Narodno blagostanje
Страна 138
Након великих напора успело је румунској влади да је уз помоћ европских држава склопила велики монополски e S 5 а зајам и уз помоћ тог зајма она је учинила први корак ка санацији својих економских прилика: извела је легалну стабилизацију свог новчаног система и уравнотежила је свој буџет.
Политика државних дугова у Румунији,
Ефекат није изостао, њезин је међународни кредит на ново био успостављен и одмах је румунска влада примила од разних индустријских група западно европских држава понуде за благовне лиферације са вишегодишњим отплатним роковима. А те су понуде најтачнији знак новог поверења, јер их није било, док Румунија није извела прве санацијске мере.
Факат је, да се привреда Румуније налази у веома десолатном стању, те да су јој потребне још велике инвестиције и вишегодишњи напори док се те прилике барем донекле среде и нормализују. Али упркос те ситуације румунска је влада у погледу тих понуда заузела становиште, које је за данашње прилике доста необично. Она све те понуде одбија. А баш то одбијање је симптоматично за правилно схватање ситуације и познато је, да је иницијатор тог становишта проф. Рист привредни стручњак и нови финансијски саветник румунске државе.
Румунска влада се не одаје кривом оптимизму. Она врло добро зна коликих напора је било потребно, док се је буџет уравнотежио. Али она и зна, да монополски зајам од 101 милиона долара са својим ануитетама огромно оптерећује буџет, који се већ налази на оној граници финансијског капацитета земље, да би свако ново повећање држанних расхода — из економске снаге земље — значило опасност по равнотежу буџета а тиме и опасност по целокупан досадашњи санацијски рад.
Робни зајмови који су Румунији нуђени за велике инвестиционе радове, за прављење друмова, мостова, железница, електрификација и друго, су зајмови, којих отплате има држава да изврши у току од неколико година. Те отплатне суме би значиле, — фискалним очима гледано ново оптерећење буџета.
А економско-продуктивно дејство робних зајмова показује се у земљи тек много година доцније. Због тога су отплатни износи за 4 до 8 буџетних година, за које време се кредити морају исплатити, чисти терет у буџетном саставу, јер држави у оним периодама не донашају никакве добити, а творе велику опасност за одржање буџетске ревнотеже. Румунска влада хоће, да обореној привреди помогне и због тога мора настојати у томе да за сваку цену одржи уравнотежен буџет. Да то и фактично постигне, она је одбила све понуде за краткорочне зајмове, и макар би били од велике користи за привреду. Р. Р. извозник саопштио нам је овај предлог, који сматрамо за посве уместан : Према статистици извози се из наше Државе у добрим ос-
Предлог за рационализирање
једне гране царинске службе. редњим годинама просечно : у вагонима од 10.000 килограма: 1.500 вагона пасуља, 500 | ораја, 300 + пекмеза, 1.000 | сувих шљива у сандуцима и 30005 5 3 » џаковима.
Прва три артикла слободна су од извозне царине. Сува шљива пак оптерећена је при извозу у џаковима царином од“ Динара 240, — од вагона, а ослобођена је од царине при извозу у сан-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Број 9
дуцима. Роба која је ослобођена. извозне царине плана при отпреми у иностранство само „узгредне таксе“ од око Динара 30, — по вагону. Ова би се четири артикла лако могла допунити | на 20 и више артикала у укупном износу од 50.000 вагона. Финансијски ефекат за државну касу код наведених 6.300 вагона изгледа овако: |
<
3.800 вагона по Дин. 30, — Динара 99.000, 3.000 5 „ 240, — Динара 720.000, укупно око Динара 819.000, —
тај приход повлачи следеће послове државне администрације: 6.300 увода извозних декларација у контролник погранич-
не царинардине, писмена налога царинског руковође наринским чиновницима ради прегледа, прегледа и израчунавања декларација од паринских ревизора н чиновника, прним и црвеним мастилом, сравњивања униката и дупликата декларација од стране претпостављеног чиновника, увода у дневник благајне од стране благајника, увода у месечно стање царинарнице и то:
а) Главној Царинарници,
6) Финансијској Управи,
в) Дирекцији Царина,
г) Главној Контроли.
6.300 6.300 6.300
6.300 6.300
Да би држава дошла до овако скупог прихода од 2,819.000 извозна трговина има да плати: Динара 945.000,— шпелитерских трошкова, тј. Динара 159 — по вагону.
Да би се Држави сачували приходи од царина и споредних такса од наведених 6.300 вагона, а с друге стране. да би се на најмању меру свезе описане компликоване манипулације државних органа, могло би се поћи овим путем:
1.) плаћање извозних царина и споредних такса на робу која није јако оптерећена, неће се више вршити код Паринарница, већ ће се одговарајупи износ лепити у таксеним маркама на товарни лист дотичне експедиције. (При томе не заборавити, на боље гумирање од стране мар-
карнице, и савршено поништавање марака од стране отпремне станице, да би се Држава од злоупотребе сачувала).
Статистичка декларација због евиденције има се товарном листу приложити.
(Товарни листови са утиснутом одређеном таксом могли би евентуално заменити таксене марке).
2.) Рад пограничних Царинарница свео би се следствено: а) на уобичајени преглед робе за извоз,
6) на контролу да ли су прописане извозне царине и споредне таксе у одређеној висини у таксеним маркама улепљене н да ли су ове прописно поништене, в) на вођење статистичке декларације.
Путем овакве рационализације погранични царински органи уштедели би компликоване манипулације са 6.300 извозних декларација годишње. Пошто су у питању свега 5 до 6 по граничних Царинарница, несумњиво је да би то могло имати за последицу замашну редукцију особља и уштеду у материјалу. Ово у толико пре што је број од 6.300 декларација готово половина од 14.000 декларација колико Царинарница Београд — Сава — при извозном царињењу региструје годишње,
Извозна трговина уштедела би годишње око Динара 0945.000,— колико износи сума планена годишње шпедитерима за интервенцију при извозном царињењу горње количине робе.
Овај начин преставља несумњиво новину у царинском поступку (нечег сличног нма у транзитном поступку), али зар не би било вредно покушати са нечим новим, када тим путем и Држава и извозна трговина могу да уштеде знатне суме и материјала и доста времена»