Narodno blagostanje
|
Страна 36.
С тога ћемо морати да се мало задржимо на по-
словима Поштанске Штедионипе, како бисмо могли
извести крајњи закључак по овом питању. Пре свега одмах ћемо рећи да Поштанска Штедионица није банка, која се бави банкарским пословима у целости и да пошта и банка никад не могу бити једно исто. Као свуда у свету тако ће бити и код наст. ]. то ће бити установа у главном за поштанско-чековни промет и вирмански промет, док се уложни посао неће моћи јаче развити просто зато, што он тражи своју специјалну кредитну организацију. Отуда ми видимо главни разлог зашто улози код Поштанске Штедионице износе у прошлој години свега тридесет милиона динара док њен промет по свима рачунима износи 196 милиајарди. Уложни посао претпоставља такву банкарску организацију, која своја средства директно прпе из народа па их директно даје свима гранама народне привреде, а то значи да и улагачи као и остали клијенти врше и редовне чисто кредитне послове са својом банком. Код Поштанске Штедионице се суме, које нису намењене одмах промету делом дају другим бан-
кама, да их ове даље дају привреди, а то значи да те,
суме иду индиректно у трговачко спекулативне сврхе, с тим, да у случају пада које банке мора држава, као гарант за улоге, да поднесе сву штету, односно у крајЊој линији порески обвезнипи. Поштанска Штедионица би као један наш веома користан и значајан фактор нарочито с обзиром на чековско поштански и вирмански промет и с обзиром на прибирање мањих
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
| Bpoj 2.
штедних капитала требала своје суме да улаже у државне папире подижући тиме државни кредит, а остале послове, за које јој по природи недостаје организација, да остави другим У да товаце Мото организованим.
На основу свега напред изложеног, мишљења смо, да би следећа комбинација горе наведених мера за решење питања о заштити улога на штедњу најбоље одговарала нашим приликама:
1. — Требало би основати једну чисто Уложну банку са прописаним делокругом послова, која би по свој баначној организапији била лопуна и Поштанској Штедионици и Народној Банци и Хипотекарној Банци а такође би попунила и празнину, која у нашем кредитном систему постоји;
2. — Ради заштите улога код наших постојећих банака, које се баве мешовитим пословима, требало би прописати нарочите мере и то као најглавније: а) Улози на штедњу код тих банака не би смели прећи висину уплаћеног капитала, који се има првенствено употребити за исплату улога у случају конкурса; 6) Биланси морају показивати рубрику односа између основног капитала и улога и в) Биланси морају бити израђени по нарочито прописаној шеми;
3. — Свака од постојећих банака мешовитог пословања имала би право да постане чиста уложна банка ако у свему усвоји одредбе и прописе новоосноване уложне банке, у ком би случају одредбе под 2. отпале и банка би могла примати улоге неограничено. -
Д-р А. Бегтнер, Хонорарни професор Универзитета, Београд
НАШЕ РАДНИШТВО и његова подела по индустријским гранама
Када се говори о потреби проучавања привредних прилика у нашој земљи, обично се наводи кад главна препрека недостатак привредне статистике. То је тачно. Али се може констатовати, да многи прикупљени податци,. остају потпуно неискоришћени и нерасветљени, и ако се они односе на врловажне појаве нашег привредног живота.
Тако, на пример, Средишни Уред за осигурање радника редовно објављује податке, који се односе на више од пола милиона запослених радника и службеника у нашој земљи, Постоји мишљење, да ови податци нису потпуни с тога, што има много непријављених радника. Међутим, сматрамо да ово непријављивање постоји у већој мери само у крајевима Србије и Јужне Србије, где је обавеза осигурања уведена тек 1922 године. Оно је врло незнатно у осталим крајевима, где је обавезно осигурање 'радника познато деценијама. Па како баш ови крајеви имају најразвијенију индустрију, то се проучавањем по-
датака Средишног Уреда за осигурање радника може доћи до врло интересантних и важних закључака. Нисмо знали досада, на пример, поделу раднога света по струкама и индустријским гранама. Када смо говорили о значају и важности појединих привредних грана, доносили смо суд о њима на основу емпиричке процене. Сада је Средишни Уред у једној дебелој свесци од 500 страна са много илустрација и графичким представљањем података објавио извештај о своме пословању за године 1922—1926.
У првом, теоријском, делу овога извештаја расправљана су у једном низу стручних написа најважнија питања радничког осигурања, на којима се овом приликом не можемо задржавати. У другом делу пак налазимо статистичке исказе о пословању Средишног Уреда, из којих можемо извадити интересантне
" податке, којима се може карактерисати положај И
стање нашега радништва, у колико, наравно, ово рад-