Narodno blagostanje

20 априла 1929. đuvremenu mostali deset godina, stariji, to je tehničko stanje naše obalne plovidbe damas lošije nego što je bilo pred 10 godine. A. neosporno je, da momentalno na našoj obali imamo lošiji promet hego što smo ga imali prije rata, kad je Dalmacija sa Trstom i Rijekom bila vezana sa 8 brzih pruga.

Sav razvitak naše trdovačke mornarice ima se pripisati jedino slobodnoj plovidbi, dakle onom djelu parobrodarstva, koji nije uživao nikakovu subvenciju. Tonaža naše slobodne plovidbe porasla je od 80.000 tona 1921. godine na 250.000 tona, 1928. godine dakle na više nego trostruko. U nabavke novih parobroda utrošeno је nekoliko stotina milijona dinara, dok subvencionirana obalna plovidba nije utrošila u nove nabavke niti jednu desetinu Onog iznosa, što je dobila u ime državne subvengoije.

Prema tome zaključak bi bio: nikakovo subvncioniranje trgovačke mornarice pošto Ono dovađa do inercije, i koči svaki napredak. Tako daleko nećemo ići, budući da zbilja ima linija na našem Primorju koje se bez subvencije ne bi mogle održati. Ali ipak mislimo da bi tu trebalo provesti jednu temeljitu Teviziju, da 56. vidi što i kako se je subvncioniralo. Proces bivših članova društva »Boka«, koji će se skoro održati, mogao bi nam dati dovoljno materijala kako je prevelika, subvencija bila štetna po razvitak toga društva. A i kod drugih društava dalo bi se mnogo toga prigovoriti baš u pogledu subvencije. Držimo da bi tek jedna javna službena anketa mogla dati pravilno Tiješenje problema subvencioniranja naše trgovačke тотпатјсе.

У смислу закона о штампи, односно на допис „Управа „Боке“ пред судом“, одштампан у Вашем листу број 7. дана 23. марта 1929. год. на страни 102—104, изволите уврстити следећу

ИСПРАВКУ.

Није истина да је бивша Управа Бродарског, Акцијског Друштва „Бока" у којој потписани бијаху чланови

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 171

Управе, купила у Њемачкој један пароброд који је коштао око 10 милијона динара, и да кад је исти стигао У Котор, да се виђело да је неупорабив те да је коначно

продан У Италији, наравно само за трећину онога што је

коштао, већ је на против истина ово: да је „Боку“ коштао тај пароброд самих 6,075.000 динара и то прихватом најниже понуде, које су биле тражене У Италији, Енглеској и Њемачкој. Нова Управа, како се чује продала га је у Италији за динара 4,500.000, дакле за 28 цијене а не 1/8 — a познато нам је да је новом купцу, што ће се и доказати, одмах нуђено преко куповне цене — 6000 фунти штерлинга, што изнаша око 1,6000.000 динара, укупно дакле динара 6,100.000.— понуду коју је купац одмах одбио, јер да му лађа потпуно одговара, и још касније изјавио да та лађа „чини част талијанској застави: !

По томе тај пароброд не само што потпуно одговара сврси него вреди бар онолико за колико је био купљен!

Овако ствар стоји гледе главног приговора у Вашем листу изнешеног.

По осталим приговорима, изнешем У Вашем нећемо сада и на овом месту да одговарамо, као што смо прешли преко „свих кривица" које су нам преко штампе чешће приписиване, — из разлога што је ствар „под судом“; и тако ће се на самом суђењу виђети јесмо ли криви и изаћи ће дело на видело!

Захваљујући Вам Господине Уредниче; унапред, љежимо се са особитим поштовањем

листу,

би-

Котор, 7. априла 1929. Бивши чланови Управног Одбора

Бродарског Акцијског Друштва „Бока“ Радослав Жуткић,

Лука кап. Милошевић.

Обавештајна служба

— Румунско Министарство Финансија затражило је од банака да поднесу предлоге за израду једног закона о банкама (кога до сада није било у Румунији). Намера министарства је, да се овим законом предвиди осигурање улагача и потпуна уплата капитала. Исто тако треба да се статуира лична одговорност чланова Управе за банчине послове. Са новим законом о банкама биће вероватно израђен и закон о златном билансирању.

__ 27 општина из Доње Аустрије под водством Веслауа, Лизинга и Ацгерсдорфа хоће да уведу водовод, и У · ту сврху направили су један савез, да би могли да добију зајам. За то је још потребно одобрење доњо-аустријског земаљског сабора. Преговарачи овога савеза изгледа да су дали предност једном француском предузећу Пон-а-Мусону, за које се и француско посланство у Бечу заложило. Како се овде ради о једном послу од 3 милиона шилинга, немачке новине жале, да се мимоилазе немачка предузећа, која су ситурно учинила исто тако повољне понуде као и француска,

— У ствари пласирања сувишака угарске дуванске индустрије, влада намерава да оснује једно друштво и у том погледу жели да привуче стране, особито француске, немачке и енглеске интересенте. Скоро ће се расписати интернанионална конкуренција и на основу тада приспелих понуда донеће се дефинитивна одлука.

— Једне немачке новине донеле су да се Реемтсма концерн повећао, и у низу друштава која су приступила

концерну означена је и фабрика цигарета Булгарија из Дрездена и то са месечном производњом од 60 милиона комада. На то је изјавила ова фирма, да није тачно, да је продана Реемтсма концерну и исто тако да није тачно, да она производи само 60 милиона комада. Она је слободна, независна фабрика. На супрот овој изјави, Реемтсма поново тврди да Булгарија припада концерну. Није се могло установити ко од од ова два друштва има право.

— Шведска влада. која тачно испитује стање инзолвентних штедионица, није донела још никакву одлуку 0 једној официјелној потпомажућој акцији. Али изгледа, да је ова акција неминовно потребна, тим више, што изгледа да је државна контрола потпуно заказала. Главни узрок падова биле су спекулације на штокхолмском тржишту терена. Ови падови нису деловали Ha опште стање послова. |Шведска: Државна Банка остаје код своје дисконтне политике у досадањем ставу исчекивања.

— Пројекат за турску Државну Банку, са доласком немачког стручњака поново излази на површину. Место Др. Шахта, кога је турска влада прво позвала, а коди је сада запречен репарационом конференцијом у Паризу, долази директор филијале Државне Банке у Фрајбургу, Милер. Јасно је, да пре него што су установљене основне линије пројекта и сам тип будућег кредитног завода, да је преурањено питање његовог финансирања. Тако се и о предлозима т. зв. Турског Конзорција ништа не говори.

" Ипак се сазнаје, да се помишља на индиректно суделовање