Narodno blagostanje

- "Страна. 106

Још се не може ништа рећи о законодавном раду данашње владе. Мало нас је страх од ове инфлације закона, који се на брзу руку спремају, како новине јављају. Али, до сада се ово страховање није показало оправдано. Објављено је неколико судских закона, врло добрих и савремених, на којима је комисија стручњака пажљиво и савесно радила неколико година. Они су неизмерна добит за наше правосуђе. Истина поред ових закона, објављено је и неколико слабих измена ста-

Један закон социјалне правде

- рих, иначе већ несавремених закона, израђених површно,

да ће у примени изазвати низ сукоба, ако због тога што пре те измене не буду поново и на боље измењене. Али, међу тим, новим свеже израђеним законима, објављен је један, који по моралности и социалном печату, који носи, јесте најбољи закон, који је наша Краљевина добила одкад постоји и који чини част Влади која га је донела. То је закон од 1. марта 1929. о стицању права на пензију и о отпуснини државних · службеника. .

Овим законом је идеја осигурања добила пуно признање. По њему после десет година ефективног рада у државној служби, службеник стиче право на личну пензију, која износи 50% пензионог основа. Службеницима проценат расте са 2% за сваку даљу годину. Службеницима пак државних саобраћајних установа, с обзиром на рад који брже изнурава, признато је више: 95% односно 3,333% за сваку даљу годину тако да они за краћи број година стичу пуну пензију (за 30 односно 25 година у место за 35 година, како је код осталих државних службеника),

Али оно што је потпуно ново у овом закону, то је да је држава престала бити неморалан послодавац, какав је до сада била. Док је законима наметала, сасвим оправдано, обвезу свем послодавачком свету, да не може без отказа или без накнаде отпустити свога радника или службеника, који се није огрешио о уговор у најму. дотле је држава сама своје службенике, без обзира на положај, ако нису стекли право на пензију, отпуштала из службе, и остављала без посла, и без отказа и без накнаде. Читаве су се трагедије криле иза несретних декрета или указа, којима је овај или онај државни службеник, који је с платом једва везивао крај с крајем, био изненада пред жељно очекивани први у месецу отпуштен и с породицом остављен без рада и без хлеба. Том у истини антисоциалном законодавству учињен је крај. Овим законом држава се обвезује, да чиновницима које отпушта, ако то отпуштање није по казни. исплати на име отпуснине једномесечне принадлежности и додатке на скупоћу, ако су пуну годину дана провели у државној служби, и за сваке две даље године проведене у служби по још једну месечну плату (редовне принадлежности и додатке); целокупна пак отпуснина не може ни у ком случају бити већа од шестомесечних целокупних принадлежности.

Било је крајње време да идеја социалне правде продре и у државну администрацију. Браво!

Alktom Ministarstva, finansija, generalne direkcije dugova D. R. Br, 4989/28. u odgovoru na dopis zagrebačke delegacije Ministarstva finansija u Stvari amortizacije vrijednosnih papira utvrdjuje se slijedeće:

Jedna hitno potrebna izmena zakana

1. Da je za amortizaciju državnih papira nadležan Drvo-

stepeni sud u Beogradu.

2. Da se prema S-u 204. gradjanskog sudskog postupka za Kraljevinu Srbiju i tumačenju opće sjednice kasacije br. 6055 od 30. avgusta 1999. ne može za izgubljene, ukradjene i ma па koji način upropašćene državne papire tražiti amortizacioni postupak, te se za iste ni ne mogu izdavati duplikati,

Gornjim konstatacijama toga Ministarstva stvara Se”

praksa, koja nigde drugdje ne postoji te koja ne vodi uopće ra-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 7

čuna, o najosnovnijim pojmovima sticanja i gubitka prava. Pozitivni zakoni svih zemalja predvidjaju slučajeve amortizacije Tako državnih tako i prvatnih vrijednosnih papira, pa i pozitivno pravo krajeva ustanovljuje naročite msSlove i postupak, ako legalni vlasnik i posjednik jednog papira, dodje u položaj da mu njegovi papiri nestanu ili bude spriječen u realizovanju svog prava. To pitanje reguliše ља naše krajeve zak, članak XXXIII. ex 1883. god. prema kojemu se može putem redovnog suda tražiti amortizacioni postupak za sve vrijednosne papire tuzemnih emisija te nakon izminuća iz roka od tri godine tražiti ispostavljenje duplikata. izgubljenog, uništenog ili ukradjenog papira sa svim pravima iz tog papira. Rečen zakonski članak propisuje postupak i uslove amortizacije te predvidja sve pravne posledice u takvim slučajevima tako, da legalni vlašnik papira nikako ne može doći u pogibao, da ilegalni posjednik dodje do Tealizovanja prava iz vrijednosnih papira.

| Medjutim riješenje tog Ministarstva stvara u OVvOm Ditanju potpunu pravnu nesigurnost u pogledu vrijednosnih раDira, koja činjenica može dovesti do najneželjenijih posledica.

Citirano rješenje tog MinistarstYa. krije u sebi velike opasnosti omogućujući ilegalnim posjednicima državnih угjednosnih papira, da bez ikakove bojazni mogu realizovati prava, iz tih papira na štetu legalnog vlasnika.

Ne može se osporiti pravna strana rešenja tog Ministarstva, koja se izrazuje u primjeni S-a 204, gradj. sudskog postuDpka za Srbiju, No kako se ti propisi kose sa principima i Ustanovama privatnog prava, nužno je, da se ti propisi hitno izmjene, te da se za našu državu donesu novi odnosno zadrže postojeći savremeni propisi O amortizaciji vrijednosnih papira uopće, a tako i državnih napose.

JRELOOOU u" |_—____|| 3a Француско-Орпску Банку може се рећи да је устала из мртвих. пошто“ је она изгу-

била била тако рећи сав свој капитал и од акционара била осуђена на ликвидацију. — У другој половини 1926. год. било је већ формалних вести у француским финансијским листовима о предстојећој ликвидацији банке. Што до тога није дошло 'има да се захвали искључиво г. Поенкаре-у. «Он је једини можда у Француској, свакако несвесно осећао, У доба највеће кризе франка, у 1926. години, да ће француски народ брзо да се спасе и да дође понова у предратни финансијски положај. Изгледа да код старих акционара није нашао предусретљивост, али је зато најживља банка француска Вапдце де Paris et des Pays Bas изјавила готовост, да преузме тако рећи смртне остатке ФранцускоСрпске Банке и над њом изврши једну Вороновљеву операцију. Капитал банчин је утврђен на 20 милиона франака, али се може рачунати, с обзиром на то, ко јој. је поочим, а ко помајка н с обзиром на обилност капитала у Француској, да ће се она са много више средства појавити на београдској пијаци.

Београдски листови су већ саопштили имена чланова њезиног управног одбора. — Од наших поданика ушао је у управни одбор г. Др. Фердинанд Грамберг, индустријалац из Београда и председник управног одбора „Народног Благостања", а. д. — Не може се довољно да похвали избор представника нашега народа у Француско-Српској ЂБанци, пошто је по неподељеном мишљењу госп. Грамберг и високо школован и пословно врло „искусан и у својим пословним методама врло моралан привредник. —

Реорганизација Француско-Српске банке

И И ОР

Исто је тако мудро било од Француско-Српске Банке што

је за директора "именовала нашега човека уз то још Београђанина. "Француско-Српска Банка дошла је била у Београд у тренутку, кад су банке, које су је основале, имале монопол наших државних финансијских операција у Француској. У тренутку кад се француски капитал, који је нама најмилији, појављује на нашем тржишту, не желимо да

i