Narodno blagostanje
20 гприла 1929.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 167
iznosile su primjerice 1927. око 65 milijona, a danas Код Union Banke iznose 362 miljjona. ili preko 5 puta više. Uložaka imala je Hipotekarna Banka oko 70 milijona; dok ih je danas
266 milijona dinara. U ovom slučaju vanredno je teško ustano-
viti koliko iznosi faktični porast a koliko je preuzeto od fuzioniranih zavoda. Naravno, da gros porasta dolazi iz procesa 11zije, a ne možda iz poslovanja, koje bi se bilo povećalo u toku prošle godine. Iz dosada objavljenih bilanca jasno se vadi, da prošla godina nije značila neku veću ekspanziju za паде поу-
čarstvo, pak to naravno znači i za Union Banku. Tek u bilanci | opet ne dodje do jakih fuzija, moći će se .
та. 1929., п koliko konstatirati u koliko je poraslo samo poslovanje.
Bilanca Jugoslavenske Udružene Banke ima tu prednost pred drugim bilancama, da je vanredno pregledna. Čak kod efekata provedena je veoma potrebna podjelba na državne раpire i na akcije. A kod akcija nalazimo opet na dalnju specifikaciju, na akcije banaka i transportnih родилеба, ] па акајје inustrijalnih poduzeća. Državni papiri iskazani su sa 17 milijona dinara. Akcije banaka i transportnih poduzeća iskazani su sa 24.7 milijona. Tu bi došle u prvom redu akcije Banke „Vardar” u Skoplju, čije su dionice u pretežnoj večini kod Unionbanke. Zatim dolaze meki drugi zavodi kod kojih je Union-
banka uže angažirana. Ali tu je i veći paket dionica Narodne.
Banke. Prema trgovačkom zakonu koji vrijedi u Zagrebu, a po propisima ovoga, ima Union Banka da sastavi svoju Dbilancu,
akcije se bilanciraju ne po kursu koji je na dan zaključka bi- |
lance nego po nabavnoj cijeni. Tako su sigurno sve te akcije, u prvom redu one Narodne Banke, bilancirane uz daleko niži kurs nego što je u stvari. Isto tako Union Banka ima veći iznos akcija Jadranske Plovidbe. I Hipotekarna Banka, i Rskomptna Hanka, bile su i ranije zastupane u Upravnom Odboru Јаdranske Plovidbe, tako da udružene imaju odlučnog upliva na to poduzeće. I te dionice sigurno u bilamcu su unešene uz daleko niži kurs, nego što su zavod koštali. U tom nižem bilanciranju efekata, leže u prvom redu takozvane tihe rezerve mo· dernih kontinentalnih banaka.
Sa 23.8 milijona bilanciran je posjed akoija raznih industrijskih poduzeća. To je zapravo industrijski koncern Jugoslavenske Union Banke. Hryv. Slav. Zemaljska Banka bila je u znatnoj mjeri angažirana u industriji. Hrvatska ERskomptna Banka u još većoj mjeri, tako da ujedinjeni zavodi kontroliraju znatan dio naše industrije. Danas možda više nego ma koji drugi zavod zemlje. Dobar dio angažmana, koji nije pružao povoljne izglede za razvitak i uspjeh likvidiran je ili prebačen na druge. Nu ipak ostalo je još mnogo toga. I to je dobro, i sa te strane zavod će jednog: dana imati velike koristi. Ko-
njuktura naše industrije vidno se popravlja, najgore doba je
prošlo i ona poduzeća koja su mogla izdržati imaju lijepe ižglede za razvitak. A razvitkom industrije prolitiraju u prvom redu zavodi, koji je financiraju. Jaki razvitak njemačkog bankarstva ima se u prvome redu pripisati uskoj vezi novčanih zavoda sa njemačkom industrijom. Srede li se naše kreditne prilike, ponovo će nastupiti period novih emisija i većih financijalnih tramsakcija, a takovi poslovi redovito nose mnogo. Pred 3—4 godine, leitmoživ naših novčanih zavoda morao je glasiti „Los od industrije”. Danas, kad je industrija preživjela svoju Golgotu, parola bi morala biti „uska veza sa industrijom”. Ne volimo biti proroci, ali tvrdo vjetujemo, da će industrijski
angažman Union Banke u buduće biti njena najjača strana.
