Narodno blagostanje

Страна 154 ;

дацима снабдевен одговор. Из њега се види, да је Уреду подручју највећих шумских предузећа основао експозитуре, подигао зграде са амбулантама и болницама, лекарима и болничарима, да је организовао поред тога O кућну посету лекара. код радника итд.

Да ди је Уред све учинио што је требао и могао учинити, то је фактично питање. Његов одговор показује да је према старом стању, чији се повратак тражи, учињен огроман напредак. Али ако није учинио све, треба тражити и помоћи да се учини, што још треба учинити. У сваком случају, то не може бити разлог за распарчавање радничког осигурања, јер само организација осигурања, која у

себи слива све раднике, може бити моћна, да створи велика дела и пружи максимум резултата на пољу радничког осигурања. Исландски параламенат (Ал-.

тинг) почео је своје седнице 20. фебруара о. г. Једна од првих ствари на дневном реду је организација прославе 1.000 годишњице његовог оснивања.

Загребачка „Народна Политика“ од 6. априла O. T. доноси следећи извештај из Мостара: „Пред судом у: Мостару води се расправа о проневери од 702.000— динара. Оптужени су Хакија Beмаловић и Димитрије Брстина. Они на суду изјављују, да су новац из општинске благајне трошили на Југословенску Муслиманску Организацију, а касније на Народну Ради“ калну Странку. Они тврде, да су те новце трошили у чврстом уверењу, да ће им се новац надокнадити. Оптужени Димитрије Брстина непосредно пред уапшењем хтео је починити самоубиство. (Он каже да је трошио новац знајући ода ће бити надокнађен. Знао је, да његовом заштитнику није ништа бацити на једне изборе по пола милиона динара. | На преслушавању чиновника установљено је, да су оптужени живели солидно, те није било темеља сумњи

TESKI ROI OR OI TRI IJ ES IE a O TI ar TI

Ребус сик стантибуг

против њих. Проневерење је откривено случајно. У Мостару, као и у читавој расти и Херцеговини изазвао је овај процес велики интерес."

15. јануара т. г. саопштили су извесни листови, да је Београд удостојен високом посетом тосподина Роберта Холстета Портерса, који је као

предеставник Рочилдове групе дошао да проучи прилике привредне и финансијске, а с обзиром на чувени зајам дугорочног чекања. Саобразно већ утврђеном церемонијалу г. Портерс је био примљен код гувернера Народне Банке, а затим је његова слика изишла у неким београдским новинама. Ми знамо, да има врло много представника и агената Рочилдове групе, али за часно име г. Портерса нисмо били чули ништа. Због тога смо се обратили нашем поверенику у Лондону и били немало изненађени вешћу, да се тај господин не налази у списку директора лондонских банака.

Прексутра ће бити три месеца како смо били упутили потерницу у велике градове ради утврђења идентитета. г. Портерса и успели смо. Извештај овако гласи. Г. Портерс је члан управног одбора Прве Чешке Порнуланске Индустрије и Братиславске Опште Банке и Енглеске Чешке Банке у Прагу. Станује у Прагу — у Хибернској улици бр. 5.

Енглез из Прага! Ако'-г. Бајлони није заборавио чешки „онда се могао на тенане разговарати са г. Портерсом.

„1 С. Г, Портерс је ових дана у Београду, како чујемо, ради одржања сталне везе — зна се с киме! Што се један-

пут не сврши то: питање о зајму, да се људи одморе. Није | та мала ствар проучавати привредно-финансијске. прилике:

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"те 89.311,20 дин. или свако лице просечно

рању, "радиности. Као што је осигурање рудара показало напре-

једног народа две године. Г. Портерс још мало, па ће моћи

„издати дело о економским и финансијским приликама наше "земље заједно: са адресаром.

Објављен је извештај Београдске Братинске Благајне за осигурање радника и особља на рударским предузећима у ранијој Краљевини Србији и

Црној Гори. Осигурање рударских радника постоји у слу|чају болести и онеспособљења. Изузетно од осталих рад-

ника, рудари су осигурани и у случају старости када доби-

„јају пензије. Према овоме извештају, осигураних од боле„сти је било у времену од 1925. до 1927. просечно 13.280 рад-

ника, стално или на неко време у рударству упослено. У

' 1928. години било је 17.178 осигураника. Радници су платили

3.498.848.93 дин. а примили су из благајне у разним видовима 3,988.979.18. Тако је радницима осигураницима давано у виду разних помоћи оно што су уложили а преко тога још дин. 490.436.25 дин. од улога самих предузећа. — Укупно је било у 1925. години 92 лица (инвалиди, удовице, деца) која су уживала инвалидску ренту, а укупан месечни износ ренти 29.322.18 дин. Просечно је једно лице примало 318.50 дин. месечно; у 1927. години било Је 955 лица, „која су. ме-

„сечно укупно примала 16.94422 дин, или свако лице про| сечно по 301.70 дин;

У 1928. број корисника износио је 313 лица, која су укупно примала месечно (на име инвалидне ра253.07 ЛИНЕ и Пензионера је било у 1925. години 844, са децом 1. 114. лица, која су примала месечно 219.573 динара или сваки пензионер просечно по 26014 дин. месечно или свако лице по 197 дин. месечно. У 1927. години било је 907 пензионера, са

· децом 1088 лица који су примали месечно 250.648.59 дин. или

сваки пензионер 276.30 дин. или свако лице по 230.60 дин. месечно. У 1928. број пензионера био је 925, са осталим 1101 лице, који су примали месечно 257.492.54 „ДИН... или сваки пензионер просечно по 275 дин. или свако лице по. 293.90

_ дин. месечно. — Благајна износи 25,811.962 динара.

Инвалидска и пензиона потпора су очајно бедне. То су мрвице и смешно је кад се оне називају социалним оси-

"гурањем, Ни по броју радника осигураних у овој благајни · ни по улагању,

која радници могу чинити с обзиром на њихове наднице, као и с обзиром на удео предузећа, - He може се много очекивати, ни у будућности, Осигурања (се код нас морају провести уједињујући. све раднике у осигуа не парцелисањем осигурања на разне категорије

дак, кад су укинуте рударске касе, коју је сваки рудник имао независно од других, и кад су се све оне спојиле и једнообразно уредиле, те је радник осигуран и при про-

„мени рударског. предузећа, тако ће се даљи напредак оси-

гтурати само кад осигурање: рударских радника буде у са0 осигурања свих радника.

У једном од прошлих бројева казали смо, да је неукусно и нетактично доводити у везу наш нови трговински угоBOD са Француском са-политичким односима ел обеју земаља. То је веома распрострањено гледиште међу француским: политичарима MH. TO од 100 година на овамо. Жил Фери је казао! једном приликом у Скупштини: „Заблуда је; да се повећава и појачава HnDOJAOIČU |O међу државама, жртвама економских интереса.“ Још: један пример! Приликом дебате о пројекту закона нове царинске тарифе-у сенату 1891. г. казао је генерални известилац Дофен, да је искуство одавно показало, да се економским концесијама не стичу савезници. Он се позива на држање Енглеске 1878. године, која није хтела да чује за наш захтев повећања царинских ставова из финансијских разлога, већ је категорички тражила, да остане и даље у важности уговор од 1960. г. | 3

Sera mnuannnurimirmansr

Економија и политика

' Број 0 |