Narodno blagostanje
Страна. 269
- Пошто су, према свима изве"штајима, велике пилане страног порекла. запремиле све комерцијално интересантне == ~ шумске комплексе у земљи, и на тај начин оставиле мале домаће, пилане без сировине, и то.у-земљи, која сезоматра за-врло богату са шумама, дошла је природно реакција. Израђен је пројекат закони за заштиту и фаворизирање малих пилана, који по својим одредбама има карактер изузетака са далекосежним концесијама, али које су извесне велике пилане имале већ у своје време via facti,
Законом се дају дрва из државних шума, нарочито издвојеним, малим пиланама, са домаћом капиталом, чији су власници поданици краљевине С. Х. Си чији капацитет износи 14.0000 мЗ округлог дрвета. У појединим случајевима, где се због недостатка шума или којих других разлога неби дрво из државне шуме могло праведно поделити, извршиће се лицитација уз искључење свих великих пилана, или пилана с дугорочним уговором и трговаца дрветом, који немају властиту пилану, Храстове шуме не долаве у обзир по овоме закону. И на крају, закон одређује да се дрво, добављено по овоме закону има прерађивати само на сопственој пилани. ;
Закон о заштити домаће шумске индустрије
Зосјеје Gćnćrale, Paris biiansira jedaom stranom sa Su-
mom od 30.572 miliona dinara. U bilansi je najinteresantnija pozicija uloga na štednju i depozita,
koja iznosi 27.822. miliona dinara. Ova suma pokazuje porast za 280/, od prošle godine.
Medjutim kod nas suma uloga u čitavoj zemlji i u svima bankama iznosi oko 8—9 milijardi dinara, što je upravo i/s uloga
'koje ima Socićić Gćnćrale, Paris. Bilansa ove velike depozitne
banke pokazuje plastično, kakvo je siromaštvo finansiskog kapitala kod nas.
„Financial доноси у подужи
Њујоршки часопис Comercial Chronicle“ Gpojy om. 1l. маја чланак O đJagBaHiĐbEM IOJH| THUKOM стању код нас са много сумпатија и топлине за нашега Краља и г. председника владе. Између осталог дописник (капетан Горди Смит) каже:
. Краљев задатак није лак и он ће морати уложити сву своју енергију и своје искуство као државник. Дуга периода краткорочних кабинета допринела је стварању великог броја професионалних политичара, прождрљивих ва јавна звања. Док су ти људи били на власти, они су ради ојачања свога политичког утицаја препунили јавна надлештва својим креалурама; иначе неспособним _ чиновнињима, који су издржавани о јавном трошку. Да би се могла толика чиновничка војска да издржава, наравно, да су морали да буду бедно плаћени ти чиновници. Чим се буду извеле а; манистративне реформе и чим се земља буде упутила | благоетању, Краљ ће“ бити у могућности да приступи уставBOM. питању и“ да "одреди тачан "број провинција са. аутоно. МИ ПО се O TIM питањима твеће ништа DOO ни
пе члана управе бродарског друштва „Бока“, ко"Еда ће за свој рад ових дана Ходговарати пред казненим судом у Котору,“ поново ·нам шае исправку у етвари“набавке и МОД 0 0 Па Петар“, која власи: ; ~ = Прв свега: морамо: истаћи и исправити о висника "порњег чланка да прву исправку коју су били потписали у
НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ
· Радослав Жуткић и Лука кап. "Милошевић, "вије исправка садање Управе друштва, ЈНА , већ чланова бивше старе Управе, која је „под судом“), и то бившег Председника Управног Одбора и Ген. Директора Радослава Жуткића и бившег члана Управног Одбора кап. Луке Милошевића. (Односно лађе „Прест. Петар“. Што изјависмо у првој нашој изјави односно продаје лађе, на томе и остајемо а односно „поразног мишљења вјештва" — односеће се на, наутичке способности лађе обећајемо дописквику да ћемо се повратити на то питање, а за сад једино толико изјављујемо да је најкомпетентније. мишљење о „наутичким способностима“ лађе, мишљење капетана, официра и машини ста лађе који сањомтропутовалии Океани Бискаљуи "то по најстрашнијем времену, остављајући за собом многе велике лађе и сретно приспјели кући без икаквог знатног и говора вредног квара! — а држимо да се и нека важност мора дати и свјетском познатом друштву за квалификацију лађа „Веритас“ под чијом се контролом и одговорношву и примила лађа и чије „вјештво" не само што није било
„поразно" већ одлично!
Што се тиће рачуна, сувише је сомионо кад се тврди, да се за допрему лађе из Либека до Котора, „даље за путо-
· вања старе Управе те још и губитак камата усљед лежања · дађе у Котору, утрошило ништа мање него 4 милијона!
Да није тако ево му и још једног доказа: У билансима старе Управе за 1925 год. вредност парка без „Прест. Петра" износила је 5, 926.37%— а у години 1926 са „Прест.
· Петром Дин: 12, 304:933.— што дакле резултира да је лађа : коштала по одбитку
„Колубаре“ која је исте године купљена и коштала 200.000 динара само 6,178.660.— динара Што се тиче осталих трошкова. као лежарине и камате то су питања на која стара Управа, чији смо ми чланови, не може а нити је позвана да одговра. у
У питање је само калико је лађа коштала т. j. плаћена а трошак око допреме лађе био би исти — наравно за лађу истог капацитета — па да је она плаћена и само 1 милијон. Е
Тенденција прве исправке потписаних била је да одклоне од себе којекаква, подметања а никако да ствара нове афере!
По овој ствари нећемо даље улазити у полемику једино што држимо да се Господин дописник уверио јер бројке су ту и ако не верује нека их проконтролише, а друго ће Суд Јуна мјесеца издати своју пресуду о раду и деловању старе Управе, после тога праворека пак моћићемо се и преко јавности поразговарати ко би год то желио.
Захваљујући Вам Господине Уредниче на услузи биљежимо се са особитим поштовањем
Радослав Ђ. Жуткић. -Лука кап. Милошевић. ·
Ми ћемо ове наводе упоредити са појединим местима из чланка г. Крунослава Пеновића, начелника поморског оделења мин. саобраћаја, а који је изашао у броју нашег часописа од 18. маја Г. Пеновић као први чиновник наше поморске управе, сигурно је најбоље упућен у. појединачну истори у · наших паробродарских друштава. У ствари па. роброда „Престолонаследник Петар“, он вели: „Моштао је, по књигама друштва, укупно дин. 6,860.000 а не као што наводи стара управа Дин. 6.178.660! Ту наравно нису још узети у обзир други трошкови. Какав је био тај пароброд види се најбоље из иавода г. Пеновића, који гласи: „Ради својих конструкционих мана и ради посвемашње неподесности за службу, којој би имао да буде намјењен, пароброд уопће није био узет у обзир за вршење DOO MI саобраћаја." Ne Према наводима, г. Пеновића пароброд је продат за 15.000: фунти што одговара, протувредности од 4 милијона 150. диљада динара, а не за 45 милијона, како је врдила, стара: управа. Према томе губитак на том пароброду износио би најмање 2.710.000. динара - (еоштање“ :6.860.000. динара
у