Narodno blagostanje
»
1 јуна 1929.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 275
ОБЈАВА
Управа Државних Монопола набавиће путем прве оферталне лицитације која ће се одржати на дан 29. јуна 1929 год. у 11. часова у канцеларији Управе 83.185, кгр. специјалне хартије за потребу Држ. Маркарнице.
Услови, мустре као и сва остала обавештења могу се добити у канцеларији Економског Оделења сваког радног дана од 10—12 часова.
Из канцеларије Управе Државних Монопола ЕМБр. 11085 од 23. маја 1929. год. у Београду.
_ ОБЈАВА
Управа Државних Монопола набавиће путем директних понуда, које ће се отворити на дан 15. јуна 1929. год. 12.000 комада лимених кутија за паковање по 20 комада „Карађорђе“ цигарете.
_ Услови, ка и сва остала обавештења могу се добити у канцеларији Економног Оделења сваког радног дана од 10—12 часова.
Из канцеларије Управе Државних Монопола ЕМБр.
10961. од 23. маја 1929. год. у Београду.
НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД. ТРУ
Zagrebačka berza
Na novčanom f{ržištu situacija. je bitno likvidnija, nego što je bila u poslijednje vrijeme. Likvidacija ultimo maja proći će bez i najmanjih trzayvica.
U našem privrednom životu nastupila je znatna, depresija. i tako je odvijanje poslova. uzelo najmanje dimenzije. Još najbolje posluje industrija. Samo što je njena. uloga. u našoj Dprivredi još dosta neznatna, da bi se njen prosperitet odrazio i na, ukupni prosperitet narodne. privrede. Svakkaiko je činjenica, da, se krajevi naše države u kojima, je industrija, jače razvijena nalaze u daleko boljim prilikama. nego krajevi sa pretežno agrarmmom produkcijom. Industrijski radnik, makar i kukavno plaćen u mogućnosti je da redovito pokriva glavni dio svojih potreba.
Na deviznom tržištu intervencija Narodne Bamke bila je i ovog tjedna, nešto Jača. No i privatne robe ima, dosta. Izvoz se razvija, dosta, povoljno, u. prvom redu u muartiklima, koji interesiraju zapadne krajeve. Izvoz stoke je povoljan. Drva i njegovih produkata, dapače odličan. I da su saobra.ća.jne prilike bolje, i2VOZ bi bio još i veći. šumska poduzeća obzirom na povoljnu konjukturu Која vlada u inozemstvu mastoje kako bi izveli što više Tobe. Međutim ikronična, nestašica, vagona, priječi ih u tome.
Pojedine devize nešto su jače mego što su bile ranije. Mi smo naime usko povezani sa Zirichom u relaciji 100 franaka, 1095.90 dinara, & pošto je ZUrich nešto internaoionalno slabijiina švajjearskim burzama inozemna plaćevna sredstva, bilježe veće kurseve to je porast kursa inozemnih deviza poslijedica slabje. njena, švajcarskog franika, a, ne dinara.
Kod dionica novčanih zavoda prevlada slabija tendencija. Interes kod kupaca je minimalan i čim se pojavi nešto više robe, kusevi pokazuju tendenciju padamja. Jedino jaka inervencija u stanju je da kurseve održi na ranijoj visini. Kako pojedini 7аvođi ne žele da im se nakupi veći broj vlastitih dionica, dotično da ih preuzimaju sindikati koje oni moraju fimancirati, u роslijednje vrijeme kod naših novčamih zavoda, opaža se popuštanje kurseva. To popuštanje kurseva, ne znači ni najmanje da se prema, dotičnim zavodima ima ma i najmamje nepovjerenje. Ti padovi kurseva, vjemni su odraz naših prilika.
Kod industrijalnih poduzeća nije mnogo bolje. Brodski vagon znatno je opao u kursu. I to isključivo radi prilika, na, peštamskoj burzi. Došlo je do veće egzekutivne prodaje i ba je ођоTila kurs. Oni krugovi koji su preuzeli te dionice računali su da, im ikonvenira, te akcije preduzeti po najnižem mogućem kursu pak su dozvolili da se kurs prilično sroza. Pod konac je situacija bila ipak nešto prijaznija i kurs se prilično popravio.
