Narodno blagostanje

"30 марта 1929. _

ског друштва и установљење правила, као и за измену тих правила, потребна је сагласност оснивача и конституирајуће скупштине у првом случају, а скупштине акционара и Министра Трговине и Индустрије као управне власти у другом случају.

У оспореном пак решењу, Министар је, према већ уобичајеној пракси, одобрио измену правила Х друштва, коју је усвојио због његових акционара, условљавајући то своје одобрење тиме што би извесни чланови тих правила имали да гласе другојачије него ли што је то збор акционара одлучио. Савет је предњом својом одлуком стао на сасвим правилно гледиште, да систем концесије, који предвиђају ови поменути закони, не даје и право Министру да по својој вољи мења одлуке збора акционара. Али, при. "знајући оправданост гледишта Савета да Министар нема право да октроише правила акционарским друштвима, не можемо се сложити са ставом Савета противу условних одобрења Министрових у опште. Условно одобрење не само да није противно у начелу ни одредбама ни духу закона, већ је шта више једини практичан начин примена одредаба истека концесије, наравно предпостављајући да ти услови нису у супротности са законом. Придржавајући се строго принципа изнетих у мотивацији ове одлуке Савета, Министрово би решење, на поднету молбу за одобрење правила или измена њихових, требало да гласи само или: „одобравам“ или: „не одобравам“. Он би се често пута налазио у дилеми: одобрити једна правила у којима се налази одредба противна принципима којих се он придржава у погледу акционарских друштава (на пр.: одредба у правилима једне банке по којој би се банка могла бавити куповином и продајом робе за сопствени рачун) или одбацити правила и не одобрити оснивање друштва, ради можда једне реченице, или чак и једне речи у правилима. Оснивачима односно збору акционара би остало дз се старају да погоде погледе и принципе Министрове и да им саобрази ·-правила, са предпоставком да они на њих могу пристати. Друштвени представници се могу истина

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

' потребна је сагласност воља двају фактора.

Страна 119

обавестити код надлежних референата или самога Министра о разлозима одбијања њихове молбе, али ако би се променио Министар пре него ли што би се донело решење по накнадно поднетим измењеним правилима, и пошто за новог Министра изјаве његовог претходника нису обавезне, то би и нова молба могла бити одбијена, ако нови Министар нађе да правила не одговарају његовим погледима. И тако би то могло ићи у недоглед.

Условно одобрење Министрово имало би се међутим сматрати —- па према томе тако и стилизовати — да оно представља одбијање поднетих правила односно измена,

„али у исто време и одобрење њихово, ако оснивачи одно-

сно збор акционара накнадно усвоје правила, одн. измене правила онако како је то навео Министар У своме условном одобрењу. Такво одобрење није противно закону. Да би се установила или изменила правила акционарског друштва, На предлог упућен од оснивача или збора Министар може одговорити позитивно или негативно, али може такође одговорити контра предлогом, који друга страна може усвојити или

| не, као што се ради и приликом закључења двостраних у"говора. Ако дакле Министар има право да одбије молбу за одобрење правила и измена и без икакве мотивације, природно је да може у решењу назначити и разлоге због којих не даје одобрење, па према томе и каква би пра-

вила и измене одобрио.

Такво тумачење закона, које није ниуколико противно духу закона, задовољило би у исто време и надзорну

'власт и акционарска друштва, јер би се на тај начин нај-

брже и најпростије постигао услов који закон поставља за установљење правила и измену њихову, а то је: сагласност власти и органа друштвених. МИ после, такво тумачење значило би у концесионарном систему једну олакшицу за акционаре и једно ублажавање апсолутне дискреционарне власти. Практично, оно је с тога и добро.

АНАЛИЗА БИЛАНСА

СРПСКА БАНКА, Д. Д., ЗАГРЕБ

Српска Банка у Загребу је југословенски Креди

Лионе.

Француска је све до краја 19. века била класична земља падова великих банака. 1882. г. пала је Бонтуова Генерална Унија и изазвала оштру кризу на тржишту капиTana. Креди Лионе, једна од највећих тадањих банака, "живела је неколико месеци између живота и смрти. Ти су дани кризе оставили врло дубок утисак на председника управног одбора Креди Лионе-а Анриа Жермена; тако дубок утисак, да је услед тога тако рећи целокупно француско банкарство, а специјално Креди Лионе, узело нови правац, Анриа. Жермена је не само ухватио смртни страх од шпекулације на берзи, него је постао правим песимистом У области кредита. Парадоксално је, али истинито, да председник једне кредитне установе сматра кредит за скроз рискантну работу. Бежао је од кредита колико је могао, а развиће француског тржишта капитала то му је омогу_ћило у довољној мери. Глад француског народа за хартиЈама од вредности омогућила је француским банкама л0остизавање великих добити у емисионом послу, али не за свој рачун, већ као комисионер. Богате провизије код емисионо-комисионих послова омогућиле су Креди Лионе-у, да кредитни посао сведе на врло малу меру, улажући један део диспонибилитета- у сигурне домаће хартије од вредности, а дајући само један део на.кредит најсигурнијим муштеријама у земљи и на страни. То је пак могао лако

да постипне смањујући камату. Наравно да је истовремено "морао смањивати и камату на улоге на штедњу. Та камата је годинама била тако ниска (!—1 и по %), да је убила код Француза сваку вољу за улагање новца у виду улога на штедњу. |

Кад се поведе реч о Српској Банци у Загребу, загребачки берзијанци причају обично следећу карактеристичну параболу за њезину пословну политику. После сваке седнице на којој се решава о кредитима, чланови задовољно трљају руке и шапућу: „Хвала Богу ни данас Нисмо никоме дали кредита". Кредитна политика Српске Банке доиста је максимално предострожна. Код њен. пр. не постоје голијат кредити т. ј. велики кредити појединим дужницима. Она се труди да своја расположива средства подели међу што већи број дужника.

Српска Банка у Загребу основана. је 1895. То је била година највеће политичке, привредне и финансијске кризе, кроз које је прошла Србија од свог ослобођења. У земљи је владала политичка реакција (годину дана пре тога укинут је устав), а држава је извршила банкротство, због чега су са стране повучени кредити српским увозницима. Због политичке кризе налазио се тада у Загребу Коста Таушановић, који је извео целокупну организацију ново основане банке. Саму идеју дао је г. Вл. Матијевић, данашњи председник, а оснивачи били су г. г. др. М. Медаковић, Д-р Шумановић и Јован барон Живковић. Тада није било ниједне српске банке у Хрватској, Славонији, Далмацији, Босни и Херцеговини. Банка је основана уз саучешће свег