Narodno blagostanje

Страна 292

парадокс, да говорећи и славећи помирење државе и цркве, истовремено говори ствари, које стоје у директној супротности са научањем и догмама цркве. Г. Мусолини је био пре рата један од шефова социјалистичке партије у Ита. лији. Као социјалиста написао је и биографију Хусову, која сва одише непријатељством према цркви. И после свога прелаза од социјализма фашизму, он је задржао свој непријатељски став према цркви, Одмах по оснивању партије, г. Мусолини је 11. маја 1919 године у „Пиколо д' Италиа' захтевао: потпуно отцепљење пркве од државе, укидање уставних права католичке цркве као државне религије, конфисковање црквених и бискупских добара, укидање права религиозним друштвима да поседују. Веронаука се не сме предавати ни у јавним ни у приватним школама.

Разуме се, да од овог програма нема ништа ни у фашистичкој пракси, ни у склопљеном конкордату. Али ту и тамо, сам Мусолини потсети на своју прошлост.

Латерански пакт за њега је једно важно политичко питање, и он је приступио његовом решавању, после дуге борбе, коју је водио са овом великом међународном потенцом. Као са Ватиканом, Мусолини је водио борбу и са слободним зидарима, исто тако јаком међународном потенцом, са истим резултатом, само што тај резултат није објављен једним сличним фашистичко-слободно-зидарским пактом, као што је то случај са Латеранским.

И када г. Мусолини после готовог пакта говори у Се. нату о томе, да је хришћанска вера продукт Старог Рима, он је свестан тога, да то стоји у супротности са црквеним догмама, па и са историјом, али истовремено 'он је свастан и тога, да је то политички за њега важније, него угађиње црквеним догмам.

Пре свега и изнад свега образложење фашизма, макар и помоћу хришћанства и Старог Рума.

па

У свом последњем броју „Војвођанске Привредне Новине" доносе један интересантан чланак о рентабилитељту производње шећерне репе, и захтевима произвођача шећерне репе. Просечан принос шећерне репе по хектару код нас износи 168.79, док се у Чехословачкој и Мађарској добија преко 220, а у Немачкој око 300 мц. 1927 године принос је био код нас само 145.18. Али није само заостатак у квантитету продукције, него и у квалитету. Наша репа је у лошим годинама имала 12%, а у добрим 15—18% сласти шећера, док се немачки проценат креће просечно „од 14—16 и више“, а најбоље опле. мењене врсте до 200. У Немачкој треба се један метрички цент шећера 6.4, а код, нас 7.4 мц. шећерне репе; или, у Немачкој један хектар шећерне репе даје 46 метричких центи шећера, код нас се избије тек 20 мц.

Режијски трошкови за шећерну репу износе по хектару 3200.— динара. Ако се калкулира, да на хектару роди 150 мц репе, и да јој цена 24 динара и 5 динара премије, значи да продуцент добије 4350.— динара или 1150.— динара чистих по хектару. Радови на шећерној репи трају до краја октобра. «

Режијски трошкови за пшеницу по хектару износе 2200.— динара. На земљи истих квалитета као под репом, добије се 3240.-— динара, или чистих 1040.— динара. Код пшенице продуцент добије пљеву и сламу. Радови су довршени крајем септембра, Према горњим рачунима, продуценти не добију колико би морали према вредности уложене главнице, јер јутро земље представља вредност од 15.000 динара, која свота, (укамаћена са 8% даје, без ривика, чисту лобит од 1200— динара,

На крају „Војвођанске Привредне Новине" пледирају

Рентабилитет продукције шећерне pone

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 18

за повишење откупних цена, али то повишење треба да буде умерено, с обзиром на кризу у индустрију шећера.

Одбор стручњака у Паризу привео је крају репарационо питање. Детаља још немамо, али изгледа да смо претрпели приличне губитке. О томе у следећем броју.

При потпуно слободним изборима напреднога народа мора привредна структура земље да дође до изражаја. Енглеска је индустрицска земља; већина њенога становништва је радништво, због тога је победа радника била фатална.

Како дневна штампа пише по лозинкама, то читалац добије утисак да је Балдвинова влада била најгора. То није тачно. Не треба заборавти, да је она извела напредну реформу општинских дација и локалне управе, да је реорганизовала радничко осигурање. Има земаља у Европи, кодима би Балдвнова влада била идеално напредна. Она је имала и грешака, а највећа грешка јој је била млитавост, рекао би човек равнодушност према централном проблему Енглеске: кризи индустрије. Балдвин се ограничио на издржавање беспослених радника и на постепено увађање заштитних царина, а то је оно што је најгоре. Не може се годинама издржавати преко милион радника из државне касе, а заштитне царине биле су оно, што је најгоре, јер криза енглеске инустрије лежи у заосталости индустријалаца, у одсуству енергије за надчовечанске напоре и велике финанасијске жртве ради рационализације.

Радници имају 288 посланика, а то није већина. Ту се отвара поље бескрајних комбинација и пружа захвалан материјал дневној штампи. Међутим за судбину Енглеске сасвим је равнодушно да ли ће Лојд Џорџ са Балдвином или Матдовалдом, дали ће Магдовалд доћи у опозицију или ће доћи до нових избора. Главно је да су победиле социјалисте и да нема изгледа да би на идућим изборима претрпели губитака.

Још пре 20 година победа сопијалиста на изборима значила је социјалну револуцију и да би се то спречило предузимане се редовно насилне мере. Данас енглеска берза с олимпијском мирноћом 'очекује владу Макдоналда, јер дана зна добро да Магдоналд није револуционаран, а исто тако сваки Англосиксонац је свестан да под данашњим приликама енглеска економска и финанасијска политика мора да крене у лево, у заштиту и помагање радништва.

Повори се много о великим променама, које морају наступити у међународној политици. Очекује се компликација односа између Француске и Енглеске, нарочито због доласка г. Снаудена за министра. Те су предпоставке неосноване. Питање реперација свршено је и Поенкаре ће ових дана рратифицирати аранжман ратних дугова, тако да ни Снауден не би могао ништа више у томе да измени. Па ипак ће бити у међународној политици великих промена. Ми имамо на северу Европе Данску са социјалистима, У Немачкој социјалистичку коалицију, у Енглеској ће бити или сами социјалисте или социјалистичка коалиција. иу Француској се опрема покрет у лево, чак није искључена могућност под председништвом г. Поенкареа. Спољни политички програм г. Магдоналда глади: приближење Америци, евакуисање посаде са Рајне, увађање обавезне клаузуле о арбитражи и прогресивно разоружање. То је програм северне и средње Европе. Пред њим мора капитулирати јужна Европа, империјалистичка и назадна, — а то је добро за нас.

Ба БЕРИ ЕЛИТИ

Резултат избора у Енглеској