Narodno blagostanje

Страна 90.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_Број '6.

Акционарска друштва с незнатним капиталима не могу се назвати банком и кад раде . банкарске послове -

Одлука Трговачког Суда (Берлин 6. децембра 1928 године)

„По схватању данашњег трговачког саобраћаја под банком се разуме предузеће са знатним капиталом, Ту скоро је и Баварски Највиши Земаљски Суд изјавио, да је с гледишта интереса саобраћаја безуслован захтев, да се једно предузеће може назвати банком, да буде снабдевено знатним капиталом. Повећање капитала, које је друштво што се жали извршило Ha 250.000. peHrT. марака, не представља знатан капитал. Друштво има право кад тврди, да се у круговима малих обртника осећа потреба за банковним предузећима ван великих банака, али то не значи, да се свако предузеће, које врши банкарске послове са малом публиком, може називати банком. То може бити само тада, кад се располаже средствима, која данас имају велика банкарска предузећа. Износ од 40.000“ р. марака, којим је друштво до сада располагало, није био довољан за здраво обављање малог банкарског предузећа. Са свим је без значаја, да ли је предузеће акционарско друштво или није. Наводи друштва да акционарско друштво мора, кад има законски потребну главницу, бити унесено У регистар друштвених фирама, немају ничег заједничког са питањем: да ли једно такво акционарско друштво сме своје предузеће назвати банком. Да ово друштво има право да буде протоколисано, нема никакве сумње, али је оно у избору имена ограничено прописом 8 18. од 2. трг. закона. |

„Погрешно је позивање друштва на % 1 трг. зак. по чијој је ал. 4. трговац сваки онај који врши банкарски посао. Ова одредба нема никаквог значаја за право фирме. Она каже само то, да је предузеће, које врши банкарски посао, трговац. Али из ње се не може извести, како се ОВО предузеће има да фирмира. Она нити допушта да се фирма назива банком нити то забрањује. Питање о праву на фирму налази много више свој одговор у 8 17. И след. трг. закона. На основу њих може се допустити да се један трговац који обавља банкарски посао, зове банкаром и да своје предузеће назива банкарском радњом. Међутим, друштво би хтело да се његово предузеће зове банком. Али док публика за појам банкара и банкарског посла не везује безусловно представу значајног финансијског предузећа са великим новчаним средствима, дотле је она навикнута да под именом банка увек разуме једно такво предузеће..."

Да се боље (разуме ова значајна одлука, потребно је рећи, да је она донесена поводом решења судије за регистровање фирама, који је одбио да протоколише друштво под именом банка. Као што се из наведених разлога види, суд је засновао своју одлуку на 5 18. ал. 2. немачког трг. закона и на консидерацијама чувања општих интереса, на: рочито сигурности промета. Ова одредба гласи: „Фирми се не сме ништа додати што би могло изазвати обману 0 врсти или обиму посла или о односима имаоца фирме."

Колика разлика између ове одлуке немачког суда И праксе наших судова, - }

Наши судови су овлашћени и дужни да испитују истинитост фирме (чл. 2, зак. о радњама). Суд би морао да одбије регистровање личних фирми, које не би гласиле на име сопственика, ако је: једноособна фирма, или на име једног или више јавних ортака, ако је фирма ортачка, са још особитом ознаком, ако је тај ортаклук командитни. Имена која улазе у фирму морају бити грађанска имена носилаца фирме. Изузетак чине само пренесене или наслеђене фирме. Циљ ове одредбе јесте, да се јавни саобраћај

заштити од обмане у коју би неистинитом фирмом могао бити уведен. С обзиром на овај тамо Је“ могло би" се рећи, да морају бити истинити и сви додаци, који се уз фирму додају да ближе обележе предузеће или место његова пословања. Суд је властан да одбије протоколисање

"фирме са задатком, који би био такве природе да може

довести у забуну свет, који ће у пословном. односу бити са фирмом, о-врсти и замашају предузећа.

Стварну фирму код нас у Србији могу имати само акционарска друштва и задруге. ТУ осталим областима постоје и други облици друштва, која имају своју одвојену правну личност од личности деоничара, оних који су сопственици удела у имовини једног друштва (друштва с ограниченим јемством). Код нас Министарство Трговине и:Индустрије одобрава уговор о акционарском друштву (статуте) те оно том приликом одобрава и име које ће то друштво моћи носити (чл. 8. тач. 9-a Зак. о акц. друштвима). Према томе Министарство је позвано да води рачуна да друштво не узме име, које би стварно било противно пословима, које оно води. Ако би Министарство пропустило то учинити, суд би имао право да одбије протоколисање стварне фирме, која би била у супротности са пословима које друштво по статутима може водити или која би била састављена у циљу да преувеличавањем значаја и важности друштва изазове заблуду код пословног света и наведе га на пословање с њим, кога би се он иначе чувао.

Но о овоме се не води рачун. Судови су то право испитивања „неистинитости фирме пренебегли. Они раде тај посао механички, без. потребне пажње и без придавања значаја овом послу. Каквих тек нема протоколисаних фирми! Обична је ствар, да суд протоколише један јавни ортаклук под безименом односно стварном фирмом. И Коморе дају таква овлашћења за регистровање фирми. Тиме је јавни промет озбиљно доведен у опасност, а та несигурност наноси штету и кредиту добрих и солидних трговачких фирама. Др. Бошковић у своме одличном чланку „Фирме банкарских радња" („Народно Благостање", бр. 5) указао је на праксу судова, да под именом банка протоколишу личне фирме, инокосне или ортачке, и тиме иду на руку да се публика обмане о значају радње. Тако су појединци без капиталаи Gea других потребних реквизита, отворили радње под именом „Банкарско Друштво“, или под другим помпезним именом за привлачење публике и народних пара. Лаковерна публика је ушла у послове. са тим „банкама“ и нећемо дуго чекати да се тешке после дице њихова пословања, које су сада појединачне, јаве у маси. Суд, међутим, није смео применити Правилник, који није могао исправљати и допуњавати један потпуно неразумљиви законски пропис у смислу противном, прописима других посебних закона, који специјално говоре о правној природи фирме нити је Правилник могао порушити читав систем трговачког закона O правној природи фирме. С тога ми сматрамо, да је радња суда У погледу: примене. тар. броја 154. Зак. о таксама неправилна. Свакојако даје предлог г. Др. Бошковића да се законом затвори ово питање врло препоручљив и има карактер хитности. Најбоље би било, очекујући велику реформу трговачког закона, да се још одмах донесу потребне одредбе о регистровању трговачких фирама. То је питање особито хитно и важно 38 Србију, У којој у томе погледу влада пуна неодређеност. Судови чак не држе ни регистре трговачких фирама.

тета тета Ета.