Narodno blagostanje

Страна 186

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 12

дита. Даље, треба да изађе једна уредба, која укида десадашњу државну контролу улога у приватним банкама; ти-

ме треба да се уклони један од главних узрока емиграције капитала. |

— Томас Бата купио је у Немачкој фабрику ципела Ромео А. Д. која има своје продавнице по свим Бећим немачким градовима. Бата ће преко ових продаваона да прсдаје своју робу непосредно немачкој публаци, а у случају да се Немачка заштити. увозним царинама протиз увоза страних ципела, производиће Бата у тој фабрици ципеле по својој методи.

— Бугарске банкноте од 5 и 10 лева налазе сеу ванредно лошем стању. Због тога је бугарска влада закључила да изда ковани новац исте вредности. Осим тога Бугарска ће ковати сребрни новац и по 20, 50 и 100 лева, који исто тако треба да надомести банкноте исте вредности, које се налазе у промету. Нови сребрени новац садржаваће 69% сребра и 31% легуре; тежина новог сребрног новца је 4 грама за комад од 20 лева, 10 грама за комад од 50 лева им 20 грама за комад од 100 лева. У никлу и сребру биће свега пуштено у промет 830 милиона лева, што отприлике одговара половини допуштеног издавања према новом закону о стабилизацији, који одређује, да на једног становника не сме бити више издато него 300 лева металног новца.

У недељу је свечано отворен Загребачки Збор, који истовремено слави двадесет година свога постојања. Све. чано отварање било је у 11 часова пре подне, коме су присуствовали представници државне власти, војске, страни конзули, представници Комора и привредних организација, представници љубљанског и осјечког велесајма н велики број загребачких трговаца.

После говора г. Ербера о историјату Загребачког Зборг, Збор је отворен.

Сматра се да је овогодишња изложба једна од најлепших и најуспелијих. Нарочито је велика изложба аутомобила, на којој су изложиле све светске фирме.

K LEPI ЈЕ

Изашле су следеће књиге:

Д-р Милорад Недељковић: О занатима у данашњој

| народној привреди. Београд, 1929. Издање Земаљског Савеза

занатлиских еснафа и удружења. Цена Дин. 7.

Миливоје М. Савић: Наша индустрија, занати, трговина и пољопривреда. УП. део. Сарајево, 1929. Државна Штампарија. Цена 25. Динара.

За заштиту и осигурање радника. Мемоар центр. секретаријата Радничких Комора и слободних радничких синдиката поднет председнику Министарског Савета и Министру Социјалне Политике. Београд, 1929. Штампа „Туцовић“.

по. Милош Стефановић, проф. Универзитета: Наше желевнице после рата, 1818—1928, Цена 2. Београд 1929. Судовачка Књижара Геце Кона.

Милорад Стевановић-Мића: Коме концесије2 Београд 1929. Цена 5. Динара.

Fran Erjavec: Kmetiško vprašanje v Sloveniji. Ljubljana 1928. Izdala in založila „Jugoslovenska Kmetska sveza“.

Franjo Pakaci: Danska, „zemlja mora i sunca*. Sa predgovorom Henry Edgara Tegnera, poč. Jugoslovenskog Konzula u Kopenhagenu. Osijek 1928. Komisionalna naklada knjižare Štamparskog Zavoda Krbavac i Pavlović u OsjeKu.

Das mitteleuropšische Bankwesen Der Hans Puxbaum: Die mittelenropšischen Banken. Anhang: Dr. Oskar Zaglits: Der Hypothekarkredit in Mitleleuropa. Berlin — Wien 1929. Induзеуепас зраећ,

Ме ит осћа сћез Агсћау, 2Дензсатн! де5 Instituats fir Weltwirtschaft und Seeverkehr an der Universitat Kiel. Band 29. April 1929. Verlag von Gustav Fischer.

Статистика железница KpameBHHe C. X. C. y експлоатацијн генералне дирекције државних железница за годину 1926 са упоредним податцима за годину 1925. Сарајево 1929. Државна Штампарија. Цена 100— дин.

Drogerijski i parfimerijski „Vjesnik“. Stručni list za droge, pharmaceutlske proizvode, parfimeriju, sapun, kemikalije, gumenu i zavojnu robu, lak i boje kao i za industriju četaka.

Д-р В. Бајкић — Београд:

Секирација „Привредног Прегледа“

због скока акција „Народне Банке“

1) Мотиви бесистичког расположења „Привредног Прегледа".

Тон, којим се „Привредни Преглед" бори против скока акција Народне Банке, тако је темпераментан, да му се не може уштедити квалификатив секатуре. Човек се обично секира кад губи. Међутим наше је дубоко уверење, да „П. П." није ангажован у шпекулацији с акцијама Народне Банке а ла бес. Он се секира за туђ рачун. То је хришћански, али се то код новина може рђаво да разуме. Ми држимо, да се нећемо преварити, да се „И. П." секира за рачун једног човека, који је потпуно насео у шпекулацијама акција Нар. Банке а ла бес, а који је на положају, са којег је могао правилно да цени будућност кретања курса тог папира. Има индиција за нашу претпоставку о инспиратору чланка у „П. П." против скока акција Народне Банке. Једна се индиција налази у тврђењу, да се куповина и продаја акција Народне Банке обављала и ван берзе. То може знати само онај, који има могућност да загледа у одлуке Управног Одбора Народне Банке, којим се одобрава пренос акција. Друга

индиција лежи у тврђењу, да пре годину дана нико“

није веровао, да су акције Народне Банке јефтине

по курсу од Дин. 7.000—. Ово нас тврђење пот- |

сећа на оног сеоског попа, кога никако није узбуђивало учестано умирање пастве, те једнако говорио, како се по селу „умируца"; а кад му је умрла попадија, онда „помре цело село". Малерозан шпекулант акцијама Народне Банке а ла бес прави једно недопуштено генералисање, кад тврди, да нико није веровао у даљи скок акција Народне Банке, као што ћемо малочас показати. Дугогодишњи берзијанци знају да имаде две врсти бесиста. Једни су они који продају робу а декувер очекујући даљи пад. То су прави и једини бесисти. Али нико не прави већу ларму против скока курса једне хартије од вредности него они, који су ту хартију имали и продали је по нижем курсу. То су најжешће бесисте. Тако ће нешто бити и са инспиратором чланка у „Привредном Прегледу“. |

Он је продао како изгледа, своје акције по курсу од 7.000—, пошто га је сматрао за максималан. 9) Акције Народне Банке показују константну тенденцију скакања. Аутор чланка у „Привредном Прегледу ' сматра за нешто ванредно и нечувено скок акција Народне Банке од Дин. 7.800 на Дин. 8.300.—.