Narodno blagostanje

Страна 172

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 11

конзорција у Државној Банци, т. |. путем зајма. Свакако изгледа да се показало, да би једном евентуалном зајму морале одговарати сасвим одређене гаранције — а не као пре, концесије. При томе се мисли на извесне монополе О кредитним потребама Турске више се не таји, пошто се зна, да су запреке, које су до сада стајале на путу задовољења ових потреба уклоњене. Исплата купона за државни дуг је почела, а исто тако и анатолиска плаћања врше се без икаквих сметњи. М са енглеским повериоцима у погледу цариградског општинског зајма, код кога су суделовале Бенк оф Терки и Банк Перие склопљења је погодба. Пре евентуалног новог контакта са интернационалним новчаним тржиштем, морало би да дође до споразума у погледу питања гаранција будућих турских кредитних операција. Као што је познато, турска влада је до сада одбијала сваку помисао на гаранције.

— Тенденце побољшавања бугарских државних финансија јасно се оцртавају. У фебруару је тотални редовни приход износио 959 милиона лева насупрот 529 у фебруару 1928. Пораст је у првом реду код непосредних пореза, 99 милиона лева напрама 63 милиона лева прошле године, Насупрот, приход од посредних пореза је умањен од 203 милиона лева у фебруару 1928 на 84 милиона лева у фебруару 1929. Ванредни приходи донели су 310 милиона лева, дакле укупни приходи износили су 869 милиона лева. За време од 11 месеци овога буџета, редовни и ванредни приходи износе 7.136,4 милиона лева, према 6.273,3 милиона лева за исту периоду прошлог буџета. То показује пораст више од 863 милиона лева.

— Правна комисија америчког Сената сазвана је за следећу недељу, да изврши анкету, дали г. Мелон, државни секретар за финансије, има право да заузима место у кабинету г. Хувера. У Америци није обичај, да нови председник задржава чланове кабинета свога предшасника. Поред тога, г. Мелон је оптужен, да води трговачке послове, што је нездруживо са његовим официјелним положајем.

Сенатор Лорис, председник комисије позвао је г. Мелона, да дође лично пред комисију. Повод за сазив ко-

мисије било је једно гласање у Сенату приликом ратифи-

кације избора чланова кабинета г. Хувера

— Према једној вести „Обзора“ од 18. тек. мес. образовао се је у Прагу конзорциј под водством чехословачких фабрика, који ће се натецати, да преузме радове око градње електричне и гасне централе у Београду. Том конзорцију припадају и Инион де Мин, Ђанини и фравц. електрана Екце.

— Према једној студији изашлој у децембру 1928 године у билтену Маџарске Опште Кредитне Банке, маџарски дугови од 1924 подигли су се на свега 201.201.500 долара. Ови дугови развијали су се од 1924 како следи:

i | |

у хиљадама пенге

1924 (зајам код Друштва Народа) 294.400 1925 63.146 1926 142.539 1927 216.945 1928 258.018 Свега 975.048 Ови зајмови, са становишта њихове употребе делили су се како следи: у хиљадама долара држава ; · _ : | 69.775 градови, жупаније и ошштине 50.458 пољопривреда 51.788 индустрија - 25.460 Религиозна братства итд. 3.776 Свега 201202 5

Са своје стране, Британско-Угарска Банка у свом билтену од јануара 1929 године цени улоге на штедњу на књижице и на текућим рачунима на око 1.388 милиона пенге у маџарским банкама. Следећа табела показује развитак улога на штедњу у банкама од 1924 године када је почело прочишћавање маџарских јавних финансија:

уштеде» 1928 1927 1926 1925 1924

у милионима пенга Улози на штедњу 495 364 231 143 30 Улози на текуће рачуне 892 682 502 318 231 Свега 1387 1046 733 521 267 Улози на књижице не износе него 49 12% пред-

ратних док улози на текућим рачунима у банкама прелазе за 4%. i

— На седници Управног Одбора Удружења Банака изабран је за председника г. Др. Влада Т. Марковић, генерални директор Извозне Банке, а за подпредседнике г. г. Јездимир Ђокић, директор београдског Кредитног Завода и Миливоје Шићаревић, заменик генералног директора Јадранско-Подунавске Банке. -

ПРИВИЛЕГОВАНА АГРАРНА БАНКА

У својој књизи „Сељачки Кредит“ констатовао је г. проф. Др. Бајкић, да је Југославија једина цивилизвована земља, која нема специјални креднтни завод ва сељаке. То је продужени злочин према једном од најбољих народа. Законом од 16. априла учињен је крај тоне. стању. Задатак није бно тежак, потребно је било само елементарно знање из политичке економије и признање према сељаку, а ниједног од тога није било ни код једне владе ни у Краљевини Србији ни у Краљевини С. Х. С.

#) Ова статистика обухваћа цифре 13 најважнијих банака у Будим Пешти, као и цифре Штеднонице,

Скок акције Народне Банке

Наш чланак „Зашто скаче курс акција Народне Банке" објављен у нашем 9. броју, наишао је на критику у „Привредном Прегледу" од 14. тек. Мм. у чланку „Скок акција Народне Банке". Пошто смо претрпани материјалом то нам је бар за данас немогућно одговорити опширно на горњу критику. Ограничавамо се на критику нашег главног аргумента. Ми смо тврдили, да је скок курса акција Народне Банке неизбежан есконтовањем повећања њезине добити по новом режиму, који ће наступити после законске стабализације, а коју је краљевска влада ставила на дневни ред као важну тачку свог радног програма. Ми смо показали рачунски

неизбежност повећања зараде. На тај наш аргуменат одговорио је „Привредни Преглед“ на 2. страни у 2. ступцу, а под насловом „Рачуница без девиза' где се каже дословно: „Кад се елиминирају девизе остаје по напред поменутој рачуници подлога од 2 милиарде динара на основу које се може издати 6 милиарди новчаница. Ми смо се томе оптицају у неколико махова приближили лањске године. Данашњи оптицај износи око 5 милиарди 200 милиона динара. Он би се после овога могао повећати на 6 милиарди, али то не значи, да ће Народна Банка издати ових 800 милиона динара колико још има до поменуте цифре."

И ако сматрамо да је горње тврђење скроз не-