1 kod osječke šećerne situacija je znatno slabija. Аксе ovog poduzeća, notiraju i na praškoj burzi. A tamo su svi šećerni papiri Jako slabi, uslijed krize na tržištu šećera. Toj općoj depresiji nije se mogla, otrgnuti ni osječka, šećerana makar ona, nemala ništa zajedničkoga, sa, šećeranama u Čehoslovačkoj i njihovim neprilikama.
Trbovlje je nešto jače i to obzirom na, jači kurs na, bečkoj burzi. Dividenda. izgleda da će biti veća. Pored toga nadi se na proširenju produkoije. Biti će izvršene znane radnje Које će usavršiti produkciju. A predviđa se da će se uposliti 2000 тадnika više nego što je to sada slučaj. Prema tome izgledi za, bu“dućnost bivaju sve bolje i bolje i to se odrazuje u porastu kursa.
|
ИШТА
Београдска Берза
На иностраним тржиштима све су девизе у току ове недеље биле веома мирне. Једино је девиза Берлин продужила пораст од прошле недеље. У вези са порастом у Ци. риху, марка се и код нас попела и њезин средњи курс, који је изнашао у прошлој недељи 13,545, био је у овој недељи 13.575. Остале девизе су у првој половини недеље биле стабилне и веома мирне. У другој половини недеље, а нарочи-
, то у четвртак, примећује се осетан пораст свих девиза. Је-
дино је Цирих остао на својој старој бази од 10.959.
У иностранству је динар остао у првој половини седмице стабилан, док су се у другој половини примећивале мање флуктуације код Беча и Будимпеште. Али је у Њујорку остао целу седмици непромењено на 176.—
Обрт страних девиза у току ове недеље био је врло мален. Интересовање је било толико слабо, било у понуди било у тражњи, да изнаша укупан обрт у девизама само 96 милиона динара. Карактеристично је, да почетком ове седмице, на састанку од суботе (који се је одржао уместо састанку у петак) у девизи Њујорк уопште није било рађено. А повећано интресовање запажа се тек на састанцима У среду и четвртак. Највише је било трговано у девизи Лондон (6,5 милиона) Цирих (5 милиона) Пешта (3 милиона) и Праг (3,3 милиона). Укупан обрт је за 6 милиона мањи од прошле недеље и за 11 милиона од претпрошле недеље. Због смањеног обрта било је и више приватне робе а Народна Банка само је у неколико случајева интервенисала.
Рента Ратне Штете је рађена у почетку ове недеље на бази од 402—403, али је у току недеље, и то одмах на састанку од понедељка онизила се на 400 и чак и испод 400 на 397—399. Јар се је појавила и истог дана Државна Хипотекарна Банка као купац на бази од 400.— динара, курс се је одржао на тој висини током целе недеље. На свим састанцима интервенисала је Државна Хипотекарна Банка. Посла није имала много јер је интересовање код · ових курсева било доста слабо. Нарочито слабо је интересовао термински посао, али је ипак за 2 милиона већи од промпт закључака. Укупан обрт износио је у овој недељи у Ренти Ратне Штете 5,8 милиона од тога 1,9 милиона промпт и 3,9 милиона терминске робе. Упоређивајући обрт са оним прошле недеље, видимо, да је у овој недељи подбацио за 9 милиона динара.
Народна Банка кретала се у току ове седмице између 7650 и 7900 а њезин недељни средњи курс изнаша 7712динара. (У прошлој недељи био је нешто виши те је износио 7800.—). Обрт у акцијама Народне Банке нешто је већи од онога у прошлој недељи и изнаша 293 хиљаде динара.
7% Инвестициони зајам у току ове седмице у неколико је ослабио. У четвртак је био рађен са 83.75, а његов средњи курс ове недеље изнаша 84.16. Обрт је у овој неде-
љи много мањи од прошле недеље а износи 50.000 динара.
За 4% Аграрни зајам није било интересовања.
У акцијама новчаних завода слабо је рађено али ипак је дошло до неколико мањих закључака.
Интересантно је споменути, да је наша 4% Златна Рента од 1895. године, која је још прошле недеље нотирала у Паризу 162.50 у току ове недеље пала на 151.—.