Hipotekarni posao ako ga uporedimo sa stanjem kod Hipotekarne Banke koncem 1927, napredovao je samo ха par milijona, što je i razumljivo, &ko uzmemo u obzir razvitak novčanog: tržišta. Za. sada Jugoslovenska Udružena Banka izdaje samo 8% dinarske založnice i plasira ih u glavnome kod osiguravajućih društava, koji u te papire ulažu dio premijskih rezervi. Nu čim se jednog: dana proveđe valutna refomma, biti će u velike omogućeno te obligacije izdavati i па druge valute te ih tako plasirati i u inozemstvo. Obzirom na veze koje ima Union Banka, nije isključeno da bi ona za par godina plasiтаја takovih obligacija za nekoliko stotina milijena тата. Mala predratna Hrv. Slavonska Zemaljska Hipotekarna Bamka, imala je obligacija u prometu prije rata za preko 850 milijona zlatnih kruna što bi po kupovnoj vrijednosti odgovaralo skoro jednoj milijardi dinara. Van svake je summje, da će hipotekarni posao u najskorijoj budućnosti kod Union Banke igrati vidnu ulogu i da će njemim posredovanjem naša privreda dobiti stetine milijona dinara dugoročnih kredita.
Jakost i značenje Jugoslavenske Union Banke u našoj privredi leži u odličnim „vezama sa novčanim institucijama па svjetskim novčanim tržištima. Nije tu više samo Pester Ungarische Komercial Bank i Bodenkreditanstalt u Beču koji stoji iza, ovog: zavoda. Tu je već i Kreditanstalt fir Handel u. Gewerbe iz Beča, koji je pomat radi svojih veza. Pored toga u ravnateljstvu Union Banke nalazimo zastupnika Banca Сотатегсјаје Triestina, Solvay koncerna iz Bruxellesa te Amglo International Bank iz Londona. Kako je došlo do tih nekih angažmana prilično je svejedno: glavno je da su tu i da oni za zavod mmogo znače.
Za provedbu velikih financijalnih operacija bilo sa državom, samoupravama ili sa privatnicima, ako se radi o iznosima koji prelaze stotine milijona, Union Banka obzirom na svoje veze, dolazi na prvo mjesto. Pozajmica od 300 milijona dinara Monopolske Uprave provela se je preko Union Banke, isto tako i milion dolara za beogradsku opđdinu. A i u buduće, Union Banka imaće odlučnu riječ kod svih tih transakcija i preko nje moraće se odyijati dobar dio velikih poslovnih transa.kcija.
Zahvaljujući vodstvu, koje je u vanredno jakim i energičnim rukama, velike fuzije koje su bile zaključene prošle 20dine provedene su vanredno brzo tako da zavod već danas predstavlja homogenu cijelinu. A to nije bilo lako, pogotovu ako se uzme da je Hipotekarna Banka do pred godinu dana bila jedan zavod samo sa jednom filijaom, dakle sa koncentracijom poslova na jednom mjestu dok danas već imade filijala u svim krajevima naše države. A provedu li se sve one fuzije, koje su u projektu, a jaka ruka Која је na upravi zavoda jamči da će se provesti, i u pogledu broja filijala, Jugoslavenska Udružena Banka doći će odmah iza Prve Hrvatske Štedionice.
Realiste našeg: novčarstva gledaju u Jugoslavenskoj Union Banci zavod, koji će igrati vodeću ulogu wu razvitku naše privrede, u prvom redu industrije i 'rgovine. Kođ priljeva stranog kapitala u našu tako siromašnu privredu, Union Banka biti će sigurno najjači kanal kroz koji će strujati mama tako potrebna sredstva. Radi toga, naša privreda sa velikim inicresom prati daljne korake u razvitku ovog zavoda.
s
Врбујте претплатнике за „НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ“