Narodno blagostanje

8 јуна 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 283

ništa zaradio na padu kursa, jer zarada besiste leži u razlici između prodajne cene u sadašnjosti i kupovne u budućnosti. Obrnuto je kod hosiste; on езкотије skok robe u budućnosti i kupuje u sadašnjosti terminski t. |. da mu se isporuči docnije, kad treba da nastupi eskontovan skok. Niemu nije roba u opšte potrebna, |er on će je prodati još možda pre no što dođe termin, čim nastupi skok, ili se uveri da se prevario.

Iz ovoga izlazi, da besista mora do roka da kupi robu, koju ima da liferuje i da hosista mora o roku da primi robu, koja mu je prodata. (Od ovoga se izazimaји diferenciski poslovi, kojih kod nas nema.) To znači da svaki besista. koji prodaje mora jednoga dana da kupi i svaki hosista, koji kupuje mora jednoga dana da proda, i to svakako istu količinu u jednom i druzom slučaju. To znači dalje, da je svaki špekulant prodavac i kupac iste količine. Svaki špekulant dakle,

stvarajući u sadašnjosti veštačku ponudu odnosno tra-_

žnju, dejstvuje docnije kontra, stvarajući faktičnu tražnju odnosno ponudu. Ovde roba !,či na futbal.

To је u glavnom i jezgro špekulacije na berzi. Ali se ona u praksi još znašno komplicira.

Pre svega imamo dve vrste špekulanata: berzanskih i vanberzanshkih. Berzanski se dele na velike ı

male. Mali i vanberzanski potpuno su pasivni u formi- | ranju kursa odnosnoga papira, dok sc veliki berzanski

špekulanti odlikuju time, što se trude da izazovu kod kursa fendenciju u pravcu, u kome su se angažovali. Veliki berzanski špekulant ne radi kao mali, koji u kratkom roku prođa terminski želienu količinu (odnosno kupi) i čeka, da nastupi željena promena. Veliki špekulant, паргом,

Dr. prodaje u početku veću količinu i onđa bdi nad razvićem kursa i stara se da isti krene na niže. Po sebi se razume da on uvek prodaje terminski |. |. luft, kako se to kaže na berzi, robu, koje nema. Ali se željeni uticaj ne može uvek izvesti prodajom isključivo terminske robe. Ima momenata. kad se mora opetisati i prompt (gotovom) robom: jer ako se n. pr. prompt roba više traži no što se nudi, onda će se pojaviti tendencija kursa na više i povući sa sobom i terminske kurseve. Besisti u tom slučaju moraiu da nude prompt robu, da bi sprečili skakanje kursa. To je iedan razlog zbog čega se ne može da vrši berzanska špekulacija samo sa ferminskim poslom, već se mora kombinirati i sa prompt poslom. Drugi razlog je likvidacija terminskog posla. Može se dogoditi da se terminska roba manje odnosno nikako ne nudi, odnosno manje ili nikako ne traži, tako da se špekulant ne može da pokrije o terminu. U tom slučaju besista {e primoran da kupi prompt гоbu radi isporuke, a hosista ie primoran da primi robu, koja mu inače ne treba, pošto je njemu stalo u glavnom do diferencije. To su dakle dva razloga zbog čega ЕН mora da operiše i terminskom i prompt room. Ката сто. да зе Renta Ratne Štete nalazi na{većim delom u rukama nešpekulativnim. To ne znači да је ta roba imobilizirana, da ona nikako ne izlazi iz ruku imalaca. Naprotiv kod tako velikog broja imalaca jednoga papira uvek će jedan manji broji imati potrebe, da svoi posed (potpuno ili delomično) otuđi: ili mu ie novac potreban ili ima kakvu drugu kombinaciju za plasman novca ili ie na to primoran. Manje se koli-

. čine obično prodaju trgovcima, bahkarima i bankama. Kako pak uvek postoji izvesna tražnja za tim papirom,

i kako se sitna tražnia podmirtije takođe ikod istih posrednika, to se prelaz tog papira iz jednih rukt u druge delom vrši van berze. Ali kako se retko dešava da

se код једпога Ђапкага tačno onoliko traži, koliko je.

prodaje u dužem nizu vreinenna | (odnosno kupuje) i tim svojim operacijama teži on da. pomogne razviće kursa u željenom pravcu. Besista na”

kupjo, već se obično kod iednoga traži više, a kod drugoga nudi više, to oni razliku likvidiraju na berzi | fako se jedan deo i serioznoga posla pojavljuje na berzi. )

Rekosmo, da špekulant traži da bude gospodar kursa. Radi ostvarenja te svoje težnje primoran je, n. pr. hosista, đa kupi sav višak prompt robe preko ponude, a ako je besista, onda je primoran da snabde sav wišak fražnje u prompt robi preko ponude Iz svega ovoga izlazi, da se na berzi obavlja istovremeno špekulativan i nešpekulativan posao; da se iz oba izмога roba mudi i traži i da je kurs funkcija špekulativne i nešpekulativne ponude i tražnje. Može se 2аmisliti, — i često se događa — da su ponude i tražnje serioznih lica. mnogobrojnije, nego špekulalivne, i da sledstveno oni utiču na kars jače no špekulacija. Upravo ili špekulacija uspeva da svlada i nešpekulativnu ponudu i tražnju, i onda je ona gospodar kursa, ili ne uspeva, i onda se kurs određuje nešpekulativnom ponudom i tražnjiom. To su momenti iznenađenja špekulanata a i eventualno uzrok velikih gubitaka špekulacije.

ill. Kako je bilo sa Ratnom Štetom

Špekulacija sa Ratnom Štetom bila ie sve do polovine 1998. god. najprimitivnija: špekuliralo se a la hausse; kupi se roba i čeka se; ko se ne da uplašiti u slučaju bese, koia često nastupi pre hose, tai sigurno zarađi. Sve su zarade na Ratnoi leti bile u glavnom a la hausse. Bilo je operacija ala baisse ali se s njima najčešće naselo, izuzev slučaja da |e korupcija pomogla. Može se reći da je prva slobodna uspela bese ova u 19929. god. Zbog čega je ona uspela? Besisti će vam na to dati razna objašnjenje, a najviše ćete čuti argumenat niskoga ukamaćenia. Oni tako mehanički ponavliaju tai argumenat, da zaboravljaju da ako je ukamaćenje bilo nepovoljno pri kursu od 460 u februaru, to više ne važi za kurs od 400 u junu.

Da se nije ovoga puta našao kakav pokretni i sposoban besista? Nije, isti su liudi. I u niihovom izvođenju operacija nema ničega ni grandijoznoga ni genijamoga. Svi su oni normalno neodlučni i plašliivi. Među njima ima i takvih, koji su odavno likvidirali prvobitni angažman a la baisse pa i dragi; sada su već u četvrtom može biti. To znači da nisu bil sigurni u svoi posao, da nisu pređviđali veliki pad kursa, a notorna ie stvar, da su svi oni stalno na gotovs, da se pokri|u, čim bi se pojavila ozbilina tendencija a la hausse Oni bi napustili pozicije u neredu 'kao razbijena vojska.

Da nije ovoga puta navalila sima roba nešpekulativna; da nije besistima došao u inđat seriozni imalac? Ni to nije slučaj, jer za pet meseci u ovoj godini prođato |{e, kao što smo videli, svega 115 milina dinara prompt, što čini 400miliona otprilike za godinu dana, a to je manje obrta u promptu, no i {edne godine do sada. 1997. godine on je iznosio 509 miliona. Po našoj oceni najveći deo te prompt robe prodat je od samih berzijanaca. Tek se od 15. maja pojavilo nešto više robe iz naroda. |

U prvom članku smo već izložili tok borbe između hosista i besista. Mora se priznati da su hosiste pokazali neobičnu upornost čim su se uvlačili u sve veću opasnost. Oni su do skora kupovali svaku ponuđenu količinu prompt i termina. Ta kupnia prompt robe je velik i težak teret. To je ono, kao što smo viđeli, što sađa hrani besu. Usled neobično dugog trajanja borbe između besista i hosista situacija se je sve više okretala m: korist posledniih. Oni su se mogli organizovati i opkoliti hosiste odličnom informacionom službom, «ако да sa najzad uspeli da buđu u toku njihovog am-