Narodno blagostanje

22. фебруара 1929. НАРОДНО у тренутку, када његов положај постаје гори од повериочевог. Народ има право на минимум за егзистенцију и на одржавање своје продуктивне снаге.

·" Из овога излази, да се и са моралне тачке гледишта побољшање положаја повериоца не може да изврши док се не испита и финансиско стање дужника и изврши поређење.

У моралном погледу наша држава не може имати претензија, да буде боља од Француске. Значи, да ако ми у овом питању поступимо онако како је посту= пила Француска према својим дужницима, удовољићемо потпуно моралним постулатима.

Француска је летос извршила законску стабилизацију франка. Међутим предратни повериоци Фрапцуске нису примили ни паре обештећења. Пре рата је у Француској било око сто милијарди злтних франака домаћих и страних хартија од вредности. Од тога је било око 52 милијарди државних и државом гарантованих облигација. Имаоци тих облигација при-

БЛАГОСТАЊЕ Страна 75.

мају ланас пет пута мање (наравно по новчаној релацији) но што су примали пре рата. Овотито је урадила Фраппуека са дужнипима за педесет милијарди златних фрапака можемо п ми урадшти за 950 милиопа влатних фрапака, у толико више, у кодкко је паша вемља рела:пено епромашнија од Фрапцуске.

Резиме:

]. Захтеви ималаца наших предратних облигација правно нису основани.

2. Никад. Француска влада неће нашој држави правити тешкоћа из финансијских разлога. Она гледа свуда да нам помогне.

3. Неморалпо је и недопуштено валоризирати облигације онима, који су их стекли после рата. То гледиште заступа и г. Поенкаре.

4. Ни предратним имаоцима својих облигација није Француска дала никакве накнаде те не постоји морална обавеза ни на нама.

(У идућем броју последњи чланак)

· П љ Плалимтр Л. Ђорђевић, индустријалац

УЛОЖНА БАНКА КАО ОРУЂЕ ЗАШТИТЕ УЛАГАЧА

Једно од најкрупнијих питања наше народне привреде стоји још ол ослобођења нашег народа отворено: питање о заштити улога на штедњу. О њему се пише у главном онда, кад нека банка падне под стечај. Међутим посветити пажњу заштити улога на штедњу значи утицати на развој штедње и притицај потребног капитала за нашу народну привреду, а то су елементи, без којих народна правреда пе може да постоји, нити се без њих може отклонити љута економска криза.

_ С обзиром на то питање навешћемо у најкраћим потезима најглавније моменте, од којих, по нашем мишљењу, у првом реду зависи повољно његово решење. та

rici

1. — У привредној литератури постоје за решење тога питања два предлога, једапл траки повећање сигурности и ликвидности улога на штедњу код банака мешовитог банкарског система, т. ]. система, код кога банке воде најразноврсније картко- и дугорочне послове. Други тражи одвајања уложног. посла од осталих баначних послова у засебну банкарску организацију, т. ј. у засебне уложне (депозитве) бапке, како то постоји у Енглеској.

И поред свега тога што и теорија и пракса указују на велике недостатке и мане мешовитог банкарског система, који постоји код свих европских земаља, ипак се може слободно рећи, да је већи број мислилаца за мере, којима би се поправио постојећи мешовити банкарски систем, бојећи се да јаке радикалне мере не проузрокују потресе за цео национални кредитни систем. 2. — Ако узмемо наше привредне прилике и наш мешовити банкарски систем у обзир, доћи ћемо до ових

чињеница, које нам могу бити најсигурнији ослонац за правилно решење нашег питања о заштити улога на штедњу:

Наше банке немају свог одређеног кредитног делокруга рада, већ раде многе врсте послова, којима се баве и остали предузетници. Оне узимају улоге на кратак рок па их у многим случајевима улажу у дугорочне разноврсне послове. Отуда је и дошло те су многе банке пале под стечај, тако, да је данас пад банака постала обична ствар и да у тим случајевима као правило важи: „банке су активне али нису ликвидне.“

Наш кредитни систем, у коме су заступљене све три главне групе банака: Новчанична, хипотекарна и остали кредитни заводи, показује једну велику празнину у погледу праве банкарске организације уложног посла. Наша Народна Бапка се не бави примањем улога, мада су улози дневно платежне обавезе исто онако као што би то у редовна времена било и са новчанипом. Али с обзиром на огромно развијени новчанични посао Народна Банка се, као и остале банке те врсте у свету, не бави и уложним послом. Хиготекарна банка Краљевине С. Х. С. је до душе примила на себе уложни посао, али ако узмемо њен главни задатак у обзир да се стара о дугорочном хипотекарном кредиту, онда се од ње не може тражити да се потпуно посвети и уложном послу, који тражи сасвим једну спелијалну организацију, јер се бави краткорочним кредитним пословима. Остаје нам још само Поштанска Штедиопица за развој улога на штедњу, јер се остале банке баве разноврсним краткорочним и дугорочним пословима, који често пута нису крг-

дитни већ трговачки, индустриски и спекулативни,