Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 11

Страна 166

| Јануар Фебруар Март [. Пољ. производи а. без прераде 100 102.16 105.08 6. прерађени 100. 105.05 106.92 |. Стока и сточ. произв. а. жива стока 100 10971 107.14 6. сточ. произ. 100 99.92 96.55 Ш. Поврће, воће и њих. продукти 100 103.68 104.58 IV. TopHBo и мазиво 100. 10541 101.36 М. Колонијални продукти 100 99.76 10118

МЕ Индустријски прбизводи и то: а. дрво и грађ. матер. 100 101.50 100,61 6. метали ; 100 9978 109.25 в. остало 100 99.28 97.59 Томални индекс 100 „102.58 102.48

За стручњаке напомињемо, да смо се у спору који се води у науци, одлучили за геомешарску средњу пошто сматрамо, да је Frederick Cecil Mills y cBOjOj KHbH3H Statistical methods applied to economics апа ђизштез5 доказао њена преимућства (видети стр. 205 еди. 1925.. Приликом обрачуна служимо се Бриксовим логаритмима пошто сматрамо да су за наше циљеве довољне,

Међутим, да би се могао израчунати индексу злату, потребно је да се за осковицу узму прератне

цене и то с обзиром на наше прилике за прво полугодиште 1912. године пошто су се доцније цене формирале већ под утицајем балканскога рата. Али утврдити сада, у 1929 години, стање цена у првом полугодишту 1912 године — доста је тежак архивски посао, којим се сада бавимо.

_ _Апелирамо на читаоце, који се интересују за овај посао и који располажу материалом (старим новинама, пословним књигама или другим забелешкама) да нас помогну у нашем потхвату те да изволе доставити на адресу уредништа евентуалне податке којима располажу о стању цена у првом

| полугодишту 1912 године за продукте наведене у

горњем списку, а нарочито пак за маслинов зејтин, бухач полуотворен и брашно бр. 6 у Сплиту и за све продукте, за које су цене означене у Новом Саду, у Загребу и у Љубљани. За сваку помоћи сваки податак молимо унапред да изволе примити израз наше захвалности.

Др. Ал. Вегнер

АНАЛИЗА

Jugoslovenska Udružena Banka, Zagreb—- |BeOgrad

Naša je privreda sa naročitim zanimanjem očekivala bilancu Jugoslovenske Udružene Banke. Prošle godine iz dvije velike i dvije srednje banke nastao je jedan novi zavod, pak je bio razumljiv interes da we vidi koje dimenzije zauimlje taj novi organizam i koje mu mjesto pripada O organizaciji našeg novčarstva.

Po veličini vlastitih sredstava, dJugoslavenska Udružena Banka dolazi na prvo mjesto maših novčanih zavoda. Dionička ·glavnica iznaša 157 milijona, rezervni fond 59, dakle škupa 297 milijona. Na drugom je mjestu Prva Hrvatska Štedionica. sa 155 milijona dinara, vlastitih sredstava. Zatim slijedi na trećem mjestu Jugoslovenska Banka sa 198 milijona. Četvrto mjesto, u pogledu visine vlastitih sredstava, zauzimlje Opšte Jugoslovensko i Industriju u Ljubljani, koji sam bilanoira sa 470 milijona dinara, i rezervom od 25 milijona dinara.

Po ukupnom iznosu svoje bilance, zauzimlje Jugoslovenska Udružena Banka sa svojih 1.568 milijona drugo mjesto. Na prvom maršira Prva Hrvatska Štedionica sa 2 milijarde i 372 milijona. Na trećem je u svakom pogledu neospornom mjestu Jugoslovenska. Banka sa jednom milijardom, а zatim slijedi Srpska Banka sa 599 milijona dinara.

Po mpolučenoj čistoj dobiti opet je na prvom mjestu Jugoslovenska Udružena Banka sa 2% milijona dinara. Prva Hrvat: ska Štedionica slijedi sa 16 milijona, Jugoslovenska sa 10.5 i Srpska. Banka sa 10 milijona.

