Narodno blagostanje

6. априла 1929.

Spliš je van svake sumnje паša, najveća i najvažnija luka na Jadranu. I što je najglavnije, on će to ostati i u buduće. Pogotovo kad izgradnjom odgovaTajućih željezničkih pruga sjeverni 1 istočni krajevi maše države u Splitu dobiju svoj prirodni izlaz na more. Medjutim radovi oko uredjenja spliiske luke i njeno osposobljenje za veći i intenzivniji saobraćaj pravo je zidanje Skadra i očajan primjer naše nesposobnosti za konstruktivan rad.

Splitsko zidanje Skadra

Lička pruga, koja je Splitu imala dati prvi normalnotračni Željeznički spoj, počela se je graditi još godine 1912. Rat je obustavio rad. Poslije rata mi smo ga nastavili i tek u avgustu prva lokomotiva mogla je izravno da dodje do Splita. Nu tek onda kad je nova pruga bila predana saobraćaju, sjetili smo se da je luka premalena. Raspisana je licitacija, radnje su izdane i prošle godine dogotovljene. No još nisu predane prometu, jor ih komisija nije mogla preuzeti. Tako da. danas, 4 godine DO otvaranju izravnog Žželjezničkog spoja, u pogledu lučkog uredjenja stojimo ondje, gdje smo bili prije rata.

Kad su dovršeni radovi na novom lukobranu i obali onda smo se tek sjetili da su potrebne i električne dizalice. Poručene su od Poljske u zamjenu za duvan. Kad budu montirane, sjetiti ćemo se da nije izgradjen željeznički kolosjek izmedju kolodvora i nove obale i da nam prema tome te nove dizalice neće mnogo koristiti. I kad konačno di spoj nove luke sa željezničkom prugom bude uspostavljen, uvidjeti ćemo da je funkoija splitske luke nemoguća ako se ne podignu potrebna skladišta u Која će se smjestiti roba Која dolazi i odlazi morskim putem. Jedna iole moderna luka treba i javna carinska skladišta. Nu proći će mnogo godina dok se i mi sjetimo da moramo mpodizati i potrebna javna skladišta.

Medjutim bi dotle mogla biti gotova i pruga preko Une ili Sarajeva. To bi imalo za posljedicu da ni nova luka, koja još nije ni predana saobraćaju, nije dovoljna da odvija sav saobraćaj. Kako se sadašnja luka ne dade lako proširiti trebalo bi negdje na: Poljudu pristupiti izgradnji nove luke. A onda bi se.opet počelo iz početka, da naime za funkciju luke nisu samo dovoljni kejovi, nego da treba dizalica, kolosjeka, magacina i sličnog.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 139

Министарство Пошта и Телеграфа објавило је податке о новчаном саобраћају — упутница, чекова И писама — на нашој пошти. Поштанску Управу највише интересује факат, да ли се публика више служи упутницама или чековима или пак писмима. Међутим, ови податци могу бацити нову светлост и на извесне појаве привреднога живота.

Новчани промет на нашој пошти

Број Број Број Број пошанских _ чековних — новчаних укупно упутница уплата писама

1924 3.561.512 2.029.956 437.116 6.029.184 1925 3.642.332 3.764.141 453 848 7.860.321 1926 4.431.812 5.493.318 494.684 — 10.519.814 | 1927 5.359.118 6.745.312 628.416 12.132.846 Њихова вредност (у милионима динара): 1924 1.699,4 14.356,7 8.495,5 24.541,6 1925 1.199,4 10.296,7 7.381,2 19.483,3 1926 2.312 13.100,0 9.578,2 25.050,9 1927 2.549,8 12.298,4 10.784,8 25.633,0

Огромно смањење вредности у 1925-ој години долази, наравно, због стабилизације динара и повећања његове куповне моћи, које је настало у јулу 1925 године, али одмах затим, у 1926-ој години, можемо забележити нови пораст у новој, стабилизованој мокети. Међутим, врло је значајна околност, да је у 1927-ој години настао застој: он одговара потпуно пословној стагнацији, која је настала у вези и због сушне неродне године. 1926-а година је већа у односу на 1925-у за 28.600. међутим је 1927 већа према 1926-ој само за 2.390. Али још је важнији факт, да се просечни износ једне новчане дознаке нагло и стално смањује и то:

у 1924-ој години ....-.• 4.070,47 динара

у 1915-ој години ..... 2.478,69 ,

у 1926-ој години .... 2.381,30 ii

y 1927-oj ronHHH . 2.031,14 . Закључак: пословне трансакције посшају ситније,

број њихов расте, а укупан обрш — стагипра.

А. В.

Обавештајна служба

— Немачки листови јављају, да је бродоградилиште Х. Стилкен Зене у Хамбургу добило налог од југославенске владе за лиферовање 4 парна тендера (дужина 18 м. И ca 150 HP) на рачун репарација. Лиферовање се има извршкити за 8 месеци.

— Букурешки кривични суд тражио је од министра финансија, да се одмах удаљи од дужности, због неисправности у вршењу дужности, директор непосредних пореза Тимеонеску.

— Банк де Пари е де Пеи Ба, главни акционар Француско-Српске Банке, одлучила је да подигне капитал од 200 милиона на 500 милиона франака. За сада подиже за 100 милиона франака. Акцију од номиналних 500 франака добивају стари акционари за 120 франака (и са 250% ажије).

— Ту скоро је објављен извештај друштва за привредно развиће Албаније „Свеа". По програму имају се изградити друмови за 15 милиона, франака, мостови за 1 милиона, пристаништа за 8,8 милиона, зграде за 6,74 милиона и за пољопривредну мелиорацију 5 милиона франака. Један талијански банкарски конзорцнум дао је зајам од 70 милиона номинално односно, од 50 милиона ефективних. На молбу албанске владе дао јој је за тај зајам мораторијум за дуже време с тиме, да почев од 1932. г. за 6 го-

дина плати одложене рате. Талијанска влада је гарантовала зајам с тим, да има право У случају неплаћања, да узме управу целокупних албанских финансија.

— Париски „Енформасион“ јавља, да је грчка влада понудила Југославији 20 милиона златних франака за одкуп пруге Ђевђелија— Солун. Половина треба да се плати у мају о. г., а остатак у марту идуће.

= Између Форда и његовог главног конкурента Ценерал Мотор развила се опасна конкуренција у Европи. Цео свет са интересовањем посматра, борбу и очекује резултат. На крају мора доћи до споразума, а дотле ће Европа имати релативно јевтине аутомобиле.

— Индустрија шећера налази се у опасној кризи. Сви покушаји за међународни споразум пропали су. Сада је узело ствар у руке Друштво Народа. 4. априла почиње рад комитета експерата међу којима се налазе: Рабетге (Немац), Бодвен (Белгијанац), Перез (Куба), Камелтот (Данац), Хершер (Француз), Форстер (Енглез), Хирш (МаБар), Губта (Индијанац), Герликс (Холандеска _ Индија), Рико (Талијан), Ван Лон (Холанђанин), Цихлински (По„љак), Албуккевер Дореј (Португалац) и Хартман (Чехословак). — У чланцима о предратним дуговима ми смо нагласили, да г. Поенкаре резервише француски капитал за