Narodno blagostanje

6. априла 1929.

Од како је бачено. питање законске стабилизације у форми, предложеној од владе г. Вукићевића од тада је акција Народне Банке почела да вибрира са сталном тенденцијом а ла хос. Она је на путу да постане шпекулативним папиром, као што је било са уделима Немачке Царевинске Банке

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 131

се питање стабилизације не реши дефинитивно положај акција Н. Б. остаће непромењен. Вибрирање и хоса тога папира есконтоваће огромне зараде коју ће имати Н. Б. после остварења про: грама Краљевске Владе. Ако се усвоји пројект, какав је усвојен од збора Народне Банке, курс

и акцијама Румунске Народне Банке. И докле год | може ићи преко 15.000 Дин..

—

Феноменални полет аустриске пољопривреде

Фрагмент из једног предавања г. Јозефа Рајтера, председника Доњо- Аустриске Пољопривредне Коморе.

Још за време париске конференције мира пала је реч, да је Аустрија неспособна ва живот. Та је теза разрађена у небројено много књига и чланака. И психолошко стање аустријског народа било је очајно: цела је нација пружила руку за прошњу. Савезници јој нису одбијали помоћ, али су јој стално саветовали, да се прибере и да покуша да живи. Аустрија је следила том савету, али без убеђења: Ко ће по алпинским врлетима да подиже пољопривреду, која би могла да издржи кон куренцију Средње-Европског Египта на Дунаву и Тиси> На то је одговорено, да данас у свакој про: изводњи, па и пољопривредној много већу улогу играју капитал, техника и рад од природе. Природно богатство је шупља фраза. Та се тврдња потпуно обистинила баш на алпинским врлетима, као што ће читаоци видети из доле изложених података. Обрађена површина износила је:

1919. ха. 1927. Пшеница . 150.000 205.000 Раж . 291.000 333.000 Јечам 94.000 143.000 306. 245.000 311.000 Шећерна репа 5.478 24.448 Кромпир 97.000 188.000

882.478 1,204.448 ха,

то значи, да је скочила за више од 36%.

Још јаче је скочио принос нарочито по хектару услед модернизирања и интезивнијих метода рада. Жетва је износила:

у 100, кг.

Пшеница 1,895.000. 3,255.000 Раж 2.311.000 5,112.000 Јечам 839.000 2,380.000 300 . . 1,974.000 4,388.000 Шећерна репа 765.000 7.227.000 Кромпир . 5,471.000. 26,664.000

13,255.000 = 49,026.000,

ПРАВ

то је скок од скоро 370% и то: код пшенице и ражи удвостручено је, код јечма утростручено, код кромпира упетеростручено, код шећерне репе удесеторостручено. Тим покрива аустриска пољопривреда 60% земаљске- потребе за пшеницом, целу потребу за раж и 306, а већ се код јечма велике количине извозе у Енглеску. Исто тако се извози кромпир, а поред тога се он употребљава у пољопривредној индустрији. Само је у Доњој Ау стрији основано 14 нових задружних фабрика алкохола од кромпира. Потреба за шећерну репу, која се првобитно једва за 5% покривала, покрива се сада за 65%.

Исту појаву имамо и у сточарству и млекарству. На 1000 становника долази у Аустрији 331 комад рогате марве, у Чехословачкој и Југославији 322, у Пољској 296, у Немачкој 278, у Мађарској 237 и Швајцарској 366. И у погледу количине свиња Аустрија је претекла све суседне државе сем Маџарске и Немачке. На том пољу су још ве: лике могућности развића.

Удружење пољопривредних задруга начинило је у последњој години обрт од 16.760 вагона, односно 2.400 милиона динара.

Задружно уновчавање млека врши се преко Доњо-Аустријске Задружне Млекарне у Бечу, која обухваћа више од 150 млекарских задруга и прави обрт од 46 милиона литара. Производња млека је толико порасла, да Аустрија покрива већим делом своју потребу у млеку и сиру. Образована су удружења репара и произвођача краставаца. Ванредно је организовано кредитно задру гарство. Само у Доњој Аустрији постоји 562 Рај фајзенове задруге са 580 милиона динара улога. Аустријско кредитно задругарство је у тесној вези са немачком.

Цео тај прогрес изведен је захваљујући пољопривредним коморама и осталим организацијама. Чим буде остварен нови државни зајам, добиће пољопривреда нову помоћ.

НИ ПРЕГЛЕД

Банкорске неднционирске радње Мореју под именом „Банка“ имати ознико име и презиме сопстаснико родње,

Х.'П. Давидовић и Раф Варон добили су одобрење од Трговачке Коморе Бр. 6793 од 13. јуна 1928 год. да могу у Београду отворити банкарску радњу под фирмом „Кредитна Заложна Банка Давидовић и Варон". Међутим они су као своју фирму истакли само „Кредитна Заложна Банка".

На тужбу Трговачке Коморе оптужени г. г. Давидовић и Варон изјавили су, да они имају оглас протоколације фирме потврђен код Београдског Трговачког Суда

16. јуна 1928 г. Бр. 44365 из кога се види, да су они добили право да као своју фирму истакну само „Кредитна Заложна Банка", јер су то право стекли на основу тбр. 154 Зак. о таксама, који предвиђа, да се за протоколисање не акционарских банкарских радња, кад се ове радње не потврђују под личним или другим именом, која се обично дају акционарским друштвима, — наплаћује петорострука такса предвиђена тбр. 154-а такс. тарифе Зак. о таксама. Како су они платили таксу од 20.000 дин. то су они самим тим стекли