Narodno blagostanje

Страна 124

једне групе људи са застарелим појмовима. — Одмах затим у тој се белешци износи да сам ја ту „вероватно: мисљио на радикалну странку итд.

И ово последње закључивање и онако горње представљање мога говора, па ма то и неки београдски листови били раније објавили, нетачно је и тенденциозно.

Ја сам у свом говору устврдио, што ће потврдити и сви присутни: да данас Министар Пољопривреде нема онаквих тешкоћа и препрека при давању овакве помоћи, какве су имали ранији Министри у Финансијском Одбору и у опште у Нар. Скупштини, где су често пута овакви корисни захтеви одбијани било из демагошких разлога било због застарелих појмова о тркама и значају њиховом за земаљско коњарство.

На остале рефлексије у овој белешци не налазим за потребно освртати се.

Београд, 23. марта 1929. С поштовањем,

Др. Вел. С. Јанковић.

Ми примамо радо знању његову исправку, да се израз „демагошки“ и „застарели појмови“ не односе на Радикалну Странку, већ на Народну Скупштину и њезин Финансијски Одбор. Срећа је велика што Народна Скупштина није никада имала радикалну већину.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_Број 8

ПОРУКА УРЕДНИШТВА,

Уредништво је примило приличан број рукописа, који не одговарају програму ни методи „Народног Благостања“. Чланци не смеју бити дужи од две стране, изузев специјалне актуелности., Што се тиче начина обраде, то уредништво искључује немилосрдно декламације, фразеслогију и вербализам, једини начин литерарне активности политиканера. У начину излагања може бити темперамента, али он треба да дође до изражаја у већој убедљивости; факта и аргументе не може замењивати фразеологија. Све што се односи на друштвени живот, почев од историје па до пољопривреде, може бити тема написа.

„И. 5,“ није ни Академија Наука, ни Парнас. Оно је орган социјалних радника са пером у руци. Ко год мисли да може да расветли једно друштвено питање, да допринесе распознавању и сазнању, а пише књижевним језиком, наћи ће места у „Народном Благостању“.

Недељни преглед тржишта

Београдска берза

Кретање курсева на међународном тржишту у овој недељи није претрпело нарочитих измена. Интересантне промене показује Њу Јорк, који је током целе ове недеље имао несталну тенденцију, но, пред крај ове недеље, ипак се нешто мало учврстио: Берлин, Лондон и Будимпешта попустили су у курсу а Амстердам је осетно скочио.

Код нас на берзи, као и обично, све девизе трговане су по паритету и по курсевима одређеним од Народне Банке.

Промет у девизама је у овој недељи слабији.

Тражњу је већим делом подмирила Народна Банка, али је ипак зато прилив приватне робе, како на берзи тако и у слободном промету, био осетнији. Интересантно је подвући, да је на берзанском састанку од 27. ов. мес. целокупна тражња, са малим изузетком, била подмирена приватном понудом, па чак и у девизи Цирих, што наше тржиште већ давно није забележило. У Милану и Њу Јорку било је робе у довољној количини, тако се сва роба изнета на тржиште није могла пласирати. Народна Банка још увек не интервенира код Беча, тако да је целокупна тражња, и ако врло јака, подмирена приватном понудом.

У валутама није преко берзе прављен ни један закључак. амерички долар по курсу 56.50 и аустријски шилинг јако тражен и плаћан по 8.08.

Рента ратне штете у току целе ове недеље показивала је слабију тенденцију, али је пред крај недеље осетно поскочила, показујући разлику од 2.50 поена. Овај пораст наступио је услед тога, што се крај месеца приближује, те берзијанци са отвореним позицијама покривају унапред продату робу. Терминским пословима поклања се, као и обично, главна пажња. Промет са ратном штетом једнак је обрту од прошле недеље. Инвестициони зајам задржао је своју вредност: од прошле недеље. Изнета роба, на тр-

Међутим, у приватном промету доста је тргован

жишту није могла бити сва пласирана, јер Народна Банка, која је у последње време главни и једини купац, није показивала нарочити интерес за овај папир.

Код аграрних обвезница у току целе недеље пао је један закључак за ном. 50.000 — код курса 54—. Дувански лозови у паду услед обилне понуде, тако да су последњег дана трговани чак и по 44— у већој количини. Лозови Црвеног Крста исто тако показују слабу тенденцију и јако су пали, те су трговани по 46.— од комада. Остале државне хартије нису имале великих промена у курсевима, нити је за њих било каквог интересовања.

Акције Народне Банке су врло чврсте и показују нагао: пораст. Тражене су врло много и промет је био већи него обично. Зг недељу дана поскочиле су равно за 200— динара. Највиши курс, који је на берзи био постигнут износи 7.360.—, док је међутим, истога дана у слободном промету било закључака и код 7.400— од комада. Ово је за сада највиши курс који је забележен код акција Народне Банке. Тенденција је за исте и (даље чврста, под утицајем вести да ће Народна Банка у скором времену повећати дисконтну стопу. Једино што може, бар за извесно време, да укочи промет код овог папира, а то је што Народна Банка у последње време прави доста потешкоћа код преноса акција. Извозна Банка тражена је доста по 950.— али до закључака није дошло. Београдска Задруга тргована је у мањој количини по 7.100. — а и акције Колонијалне Банке јако су трговане. Врачарска Задруга је осетно попустила, док је у прошлој недељи тргована по 470.—, ове недеље је нуђена по 450.—, а закључака није било.

Наш 4% зајам од 1895. нотирао је 23. 0. м. у Паризу фр. 163—, те у поређењу са претходном недељом ослабио је за 1.25 фр. У Лондону 7% Блеров зајам нотирао је 27. о. м. 78,75, а у Њу Јорку 7% Блеров-зајам 78—, док је 8 од сто Блеров зајам истога дана нотирао 91. 50. -