Narodno blagostanje

Страга 22. | НАРОДНО BJJIATOCTAPĐE _________ |. фебруара 1929

ЊЕ

кова и фактичког стања: први пронивеује публипитет, који фактички не постоји. и | Еепо зито се па великим железничким стапипама, г евет разних језика, морао поу публике п управе тумач; као што ве па i vije законе, п грађана. који трау својих права, појавио агвокат за, тако се је морао временом иоја-

рачуна акнциопарских друштава • a

О

уда кад пето еу јавпи правовагтупници, зли по што дициовари обичпо не желе да чине нздатке ва тумачење бичавеа, то је фупкција тумача узела да себе штампа. Хиљадама псрподичних и дневпих ли етова доносе приказе закључних рачула и рада велике акппонареких друштава. Какоје у капиталистички развијеним државама еваки трећи чоџек- акционар, то је та рубрика енхан фактор у раввићу вовипаретвг и повремене штамне уопште. ~

Та се рубрика еве више развија и чше еве веће користи акциопарима. Џоказало се паиме, да етручњак, који проучава неколико узастопних биланса јед вог анцновареког друштва може да види миого више

у конетитуцију, пачин пословања тога друштва, по

"што то може да види из једног биланса. У петорији великих фипаленјских листова има примера, да су они открили кеправилности п тајне, које су годилама покриване.

У напој повременој штампи ова је рубрика тако рећи најнеразвијенија. „Народно Благостање“ нас мерава да уведе еталну рубрику анализе бпланеа. Оно ће приказивати билансе нзших акционарских лрушлава п етарати се, да се јавност код акционар"ских друштава што јаче развије п усаврши.

Умољавамо акпионарска друштва, да нам шаљу евоје годишње извештаје.

Не можемо завршити ове редке, а да пе упозоримо читаоце на чињеницу, да је та рубрика у. Европи, у исто време била п данас је извор највеће корупције. Олоупотреда те рубрике од стране новина напела је веће штете капиталистима, но хиљаде несавеених оенивача.

„Народно Благостање““ нема потребе na уверава своје читаоде, да никад никакав коруптивли утинај

„неће доћи до паражаја. „Пародпо Благостање““ може "не бити, али док буде, биће само у елужби нетине.

ЗАЈМОВИ ДРЖАВНЕ ХИПОТЕКАРНЕ БАНКЕ СА ШВАЈЦАРСКИМ | БАНКАРСКИМ ДРУШТВОМ

- Државна Хипотекарна Банка је једно надлештво, као пореско оделење, царинарница и жандамериска станица. Она је парче државе. Њезин рад подлежи контроли народа. Њезини зајмови су оба-

веза државе, а држава обавезује народ. На пр. данас |

народ плаћа сву разлику између динара и француског франља по њезиним предратним дуговима. Та ће сума ускоро бити много већа. На основ) свега овога уговори о зајмовима, које она закључује, морају бити објављени. Како она то није урадила, то исправљамо ми овим њезин пропуст.

НРВИ УГОВОР између потписаних Сосиете де Банк Свис у Базелу, које представља његов представник г. Леополд Дибоа и један члан његовог Управаог Одбора г. Жак Шмидлин. у с једне стране и Државне Хипотекарне Банке С. Х. С. раније Управе Фон“ дова, која се у овом уговору зозе Хипогекарна Банка, коју пред“ ставља њен директор и члан Управног Одбора г. Д-р Богдан Маркозић, а на основу пупомоћја датог му решењем Управног Одбора Хипотекарне Банке, пуномоћја чија се оверена копија прилаже огом акту | МА | с друге стране закључен је следећи уговор . Члан 1. Сосиете де Банк Свис одобрава. Хипотекарној Банци, која прима, један аванс (предујам) од пет милиона 5,000.000.—) шв. франака. | + _XuuorekapHa. Банка обавезује се да врати најмање два милисна (2.000.060 —) шв. франака до конца друге године датог аванса.

Остатак од гри милиона (3.000.600 —) шв. франака има -

бити исплаћен на крају треће године.

Износ аванса биће стављен у Базелу на расположење Хипотекарној Банци.

Трајање аванса од две, односно три године, почиње се рачунати од дана када, по потпису овог уговора од стране уговорача, Хипогекарна Банка буде послала Соскете-у де Банк Свис запложнице састављене у захонској форми која важи по одредбама овог уговора, и када Сосиете де Банк Свис буде ставила новац на расположење Хипотекарној Банци.

Члан 2. Услови овога аванса јесу следећи; а) Почетна провизија за отварање рачуна y41 12] која се има платити од једном на дан када буде аванс стављен на расположење.

6) Интерес у 60/) годишње који се има плаћати на крају сваког тромесечја.

в) Тромесечна провизија у !/40/0 која се рачуна на максималну суму дуга у тромесечју, а која се плаћа на крају сваког тромесечја.

Сви интереси и провизије плативи су у Базелу у шв. францима.

||| Сви издаци и трошкови ма које врсте, садашњи и будући, _ који се имају чин:ти по овоме авансу како на главницу његову, тако и по : нтересима, као и трошкови око израде заложница, падају на терег Хипотекарне Банке и морају бити плаћени Сосиете де Банк Свис у исто време кад и почетна провизија, или у даном случају заједно са одговарајућим тромесечним интересима. Акб би Хипотекарна Банка заостала са плаћањем ма кога интереса, !ровизије или грошкови за више од три месеца, Сосиете де Банк Сзис мо иће одмах, без икаквих обзира, нз"јавити да је аванс истекао рок м тражити његову исплату пу= ноправно. |