Narodno blagostanje

8 јуна 1929. _

бити од штете. Реч је а изговору особених имена. Неки пакосник је гурнуо у главу нашем сараднику за Америку, да за тати како се хоће, да се н. пр. пише министар а чита шетати како се хоће. Тако се може да објасни немила, појава у прошлом броју нашег часописа, у коме стоји да Чез Нешенел Бенк и Чез Сјекурити Корнорејшн фунзионирали са Нешенел Сити Бенк.

У ствари су се ове две банке физионирале са Америкен Екапрес Компани. То је спајање одобрено од стране последње 16. маја. Тако ће нова установа имати главницу са резервом од 283 милиона долара. Америкен Експрес Компани има од свију американских банака највећу организацију на целом свету; 60 филијала само у иностранству.

Француски "буџет за 1930 год. је готов, влада га је одобрила, и за кратко време биће поднет Комори. Овај буџетски пројекат предвиђа 48722.103.976 франака прихода, и 48.665.916.678 франака расхода. Карактеристика, овог буџета је пореско растерећење. Пореско растерећење у Француској

Растерећење износи милиарду и по франака од чега две трећине отпада на генерални буџет, а једна трећина отпада Ha порезе, којима се користи аутономна амортизициона каса.

Растерећења су учињена код посредних и непосредних пореза, и код наплате такса и пристојби.

Код посредних пореза снижена је пореска стопа ва порез на луксуз од 12% на 10%, за табелу А, и од 12% на 6% за табелу Б. .

Ова пореска редукција не односи се ни на индустрију алкохола ни аутомобила, јер се сматра да је много згодније да се ова индустрија 'протежира царинским мерама, него фискалним.

Снижени су даље: транспортни порези за животиње и животне намирнице; транзитне и (извозне транспортне порезе; преносне таксе на непокретности од 15% — 13%; Haследне таксе; преносне таксе за поклоне, којима се користе општине или департмани, укинуте су.

Код непосредних пореза повишене су редукције за жене и децу. Код чистог пореског прихода испод. 10.000 франака до сада је |редуцирано од пореза за сваку особу, ако су две, по 7:),%, и 15% ако су три. Сада је граница одређена са 30.000 франака, а стопа се пење на 109, и 209/,.

Тотално растерећење код непосредних пореза износи 274 милиона франака.

· Код облигација и зајмова редуциран је порез од 18 на 15%. Мали портери обвезница могу добити натраг половину уплаћеног пореза, под условом да њихов приход не прелази 6.000 франака. Двоструко 'опорезивање француских акционарских друштава, који имају своје филијале у иностранству, укинуто је. Приход ових друштава биће процењен само једанпут, место два пута. Таксе су редуциране за половину, по предметима, који ће се поделити у будућности на поступак.

То су у главном све порезне ставке, које су новим финансијскм законом снижене, и са којом је извршено пореско растерећење земље, која се још пре три године налазила у пуној финансијској кризи,

У Прајској је 'апреимљен Нови законски пројект о по- нови пројект закона о пољоМЕ коморама у привредним коморама. Битна омазкој _" разлика између овог новог законског пројекта, и старог закона од 1894. допуњеног једном новелом 1920. г. лежи у томе, да пољопривредне коморе у будуће треба да представљају све оне, који су запослени у пољопривреди, дакле,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 291

не само сопственике и закупнике, него и пољопривредне раднике. Чланови коморе биће изабрани по принципима гропорцијалног избора у једнаким, непосредним и тајним изборима. Две трећине чланова коморе бирају сопственици посада и закупници, и једну трећину остали, пре свега пољопривредни радници и намештеници. Износ 1:2, може да буде у појединим коморским областима промењен, услед других ванредних прилика. На сваких десет изабраних чланова коморе, може комора изабрати једну личност, која станује у њеној области, а која је заслужна за пољопривреду.

Круг задатака је проширен, а нарочито је наглашено, да стручно образовање спада у задатке пољопривредних. комора. Коморе не смеју да воде трговачка и занатска предузећа; тамо где постоје, треба да се укину. Овсноваће се посебни одбори за рибарство, шумарство и вртларство, а У западним провинцијама и за винарство.

Најамни радници не плаћају никакве прилоге комори. Државни надзор је по овоме законском пројекту појачан.

Пионир хрватске инду25 годишњица Хрватско-Сла- стрије био је национално вонског Савеза Индустријалаца стран капитал: маџарски, немачки, по мало чески. Због тога звони необично саопштење, да је под режимом аустро-угарске монархије постојао Хрватско-Славонски Савез Индустријалаца. ИМ сам Савез признаје, да у својим напорима у интересу земаљске ндустрије није могао имати много успеха из разлога, што, или су захтеви били противни интересима Беча и Пеште, и онда је њихово остварење било потпуно искључено, или су били у складу с њиховим, ошља није био потребан никакав нарочити напор из Запреба. Ослобођење донело је ослобођење Савеза. Данас сви знамо, да је од свију привредних прана ивлустрија највише профитирала од формирања нове државе. Инустријализација или у облику национализације или подизања нових предузећа изведена од ослобођења до данас не може (се никада више обновити у том обиму. Јубилеј Хрватско-Славонског Савеза Индустријалаца је у ствари 11. годишњи јубилеј.

Савез је показао необично много разумевања за зна. чај професионалне организације и њему се има да захавли што је југословенска индустрија данас наша најбоља организациона привредна грана и што је њен утицај на привредну политику предоминантан. Са задовољством су могли Ххрватско-славонски _индустријалци да прославе — свој јубилеј.

По освештајној пракси Савез је том приликом издао једну јубиларну књигу, која је најуспелија од свију сличних до данас. Штампана на веома финој хартији — и индустрија хартије је у саставу савеза, — она, на релативно малом броју страница, садржи врло леп преглед развића хрватско - славонске индустрије и историју Савеза и гледиште његово на актуелне економско - финансијске проблеме. Ми се данас задржавамо на репистрирању јубиларнота списа, а допније ћемо се вратити на поједина важнија места из њега, јер се о њему мора опширније да реферише. Једини податак, који вадимо данас из њега, то је статистика

"хрватско-=славонско индустрије. Узимајући за базу фабрике

предузећа, која имају запослено преко 20 радника, а раде са моторном снагом, утврђено је да таквих има 376 (технички, а правнички), и да је у њима запослено округло сто хиљада радника, а то је 1 Je целокупног радништва у земљи.

Мусолини је латеранским уговором помирио католичку цркву са фашистичком државом. Том приликом држао је велики говор у сенату, у коме има реченица и мисли, које би црква назвала незнабожичким. Ко позна развој г, Мусолинија, тога неће зачудити тај

Мусолини и Ватикан