Narodno blagostanje
Страна 270 “
продаја 4.150.000), а не, како је била навела стара управа Дин. 1.575.006
Стара управа у једној ранијој исправци била је навела да је купац могао купљени пароброд продати пола милљлијона динара више (него што је за њега дао. Међутим г. Пеновић каже „да су купши нудили натраг пароброд са попустом од пола милијона динара“.
АНАЛИЗА
ХРВАТСКА СВЕОШЋА КРЕДИТНА БАНКА Д. Д., ЗАГРЕБ
Криза у којој се је Хрватска Свеопћа Кредитна банка налазила дуље времена сретно је преброђена и завод је данас опет на својој старој висини. Заправо та криза '(била је једне чудне природе. Било је извјесних губитака које је требало отписати. Ну у томе није било тежиште питања колико у проблему, која ће иноземна интересна група да задржи вођство. До пред годину дана главни интересенти код Хрватске Свеопће Кредитне Банке биљи су Кредитансталт из Беча и Угарска СОвеопћа Кредитна Банка из Пеште. Како су оба та завода до пред кратко вријеме била уско повезана, У погледу интересне сфере код Хрватске Свеопће Кредитне Банке (није долазило до никакове несугласице или потешкоће. Ну кад су односи постали хладнији, искрсло је и питање реорганивације југославенског посла једног и лругог завода. Кредитансталт имао је намјеру да дође до супремације код Кредитне Банке и да из ње као и из Атгилбанке у Београду, Кредитног завода у Љубљани те Трговачке и Обртне Банке у Новом Саду формира један јаки завод који би, ослањајући се, на концерн Кредитансталта одмах заузео водеће мјесто у нашем новчарству. Са друге стране Мађарска Свеопћа Кредитна Банка настоjama je да под сваку цијену Хрватску Свеопћу Кредитну Банку задржи за себе. У тој борби око супрематије наравно најбоље је прошла сама Хрватска Свеопћа Кредитна Банка. Мађарска Свеопћа Кредитна Банка која је остала побједником, провела је санацију завода под ванредно повољним приликама. (Она је преузела Ha себе не само све губитке него и све дубиозе. Кад је концем 1928. санација била довршена, Хрватска Свеопћа Кредитна Банка била је, бар у једном погледу наш најбољи новчани завод. Пије имала не само ни једног динара губитка, него није имала ни тражбина које би најмање биле сумњиве. Све је то преузела Мађарска Свеопћа Кредитна Банка. Тако је заводу остао интактан не само акцијски капитал, него и читави резервни фонд. Губитци и дубиоза покривени су ефективним уплатама, а не можда на тај начин да би се једноставко валоризирале поједине ставке активе. Тако су заводске заграде и даље унешене у билансу уз стари износ од 5 ми. лиона динара, и ако оне вриједе два до три пута више.
Између биланса концем 1927. и концем 1928. наравно нема битне разлике. Та биланца за 1927. објављена је тек у децембру 1928. и резултат је проведене санације. Биланса. за 1928. која је прављена мјесец дана касније наравно да не може показати веће разлике. Биланса концем 1928. нешто је слабија од билансе концем 1926., кад криза још није била ухватила веће димензије. То је и логично ако узмемо да и биланса за годину 1928. састављена је тек мјесец дана по довршеној санацији и извршеној промјени у управи тако да се резултати новог рада ги стања нису могли још испољити. Тек у биланси за годину 1929. моћи ћемо видјети којим је правцем кренуо развитак реорганизираног завода и у колико му је успјело да заузме раније позиције.
Главне позиције билансе за последње три године изгледају овако: у
Актива 1928 1927 1926 Благајна 23.406 16.740 18.458 Потраживања код банака 20.182 41.218 50.548
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
| | |
'
Број 17
О самој старој управи Боке г. Пеновић овако суди: „Ради начина господарења и у вези са набавком овога паројброда, ондашња управа друштва била је смењена од акционара и над једним делом исте виси још данас казнени поступак пред Котарским Судом у Котору“.
Има исправки, које су то само по имену.
Ефекти 9.641 "8.797 17.691 Мјенице 61.302 71.675 83.023 Дужници 121.910 115.152 119.696 Некретнине 5.405 5.405 5.405 Гтасива
Дионичка главница 36.500 37.500 37.500 Резервни фонд 5.022 5.002 4.501 Улошци и вјеровници 189.023 206.508 246.207 Реескомпт 1.782 10.950 = Сума билансе 246 009 263.669 296.598
Како видимо ликвидитет је одличан. Карактеристика, је Хрватске Свеопће Кредитн Банке да она држи знатну готовину и да код других новчаних завода има знатна потраживања. Године 1926. одмах распложиви износи износе до 70 милијона динара или 30% вјеровника и уложака. Да тај ликвидитет траје и даље најбоље се види да од есконтираних мјеница само нешто преко милијонз динара било је дано у реесконт. А године 1926. прије него што је избила криза, Хрватска Свеопћа Кредитна Банка није уопће искоришћавала свој реесконтни кредит код Народне Банке. Тај кредит служио јој је као резерва која се није искориш.ћивала. Одличне везе у Бечу и Пешти, а преко њих и са интернацијоналним новчаним тржиштем стављале су Кредитну Банку у могућност, да продајом девиза из кредитних операција у свако улоба дође до расположивих средстава. Рачун прихода и расхода овако изгледа:
Приходи 1928 1927 1926 Камати 14.053 20.152 16.542 Провидба 6.323 7.581 10.787 Некретнине 462 326 321 Расходи
Камати 11.086 17.114 9.120 Берива 4.421 4.793 5.080 Порези 3.217 5.268 7.355 Управни трошкови 1.405 1.212 1.582 Добитак 704 — 4.518 Губитак — 321 Дивиденда — — 10%
· Дивиденда исплаћена године 1926. у износу од 10% била је ван сваке сумње само ради тога, да се забашури ондашње стање. За годину 1927. није се могла тражити исплата дивиденде, будући је вршена санација. А ни за годину1928. јер је санација тек била довршена и под новим околностима завод је радио само мјесец дана. Тиме што девиденда није исплаћена није настала никакова потешкоћа из једноставног разлога, што патронизирајући заводи држе у својим рукама скоро све дионице. Акције, иако није исплаћена дивиденда, нотирају новац 93 за 100 динара номинале, док неки други заводи, ма да су платили знатну дивиденду, нотирају далеко горе. Приватне робе уопће не. ма на тржишту, пак према томе питање подјелбе дивиденде једно је споредно питање, које интересира само велеакционаре. | Данас, после извршене реорганизације под тако повољним приликама, наша привреда са пуним повјерењем тледа на даљни развитак Хрватске Свеопће Кредитне Бан-