Narodno blagostanje

93 марта 1929.

њега. Данашња влада“ "морала. Це да испуни “церемонијал, који је био израђен од последње Tu. парламентарне владе. Ми смо дубоко уверени, да данашња влада правилно гледа на прави значај нашег новог трговинског уговора са Француском, јер у "њему нема ничега необичног, чега не би било у другим француским трговинским уговорима. Ми нисмо никада ни сумњали у потовост француске владе, да нам на трговачко-политичком пољу изиђе максимално у сусрет. Али Француска влада зна врло добро, да с једне стране структура обију народних привреда и с друге географски положај обију пријатељских држава искључују некакав несразмеран полет у међусобној размени добара. То у осталом није никаква несрећа; за срдачност односа између Француске и нас сасвим је“ ирелевантно развине наших меБусобних трговинских | односа.

Због свега тога многи се читалац мора запитати, зашто је требало т. 3. парламентарним владама, да се прави толика ларма приликом закључења трговинског уговора са Француском. Ми знамо и коме је требало и зашто је требало. М читаоци могу то лако погодити.

Али нам је веома жао што су наше рђаве парламентарне владе правиле јефтин пазар од светиње францускојугославенског пријатељства. Дубоко осећање је немо !

Репортер „Политике“ доноси

НЕ ЕНЕН (ЕД . тинин_______н_______ У Ороју од 17. ОМ. вест 0 Нов аргуменат конференцији по питању

предратних дугова и додаје: „да после трговинског уговора са Француском постаје неопходно, да се и то питање

“

реши“.

Ми не видимо никакве везе између трговинског уговора с Француском и питања предратних дугова. Једна парламентарна влада нам је казала, да је постојала тесна веза између пакта пријатељства и предратних дугова. Друга је парламентарна влада тврдила, да то питање има везе са спољним зајмом. Сада је дошао и трговински уговор као кривац за потребу решења предратних дугова. Има већ 4 месеца како ми чекамо на ту реч. Добро, те и она једанпут паде. Сада нам је свима лакше.

Пре неколико дана имао је г. Др: Велизар Јанковић част, да одржи једну ватрену беседу о коњарству у присуству г. Др. Франгеша, министра пољопривреде. Према тексту те беседе, објављеном у београдским листовима, г. др. Јанковић учинио је једно признање историјског значаја. То признање гласи: „Г. Др. Франгеш нема више пред собом оне препреке на које смо наилазили ми ранији министри пољопривреде. Он не мора да се

Једна историјска реч Г. Др. Велизара Јанковића

приклања демагошким KOJO, 1 тражењима једне групе

људи са застарелим појмовима.“

Под групом људи са застарелим, појмовима разуме г. Др: Јанковић вероватно радикалну. странку. Ако је тако, онда се. је. он брже одрече него Св. Петар Христа. То је yoсталом, његова лична ствар. За историју је важно признање, како су управљале наше парламентарне владе. Ми бележимо то, колико да уђе у историју. За нас савременике то није ништа ново. Оно што, је најинтересантније у горњој изјави TI. Јанковића, то је његово гледтште на министарско звање. По њему је министарско звање дужност, као служба у. сталном. кадру, од које се.човек не може да ослободи никаквим. средствима, па ни корупцијом-ни оставком. Кад“ је онда, наравно, да за тадању. рђаву управу земљом (не а. не може имати никакве осуде, већ министре "треба искрено сажаљевати. Велики су то мученици били. Лак те Франге: министровати у аже r. Јанковић. |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

лазите службене статистичке" податке

је

Страна 105.

Рочилдова група (Рочилдово

име носи она банкарска група у Лондону, са којом смо ми

преговарали више од годину

дана), закључила је пре крат-

ког времена уговор са пољском владом, по ком је последња

имала да купи једну партију акција једног подузећа са се-

диштем у. Пољској. Предлог је дошао пред одбор пољског парламента и један члан одбора затражи реч и почне заносним речима, да пледира за пројект. Кад је био на BDхунцу своје IDenOpDCKe вештине, устане један колега и довикне му крупним гласом и разговетним речима: „Господине колега, Ви сте за овај говор примили мито од 4.500долара и ја Вас формално оптужујем за то“.

Наравно, узбуђења, прекид седнице, парламентирање од овуда и од онуда и најзад ствар се предаје истражном одбору. После дводневне истраге одбор утврди истинитост оптужбе и чињеницу да је један други колега за исту ствар примио 600— долара.

Ствар по себи није ни необична ни изненађујућа, само што много јефтино раде парламентарци у Пољској. Ако продуже овако могу доживети, да интерпарламентарна организација подигне тужбу против њих због нелојалне конкуренције.

Један малерозан парламентарац у Пољској

У скоро свим државама већ од назад неколико. дана 06јављени су подаци о увозној — извозној трговини за месец фебруар, тако да се има јасан преглед какав је био трговински биланс. 'Ми напротив немамо још ни података о нашем увозу за месец јануар, тако да нам није познато са којим смо дефицитом свршили први месец ове године. Нема наравно још ни података O извозу за месец фебруар а да и не говоримо о увозу за тај месец. Кад је у другим државама могуће да се већ око 1). у месецу има трговинска биланса за прошли месец, онда и ми имамо право да добијемо те податке бар месец и по касније. Сада би већ давно морали имати трговински биланс за месец фебруар, а ми га немамо ни за јануар. >

У свим другим државама подаци о увозу и извозу објављују се скупа тако да се одмах види, да ли је трговински биланс активан или пасиван. Код нас напротив преглед увозне трговине следује неколико недеља после него што су објављени подаци о количини и вредности извоза.

Привредном свету мало користе статистички подаци, ако ови излазе тако касно. А и за просуђивање наших привредних прилика, било би потребно да се чим пре зна какав је трговински биланс. Ради тога препоручили би над: лежним факторима, да већу пажњу посвете статистици наше трговине са иноземством.

Друго би предложили да се месечни подаци о извозу и увозу израђују по једној те истој шеми, а не да се сваког месеца на прво место гурају они артикли који су случајно дали највеће износе. Тиме се губи преглед поготову ако се подаци једног месеца желе упоредити са подацима другог месеца. Мало више систематике код израђивања THX M така не би шкодило.

77 Ради се на закону о статистици. У првом реду У noгледу привредне статистике. Док у у другим државама наO свим гранама привреде, код нас су ти подаци веома ретки. И да није неких привредних корпорација или часописа, још би било и горе. Службена. статистика ради веома споро. Статистика о нашем промету робом, која је важан фактор за оцену хоњуктуре, излази тако, касно, да има само историску важност. Тек је сада изашла „статистика O промету железницама- за годину 1926. „Хтели: би видети ко ће се данас више бавити. прометом од назад-три године. А слично је и са "неким другим подацима. "Међутим, за већину ствари уопште нема статистике.

Привредна статистика