкове и више дангубе, када води парницу пред страним судовима. Сетимо се само обезбе ђења судских трошкова, које се тражи од њега, дугеи скупе процедуре око легализације исправа издатих или потврђених од власти његове земље, тешкоћа око испитивања сведока, који тамо живе ит. сл.. Задатак је ове и сличних конвенција да што пре уклони или бар смањи те тешкоће па изједначи припаднике држва уговорница у погледу законске заштите њихове имовине и личности са домороцима. И заиста конвенција са Пољском много је постигла у томе правцу. Прописала је да никакво јемство или кауција, ма под којим видом то било, не могу бити наметнути држављанима једне од држава уговорница, било због тога што су странци, било због немања домицила или боравка у дотичној земљи (чл. 2); то правило обухвата и полагање суме ради обезбеђења судских трошкова (са о ји савит зојуђ). Даље, држављани једне државе уговорнице уживаће у другој |држави повластицу бесплатне судске помоћи као и сами држављани дотичне државе (чл. 5). У томе циљу они имају да поднесу власти, која решава по молбама за бесплатну судску помоћ, уверења о сиротинском стању, која издају власти уобичајеног места становања молиоца (чл. 7).

Ако се у току парнице појави потреба да се саопшти која достава у другој земљи уговорници, да се тамо саслушају сведоци или вештаци и т. д., стране уговорнице обавезују се узајамно да указују једна другој помоћ непосредним путем између судских власти (чл. 8.) и то без накнаде такса или трошкова ма које врсте, осим дневница, које се плаћају сведоцима и вештацима (чл. 13.).

За меничне протесте, које састављају нотари, судске деловође и пријавници, а који се подносе судовима једне стране уговорнице, не тражи се никаква овера; то исто важи за исправе састављене, издате или оверене од стране судова једне стране

„U motivaciji,

vrijedi ili ne vrijedi 9 milijona dinara.

уговорнице, ако су снабдевене званичним печатом суда (чл. 3445). Што се тиче административних власти, за исправе издате или оверене од стране власти централне администрације и снабдевене службеним печатом речене власти није потребна никаква друга овера (чл. 46).

Али конвенција оставила је отворена два питања врло важна по привреду сбеју страна уговорница: питање извршења пресуда судова једне стране уговорнице на територије друге (осим осуде на плаћање судских трошкова — чл. 3) и питање проширења стечаја, отвореног у једној земљи, на имовину и правне односе дужника у другој. Та два крупна питања, изгледа, биће предмет засебних преговора и конвенција. 5 Л. Таубер.

Troškovi stečaja Slavenske Banke izgleda da će se izro= diti u jedan nečuveni skan= dal. Vjerovnici teško da dobiju kvotu od i5%, među tim u početku se držalo da će se polučiti daleko bolji resultati: čak se je govorilo da bi mali ulagači imali biti potpuno podmireni. Realizirano je nekoliko milijona tražbina, ali se čeka sa podjelbom među vjerovn.ke, a troškovi stečajnog upravitelja i vjerovničkog odbora, rastu i rastu, tako da izgleda da je ovaj stečaj za njih jedan kod nas još ne viđeni izvor bogatstva. Sadašnji stečajni upravitelj osim honorara od preko milijona dinara, kojeg je dobio i kojeg će dobiti у дао si je odobriti i posebnu nagradi od 300.000 dinara za to šlo je zgradu Slavenmske Banke u Zagrebu prodao Državnoj Hipotekarnoj Banci za 9 umjesto 8 milijona dinara (pored posebno plaćenih putnih troškova). po sudu potvrđene odluke vjerovničkog odbora br. 97.067 on 18-XII p. g. stoji i ovo „da se stečajnom upravitelju daje posebna nagrada (300.000 dinara) za to što mu je njegovim vezama i višekratnim intervencijama u Beogradu uspelo povisiti kupovnu cenuod 8 па 9 пи јопа dinaga za prodanu palaču Državnoj hipotekarnoj banci u Beogradu“. Privredni svijet u čudu se pita, zar smo tako daleko došli, da se i u sudbenim odlukama potvrđuje postojanje intervencija kod državnih nadleštava, koje intervencije stoje državu milijon dinara. Jer, ili zgrada Ako vrijedi onda je intervencija bila nepotrebna, ako ne vrijedi kako će Državna Hipotekarna Banka opravdati da је za nju platila milijon dinara više.

Jagma stečajne mase.