Narodno blagostanje
30 марта 1929.
шен и Банка д. Америка е д' Италиа. Укупан посед акција ових подузећа износи 410 милиона долара. Овај систем банака има 145 филијала и 8—9 афи-
лираних банака. Ова последња контролише Кор-. порејшен оф Америка, која је постала фузионира- |
њем Француско-Американске Корпорејшен Мер- |
ченс Нешенел Компани.
Бенк оф Америка има заједно са Бенк Америкен Корпорејшен папира за 432 милиона долара. Подузеће има 32 експозитуре. Банка д Америка е
д' Италиа има 29 филиала у Италији. Ових дана је основао Ђанини у Лондону Транс-Јуроп Корпорејшен са седиштем у Лондону.
Оно има да прими ОДТАК - а све европске папире, | , а Ђанини има са својим разним подузећима врло |
много акција, облигација и других папира из свију европских земаља. Транс-Јуроп Корпорејшен има да развије максимални посао у Европи.
Према најновијим вестима извршена је фу-
зија између Бенк оф Америка и Блер и Ко. а њи- .
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 123
хове акције преузела је Бенк Америкен Корпорејшен, а већину акција овог друштва има Ђанини. Даље се јавља из Њу Јорка под 23. марта о. г., да се спрема спајање између Бенк оф Америка и Чез Нешенел Бенк. Последња спада у врло велике американске банке. | | Tu спајањем долазе Блер и Комп. и Чез Нешенел Бенк под контролу г. Амадеа П. Ђанини. Данас је већ г. Банини сопственик целокупног стока облигација прве и друге транше' Блеровог зајма, и тиме је данас Ђанини господар курса наших хартија у Америци.
ко
= ~ s итвац
У наредном броју донећено | чланак. Д-р. Вел. Бајкића: ЗАШТО СКАЧУ АКЦИЈЕ НАРОДНЕ БАНКЕ 2 -
RAK"
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ ИЗ НЕДЕЉЕ
Кад је г. Др. Бајкић држао предратних дугова, од цело-
Јачање антиблеровског
вена против валоризације наших р предавање, у зиму 1927. ан купне наше штампе, једини“
је „Привредни Преглед“ био прихватио то гледиште. Бле- |
ровци су тада били тако јаки, да се нису устручавали, да
покажу своју фарбу. 6. јануар као да ће бити кобан за њих. |
Ми са задовољством констатирамо, да антиблеровски фронт рапидно јача. Њему је пришла наша стара гарда у борби за поштење и правду народа: „Трговински Гласник“. Али
је од судбоносног значаја за блеровце држање „Политике". |
26. марта о. г. изашао је у „Политици“ чланак под насловом „Наши предратни дугови", који ће с одушевљењем прихватити сваки родољуб. У њему се између осталог каже, да банкари Блер и Комп. и Рочилд стварају злу крв између Француске и нас, двеју најлојалнијих савезница. Мисли изнесене у том чланку потпуно се поклапају с мислима нашег данашњег уводног чланка. Г. Др. Бајкић рискира да дође у сумњу књижевног лопова, толико је велика сличност. Свеједно како ће се мислити о г. Бајкиђу, главно је да је антиблеровски фронт горњим чланком у „Политици" огромно појачан. Нас троје и „Политика' чинимо половину ћирилске штампе. М штампа латинице мораће се изјаснити о томе нашем најсудбоноснијем питању. Није далеко дан кад ће блеровци осетити гнев народа.
m—m—I-:ZKZKEGGR II ra 1. Код нас. »„Време" (22. о марта 1929. доноси ово званично саопштење: „С обзиром на околност, да Телевенннннннннннеснен шиши фонска Централа у Београду радполаже још релативно малим бројем места за давање нових телефонских веза, према одлуци донесеној у самом Министарству Пошта и Телеграфа, молбе које буду од сада пристизале, неће се уопште узимати у поступак. Према раније издатим инструкцијама о резервисању извесног броја слободних линија и према наређењу о првенству, којим се редом имају инсталације вршити, од раније постојећих пријава узимаће се у поступак и без претходног одобрења само молбе Министарства, док. се не исцрпе сва места која су слободна. Ако после тога остане још старих молби, оне ће се држати у евиденцији за случај, ако неки . од претплатника откаже или се линије ослободе било на _који други начин." | |
Телефонска служба
i
Лакше је камили проћи кроз иглене уши него Београђанину добити телефон. Нема више телефона! Велики технички проналазак и неопходни инструменат рада „као
г, , да не постоји за Београђане. Ко га има, читаво је бога-
ство — и згода за трговину. То је тако стално, ево већ десет година. Лекари, адвокати, банкари, трговци лишени су једног алата, који чини саставни део њихове организације рада и зараде. Послови трпе, државна каса губи. Крпари се са централом, којом нико није задовољан и која је сметња добром функционисању службе телефона. А ко има телефон муку мучи са њим. То је економна и рационална експлоатација телефона! То је услужење грађана телефоном!
IL У Америци. — „Трговински Гласник", (24. марта 1929.) доноси ову вест: „Телеграфска служба у Сједињеним Америчким Државама је у рукама приватног акционарског предузећа... Номинални капитал друштва прелази у „нашем
'новцу вредност од 70 милијарди динара. Разгранатост.те-
лефона огромна... Брзина телефонске службе... у 1925. години за добијање телефонске везе између два места. требало је чекати 2 минута и 20 секунада; године 1927. ово је чекање сведено на 1 минут и 50 секунада а у 1928. свега на 1 минут и 2 секунде. Број рђавог спајања је у 1928. даље смањен за 10 од сто. Деведесет од сто међуградских разговора је могло бити обављено, док су тражиоци везе били још на апарату. Ово је последица 'рационализације, којом се тежи да се телефонска служба организује на што савршенијој. основи:
Не мислимо поредити. Не пореди се рационализација телефонске службе са = недавањем телефона и 'осуством службе. па У
Питање је само: докле овако
Уредништву“ ULJA „Народног Благостања“
| Београд. Молим уредништво. „Народног. Благостања“,. да 'изволи донети, у свом наредном броју, на основу закона о штампи, следећу исправку њене белешке: „Једна историска. реч“ г. Др. Вел. Јанковића", оштампане. у броју од 23: марта, тек. године. Каже се да сам рекао у своме говору, у дому Џокеј Клуба, говорећи о потреби државне помоћи земаљским колима јахача, (да је г. Франгешу данас лакше ту помоћ дати, него, ли ранијим „Министрима Пољопривреде, јер „он не мора да се приклања демагошким“ жељама и тражењима
Писмо г. Д-ра В. Јанковића