Narodno blagostanje

16. фебруара 1929

задовољство долази услед разилажења у једном фактичном питању: у процени њезине способности плаћања.

Из свега овога излази, да питање регулисања нашег ратног дуга није ни правно, ни рачунско, већ финансиско (а увек по мало и политичко). Преговарач треба да познаје економску спагу нашег народа до детаља, његово финансиско уређење и стање његових финансија.

Французи су од свију народа, при преговорима, најприступачнији аргументима.

(Други чланак у идућем броју).

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 21.

У идућем броју изаћиће следећа два чланка:

1. Наше Радништво. — Подела по гранама индустрије. Од проф. А. Вегнера;

2. Требају ли нам стручњаци са стране за финансиска питања. — Поводом гласова о ангажовању г. Д-р К. Енглиша, бив. чехословачког Министра Финансија. Од д-р В. Бајкића.

Љеве» јлЕНЉљЉЕ. БРЕЈ ea Бележник за улагаче И акционаре —

Акциднареко друштво је тријумфокало преп крај ХЕХ века над свим сетазнм облицима трговачких двуштава. У међувремену су се појавили коннурешти, али је акционарско друштво остало суперепим господарем код голшатених

прупксво је је-

орхаки,

уски бе опо зове осопметим другхном, ико знаан Пи OM

те. То иетина не важи за се е одддруштава ах акције гласе ва отцуп апнонимткот.

друпттва, ј брењем управног одбора. Али таквих нема ни пет пропената, код 601 доносиове, а

~ У Ј 3

Са сгопталше тачне гаолишта чарактерпстиса акционарских друшттава је велики број ортака, маса

ортака, како се то каже еопполошки, друшетво је соцначна кате

што ву држава и ол

њих грађапи, то су ког првога атционари. И организалија је елична. Авнионарско — има евуда демократеку организа | евуда је главна екупштина суверени орган; али као што код државе и отштипо демократска И може да буде само једна фикција, а да фактички Об = управе O | тура, тако је то могуће и код акитова ров и врло чест едучај.

Аационарене гортја пар екосслане, пао пето су код послед-

{ri бо МЕЗА

22 Ја = 3 го 3 29

С екопомеде тачке гледишта апционареко друштве је гапиталистично предувеће. Опо је најтиничнији по на Јрег ПН нтативнији предетавнин папитализме. Правнички се деле у два облика извори капитала једног акцпонареког друштва: један део сапитала, тлавница, долази од акшполора, ортака, еопетвеника друштва; други део долази од повериоца. Акппопари су дужници ооверилана друштвених, То. је највећа фикција у оплпонареком праву. Фалтички акпионар и поперилац у истом су положају; обоје су самим законом тало удаљени од управе дру гштева да се могу назвати посматрачима односно гостима. |

Пошто су андиопари и порерноци акционарских друштава % првом столећу љеговег иивота ногубиљи

нав у целом свету лежи У протинречаовти ноћ

“а

милијарде, то је власт морала помшиљати на запттих те масе ипптересената: Ма тог бе газнања разрис 10 енетем шублицетета, јавности, којн се све више и спетематеки развија. 0) томе ћемо говорити други пут. Власт је стала на гледшште, да акциомар и поверилљац имају право да буду обавештени с пословима, који се обављају њиховим нозцен. Остварење тога начела наишло је у самом ночетку на веле тешкоће. Шојавио се отпор код оних, који су

погођени том мером: управштељи акпнонарских

друштава; а кас. меговор послужило из је врло згодно опасност, Ha конкуренција He

злоупотреби далекосежну јавност кед акпионареког друштва. Данаејегоковоуцеслом спету законска јавност код акпионарских друштава подонељна га вазнање имовине и посла у друштву.

Двуга масго већа невоља акттонара п поверилаца лежи у техничкој страни те јавности. Полагање рачуна управе акционарских друштава prir ce Ha два начина: завршним рачунима = мавештајем. Завршни рачуни ву саетављени по правилима двојног књиговодстава, које је једино могући ешетем код већих нодувећа. ПЦ а нарочито двојно једна је вештина, која ее мора учити. Човек ev књиговодетву ишли дар читању биланса пе разуме ништа у њему, Ја обичног човека билане је неротима загонетка; публицитет резимиран само па вавјршним рачунима са гледишта човека, који нлје комерцијално освособљен, пе мостоји. Иитерссантна је етвар да се ипгде у свету није чуо глас против тог облика публипитета, Мапротив он се све пише раввија на бази двојног књиговодства; еви захонеки пропшеи о јавности заенивају се на двојком пњиховодетву. Билане је један логички саставни дес двојnor књиговодетва; без њега нема закључка књита. Али ве рачун о раду п имовичпи агписнареког друштва може да чоложи и на други начин. Џи извештај као комелштар уз билансе нитита ме мења ствар. Прво због тега, што није обавезан пи друго што оп обично говорп о свачему само не о завршним рачукима.

_ Жарактерпетика акционареког закоподаветва да тођ за-