Narodno blagostanje

Страна 194

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| Број о

брза одлука; нигде није потребно толико знања о одћравништву, 0 саобраћају, из шрговачког права и банкарства као у шрговини јајима. Ко хоће да окуша своју трговачку способност и ко хоће уопште да иде кроз живот као оспособљен трговац, тај треба да проведе годину две у трговини јајима. То би смо саветовали чак и ономе који се не спрема за трговачки позив, али који жели да позна мешоде привређивања у шрговини.

1: Мало статистике

Међународна трговина јајима има сезонски карактер, али кад би се целокупан годишњи обрт поделио бројем дана у години нашло би се, да се од прилике 200 вагона јаја дневно експедира из разних земаља производње у земље потрошње. Пошто један вагон јаја има 160.000 комада то значи, да се око 32 милиона комада дневно експедира.

Годишња експедеција износи 70.000 вагона односно |

11.200.000.000 комада у вредности од 22 милијарде динара. То је пет пута више него целокупан наш извоз у 1928 год. То је само међународна трговина. Производња за домаћу потрошњу износи око 140.000 вагона годишње; значи да је целокупна производња у Европи 200.000 вагона, односно 200 милијарди динара.

Највећи потрошач јаја је Енглеска већ и з6отога, што је и национална кујна базирана јако на јајету. Она увози око 25.000 вагона. Немачка увози 18.000 вагона.

Наша земља спада у ред оних држава, код којих јаје игра видну улогу у спољној трговини. По

апсолутној величини ми смо на шестом месту. Русија, |

Холандија и Данска извозе од прилике по 7.000 вагона годишње; Белгија око 4.000 вагона, Пољска око 3.000 вагона и ми просечно 2.700 вагона. Наш извоз у 1928. г. чинио је 26. део целокупне међународне трговине а у 1925. г. био је 16. део. Наш извоз је нешто опао, али много јаче је порасла међународна трговина.

Наш извоз показује полет од 1921. до 1926. г. Од 1230 вагона извезених 1921. године попео се на 3100 вагона 1926. год. а затим опао на 2450 вагона у 1928. г., и још јаче је опала вредност извезених јаја. По статистици највећа је била 1924. г. (618.000.000) Али с обзиром на повећану вредност динара износ

од 608.000.000 дин. 1925. године преставља макси-_

мум. Вредност извоза за последње четири године износи преко пола милијарде. Ако се узме да се у земљи потроши још најмање 3.000 вагона излази да целокупна наша производња износи близу 6.000 вагона, односно око милијарду динара. Како код нас кокошка носи максимум 60 јаја годишње то значи, да је потребно 15,000.000 кокошака да би се добила ова количина. Укупна вредност годишње

производње на главу становника износи 100 дин.

П. Трговина јајима без берзе

Као што се зна највећи део предмета међународне трговине третира се на берзи. Трговина јајима је једна од ретких која нема своје берзе.

Истина, постоје берзе јаја у Лондону и Берлину, |

постоји већ и дуго година врло интересантан недељни часопис „Берза јаја“, али се трговина обавља ван берзе. Томе има више разлога. Главни је што је немогућна терминска трговина јајима а ова је

главни облик трговине на берзи. Терминска трго-.

вина пак немогућна је због тога што цене јаја тако знатно варирају из године у годину, из сезоне у сезону, па ииз недеље у недељу, да би терминска трговина била редовно коцка. Јајима се тргује само

готовом робом, при чему се, наравно, разуме и. купо-продаја робе која је на путу. Даљи узрок.

немогућности трговања јајима на берзи лежи у бесконачној разноврсности квалитета по државама, по покрајинама и по атмосферским приликама. За квалитет јаја битни су следећи услови: величина, старост, здравље и паковање. Здравље на пр. варира из недеље у недељу према томе, да ли је време било влажно или сушно. Чине се непрекидни напори да се јаје стандардизира т.ј. да се групише у неколико типова тако, да сва јаја из једнога типа буду међу собом идентична. Тиме би се створио фунгибилитет код тога артикла а тиме би се ослободио за трговање на берзи. До данас се то није постигло, али има изгледа да ће силан замах савремене економске политике јајета у већини западно-европских држава успети да постигне и тај циљ.

То би био велики успех. Трговина ван берзе је дезорганизована. Истина, између произвођача и потрошача одржава се жива веза путем телеграфа и телефона и то у сезони у више махова дневно, али баш ту постоји опасност да једна или друга страна не подлегне искушењу, да из својих личних интереса да рђаву информацију. Берза као тржиште има над свима осталим тржиштима ту предност, да концентрише целокупну понуду и тражњу на одређено место и у одређено време. Тиме се аутоматски одразује однос између понуде и тражње и аутоматски формира цена независно од жеље и маневра интересената. Лаици мисле да је берза узрок наглим и честим флуктуацијама цена. Не може се порећи да берза често извитопери стање понуде и тражље, али баш трговина јајима показује да су још много веће флукдације кад нема берзе. Цена јајету вибрира и данас готово онако исто као што за време инфлаторних поремећаја вибрирају девизни курсеви. То вибри-

у рање долази делом отуда, што извештаји о цени

иду од човека до човека и што је потребан контакт између великог броја продаваца и купаца, па да се из тога концентрише једнообразна цена. Постоји и други разлог флуктуације цена, али не дневних него недељних, услед дезорганизације трговине и отсуства прегледа над понудом и тражњом. Природно је да се у овој бранши много ређе поклапају понуда и тражња; час је већа експедиција; час је већа тражња. То је већ довољно да објасни промену цена на више и на ниже. Али, када се при томе има у виду још и даља чињеница, да је јаје артикл подложан квару, којим се у највећем делу сезоне не сме да шпекулира ниједан дан, онда, сасвим је разумљива појава, да цене јајима на светском тржишту имају непрекидно цик-цак кретање. Отуда н. пр. код великих трговаца јајима стална жеља да организују у земљама, одакле долази роба, своју шпијунажу или да кажемо боље, информативну службу о количини утоварених вагона. У куповини и продаји јаја највећа вештина лежи у томе, погодити да ли ће идуће недеље стићи више робе но прошле или мање.

Због тога јајар — тако се обично назива трговац јајима — има много секантнији и нервознији рад но велики део међународне трговине. По правилу јајар у доба сезоне не сме да штеди на телефону ни телеграфу; он мора имати што више телефона и ови треба што више да раде, јер се само тако добија преглед тржишта и само се тако може