Narodno blagostanje

97 априла 1929.

Међутим све што је овде необично, то је краткоћа времена, за које је извршен овај скок, а то није никакав аргуменат против скока. Ко хоће да проучава шансе курса акција Народне Банке у будућности, тај треба да проучи добро његову прошлост. Друго коло акција Народне Банке уплаћено је са 2.920 динара. На тој висини стајала је њихова цена све до свршетка наше валутне кризе. Чаки онда, кад је дивиденда плаћена са Дин. 500— по акцији (1923. г.) курс је остао на номиналној висини. Чим је прошла валутна криза, почело је скакање акција Народне Банке. Крајем [997 т курс је износио 5.600 динара. Он се дакле скоро удвостручио при непромењеном стању законске базе Народне Банке и успркос непромењеној дивиденди од 400 динара. То систематско скакање продужено је у 1928. г. све до данас. За цигло 5 месеци у првој половици 1928. г. скочио је курс за 1.600 динара по комаду односно за преко 30%. У јулу и августу 1998. г. свеопшта беса на берзи услед политичких догађаја обухватила је акције Народне Банке, али се оне брзо отимају и продужују скок. За непуних 9 месеци скочиле су оне за 485.— динара према највишем курсу у 1928. г., а за 2.175. — динара према најнижем курсу, односно округло за 40%.

Ми смо отоич чули, како је инспиратор чланка „П. П.> тврдио да нико није сматрао курс од Дин. 7.000 у 1928. г. за низак. Како је после тога акција скочила још за 500 динара, то излази, да је већина сматрала да је тај курс низак и да је готова била да плати и'већу цену.

После објављеног програма краљевске владе продужавају акције скакање од 7.675 динара (заједно са купоном) на дан 22. марта на 7.758 динара за цигло три дана.

Из свега овога излази, да је курс акција Народне Банке скочио за 4 године за скоро 190% и да курс од 7.000 динара нико није сматрао за висок. Од тога чини изузетак инспиратор чланка „П. 1. који је узгред буди речено био међу оним малим бројем људи, који су на дан 1. јуна 1928. г. знали већ за главне линије предстојеће законске стабилизације. После овога кратког историјског прегледа на развиће курса акција Народне Банке билоби на реду, да покушамо дати прогнозу. Ту се сусрећемо са предстојећом законском стабилизацијом, која из основа мења легалну базу. Да је скок акција после те реформе неизбежан, то нико не пориче сем „П. 1". Ми ћемо о томе још да говоримо, али ми тврдимо, да би оне скочиле и без предстојеће реформе и у пркос бесистичком гледишту стручњака из „П. П.". Он је казао, да је курс 7.000 динара и сувише висок, међутим, он се подигнуо за скоро 500 динара пре сазнања, да влада прихвата стабилизациони план владе г. В. Вукићевића. Зашто би ово систематско и стално скакање курса акција Народне Банке требало да стане на 7.000 или чак, да се претвори у падг За то што је ниско укамаћење, рећиће се. При дивиденди од 400 динара укамаћење „је било ниско — упоређено са укамаћењем државних папира — и при курсу од 7.000 динара, па је курс ипак даље скакао. Значи да акције новчаничне банке имају своје специјално укамаћење. То је ноторна чињеница.

Наше је дубоко уверење, да би курс акција Н. Б. достигао висину од 15:000 динара и без предстојеће законске стабилизације, при данашњем законконском стању Н. Б. И код нас се каматњак мора

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 187.

нормализирати, а при иоле нормалној камати акција новчаничне банке, укамаћују се обично са 4%. Ако би добит Н. Б. износила 600 динара по комаду, (а она је изнела преко 500 динара прошле године, и врло лако може доћи и на преко 600 динара ове године) онда та зарада капитализирана са 4% даје курс од 15.000 динара. У предратној Србији, која је патила од очајне оскудице у капиталу, курс акција Н. Б. је стигао био висину од 1.200 динара, услед чега је укамаћење било СВЕДЕНО НА 2,4%. A после законске стабилизације курс од 15.000 динара за акције Н. 5. не само, да није проблематичан, већ је за нас сигурно као смрт. Цело је питање времена.

Према томе, ако је когод шнекулирао акцијама Народне Банке а ла бес и продао своје по курсу од 7.000 динара, тај би добро урадио, ако би се што пре покрио, јер тај курс спада у покојнике, а ови се као што знамо више не враћају.

37 Мало шале сред озбиљне полемике.

„И. ПР је тврдио, како наше израчунавање пословног контигента Н. Б. после стаблизације представља једну мистерију, јер није у складу са простим правилом рачунице. „Како тор" пита „ПЛ. PI „да пословни контигент, који ће доносити приход, рачунамо са 1 милиардом, кад ће се баш по нашем рачуну исти повећати за најмање 3 милијарде» Истина је, да смо ми били мало кратки при прављењу тога рачуна, али нисмо могли претпоставити, да га стручњак Ha „IT. IL.” неће разумети. Нама је збиља невероватно, да он није умео да разликује пословни контигент одређен за набавку девиза, који не доноси никакве користи, од контигента употребљеног на кредитирање, који је једини уносан. Максимални пораст пословног контигента према данашњем изнеће одиста скоро 5 милиарди динара, али ће онај који доноси камату порасти много мање.

Ми смо могли на ту примедбу „П. П.“ да одговоримо, да он не познаје основицу емисионог посла Н. Б., али место тога ми смо прибегли шали. Одговорили смо у бр. 11. нашег листа, правећи се, да

ви ми не знамо, да ће се један део државних дуго-.

ва претворити у пословни девизни контигент, и на основу тога направили рачун вероватног добитка.

После овога и „П. П." биће на чисто с тиме, да наш рачун није погрешан и да је његова примедба неоснована. Али у место тога може он лако доћи на мисао, да ми нисмо водили о томе рачуна и тако може донети данашња субота, кад се појаве оба листа да читалачка публика добије увеселење, да „П. П." нас назове незналицом.

4 Колики може бити максимални оптицај после законске стабилизације.

Данашња метална подлога Народне Банке изнови округло 1.100 милиона динара. Од државе се има добити 1 милиарда динара, што чини укупно 9.100 милиона динара металне и девизне подлоге. Поред тога Н. Б. купује девизе на тржишту и од 1995. г. до данас два пута она је образовала сток девиза од по 1.200 мил. дин. После законске стабилизације очекује с правом знатан прилив новца са стране, пре свега ради искоришћавања диспаритета у камати. И т. зв. привредна криза мора да попусти, Тако се може узети, да ће сталан сток девиза купљен на тржишту износити око 900 милиона