Konačni rezultat je, da Jugoslovenska Udružena Banka neosporno zaslužuje drugo mijesto u našem novčarstvu, 2auzima.jući dapače u nekim poslovnim granama i primat. Taj njen položaj mešto će još ojačati, kad ovih dama preuzme Agrarnu i Industrijalnu Banku u Beogradu. A ako, kako i izeleda, u toku ove godine izvrši i opciju nad Kreditnim Zavodom za Trgovinu i Industriju u Ljubljani, koji sam bilancira sa 470 milijona, dinara, te pretvori u svoje filijale neke alilirane zavode, ukupna - bilanca, mogla bi veoma lako da ie približi iznošu 'kojeg: mala-

zimo kod Prve Hrvatske Štedionice. ;

Tnteresanina je i poučna struktura bilanca vodećih zagrebačkih novčanih zavoda. Koncem prošle godine, glavne DOzicije njihovih bilanca davale su slijedeće iznose: | i {u milijonima đinara)

Zavod Ukup.izn. bilance. Ulošci Mjenice Efekti Dužnici Praštedionica 2,372. 1.332 274 230 145] Udružena Banka 1568 266 362 67 598 Јивођапка 1.000 264 189 38 601 Srpska Banka 592 351 270 49 176

пи OVAKO KAO TT 310 921091

БИЛАНСА

Kako vidimo, 4 vodeća zagrebačka zavoda bilanciraju sa preko 5 i pol milijardi dinara. Još nemamo ukupnu bilancu svih 600 i više naših novčanih zavoda. Nu kad je dobijemo vidjet ćemo, da više iznašaju bilance ova 4 zagrebačka zavoda, nego svih ostalih zavoda zemlje. Od uložka na knjižice sigurno oko 30% koncentirirano je kod ovih zavoda. A kod mjenica još i više. Da ne govorimo pako o 'kontro-korentnom poslu, koji je redovito domena regularnog bankovnog poslovanja. Dok kod većine naših novčanih zavoda, Dotraživanja na tekućim габиnima ne iznose ni 10% svih sredstava, kod zagrebačknh noyvčamih zavoda preko polovine bilance zna otpasti upravo na роtraživanja па tekućem računu. Mjenica kod vodećih таотеђабkih zavoda nije glavni način kreditiranja privrede. Poslovnim prijateljima, u koje se ima povjerenje, u prvom redu afiliranim poduzećima, otvaraju se tekući računi i ne traži se povrh toga još i mjenicu, koja se odmah i eskontira.

Kod samšh vodećih zagrebačkih zavoda u pogledu ројеdinih pozicija bilance pokazuju se velike razlike. Tako primjerice Union Banka ima za skoro 100 milijona dinara veći eskont mjenica nego Praštediona, iako je njezina bilamca za 700 milijona dinara manja. Sa druge strane, Srpska. Banka, ima uložaka, za 100. milijona dinara više od Union Banke, iako njeата bilanca iznaša tek 40% ukupne bilance Union Banke. IDalje, Prva Hrvatska Štedionica ima uložaka daleko više nego skoro svi ostali zagrebački zavodi. Konto-korentni posao opet manje je razvijen kod Srpske Banke, koja :polovicu svoje aktive plasira u mjenice.

Glavne podatke iz bilance Jugoslovenske Udružene Banke та godinu 1928. teško je upoređivati Sa, odgovarajućim pozicijama. iz godine 1997. i 1996, kako smo to radili kod drugih zavoda. Makar Hrvatska Slavonska Zemaljska Hipotekarna: Banka bila i glavni kvasac, iz koje je proizašla Union Banka, ipak su fugijom sa Hrvatskom Rskomptnom Bankom, te Bosanskom Agrarnom i Komercijalnom Bankom nastale takovće ргоmjene, da. se pojedine cilre bilance 1998. ne mogu i ne Smiju uporediti sa podacima. iz godine 1927. ili 1926. Još bi se moglo kumulirati bilance tih zavoda i godine 1926. i 1997. i onda videti u koliko se razlikuju prema bilanci za godinu 1928. Nu Како је poznato, Hrvatska, Eskompina Banka nije uopće објаvila. bilance za godinu 1927, pak je prema tome nemoguće DpoOvući ma kakvu ogbiljhi paralehu. A sa samom bilancom Hipo-

| векатле Banke nema. smisla, iz toga mazloga, što njena ukupna bilanca za 1997. iznosi samo 498 milijona dinara. A skok od

498 milijona, na jednu milijardu 563 milijona nije stvar preko

| OS. da oioše Jako тебј. Мјепјео. kod Hipotekame. Banke