Narodno blagostanje

Страна 120.

српског живља у Аустро-Угарској монархији. Одзив је био преко сваког очекивања. Међу првим чиновницима била су г. г. Велисављевић, С. Карамата и Миливој Шићаревић. Како је банка све од почетка била банка Срба, то је природно, да је форсирала овоје развиће у правцу Новог Сада и Војводине, јер је тамо било највише српског живља. На томе је путу она дошла у додир са једним од најстаријих

НАРОДНО БЛАГО СТАЊЕ

"Број 8

новчаних завода Централним Кредитним Заводом у Новом Саду, који је имао врло много улога на штедњу. Односи су из почетка били тако пријатељски, да су касније 1912. г. завршили са фузионирањем обеју банака.

Следећи подаци показују нам етапе развића " Српске Банке у Загребу:

Папири од Дужници и Редовни Улози на дина ПЕН вредности II Главница РЕВЛОВИ DOME Веровници Круна Круна Круна Круна Круна Круна Круна 1695 | 4,046.545: —| ' 385.078:— 29063: —| '3,060.000:— 1,621.242: —| = 285.995:1905 8,139.940: — 1,219.025:— 5,660.373:—| 3,060.000—| 327.700—! 7,727.245 —] 5,454.6171915 9,863.577·—| 6,123.028:— | 14,532.097 —| 8,500.000 —| 1,186.000"-- | 27,913.720'— | 3,041.083.—

1919 26,081.885:—1'27,974.974-—1 91,370.662.—

25,650.000: —| 15,650.000—| 81,124.395:—| 35,186.891'—

Динара Динара Динара

Динара Динара Динара Динара

1923 _ ||94.037.666:—1| 41,675.457'—1|118,021.385---

40,500.000. — | 14,125.000:—|132,445.678:--| 88,618.748 —

1928 270,374.912'-- 52,599.236'—1198,153.973'--

Највећи полет имала је банка у т. зв. инфлаторној периоди од 1919.—1923. г. Главница је порасла од 25! до 162 милијона круна. На тој висини остала је непромењена до данас. ИМ резерва је расла у тој периоди нагло, али док је главница стагнирала после 1923. г., дотле је резерва у 1997. г. скочила од 17 на 25 милиона динара. Улози на штедњу скачу у инфлаторној периоди за 560%, али рашћење се продужило и после завршења инфлације све до краја године 1928. Код поверилаца показује се такође велики скок у инфлаторној периоди (нарочито у 1920. и 1921. г.), затим настаје опадање све до данас. Вероватно, да је банка чинила мале употребе од тог извора капитала. У активи имамо интересантан развој есконта. Од оснутка банке па све до 1908. године, то је био најважнији активни посао банке. Те године активни текући рачуни и конзорцијални послови претичу есконт. Од 1924. г. почиње понова брже напредовање есконта, тако да је овај у 1928. г. достигао 970 милиона динара, док су текући рачуни и конзорцијални послови остали на 198 милиона динара. Кад се узме, да се по текућим рачунима даје кредит комитентима, с којима се стоји у врло блиском односу, код којих је банка заинтересована и непосредно, онда значи, да од 1994. г. Српска Банка бежи од те врсте ангажмана и понова се враћа есконтвом послу. Међу меничним дужницима налазе се у приличном обиму и имућни сељаци, нарочито из Војводине. То је од вајкада био добар пласман и уносан.

Са 420. милиона динара: улога на штедњу долази банка на друго место (ако се апстрахује Управа Фондова). То су дисциплиновани комитенти. Ти су улози пријатни, сигурни и јефтини извори капитала. Улози су за више од 1000% већи од главнице. Има много банковних стручњака, који сматрају тај однос за рискантан. Ми не делимо то гледиште. Може и само 2 пута већи износ улога од главнице, да буде опасан, као што може 10 пута већи бити безопасан. Све зависи од тога под каквим се условима примају улози. Ако се улози третирају као улози, т. |. ако су орочени и то сразмерно величини улога, онда и код много

40,500.000'—| 25,995:169—1419,253.183:--| 83,290.293.—

вештењу Српска Банка намерава да повећава главницу. Позната је ствар, да банка располаже великим тихим резервама. Чисту имовину немогуће је ценити са стране, пошто се не зна како је валоризирала хартије од вредности, којих има за 50 милиона динара. За извесне знамо поуздано, да су валоризиране испод курса. Курс акција Српске Банке скаче полако, али сигурно, онако као што се развија банка. Банка има филијала 6 у Војводини и Срему из у Далмацији. Банка је једина велебанка, која ове године повећава дивиденду. Добит је ове године знатно већа. Дивиденда износи 148— по акцији.

По кроничарској дужности треба да забележимо стару верзију, по којој Српска Банка намерава, да премести своје седиште у Београд. О томе нисмо могли сазнати ништа аутентичног. Свакако да сада нема потребе за тиме. Њезини су интереси у Београду однеговани врло добро од стране њезине филијације, Јадранско-Подунавске Банке, чији је председник управног одбора и председник Српске Банке.

# Стара је ствар, да пе могу успевати оне банке, које поред свог специјалног банкарског циља имају и друге . циљеве. Банке, које су служиле обогаћењу њихових управљача и које су водиле политику, пропале су. Српска Банка је од свога почетка србовала, т. ј. она је водила националну политику, али јој то није ни најмање сметало у њезином развитку. То се објашњава чињеницом, да су управљачи Српске Банке умели увек да разликују материјални интеpec од идеалног. Они су националну политику водили искључиво материјалним средствима т. Ј. оснивањем и форсирањем задругарства и то како сељачког тако и варошкот. Две године после свог оснутка послала је она у иноземство два своја чиновника ради проучавања кооперативизма наравно кредитног. У њезиној кући је израђен план орга-низације задругарства, статути Прве Земљорадничке Задруге, Савеза Српских Земљорадничких Задруга и Централне Касе Привредних Задруга. Четири године она је

већег износа нема опасности. Уосталом према нашему из-

сама сносила трошкове око тога посла. Из тога се види да