Narodno blagostanje

Страна 284

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 18

gažmana u terminima, u prompt robi, bardnih poverilaca i uslova kod istih.

Sa prompt robom besiste nisu mogli mnogo da operišu, jer |e i sami nemaju više, ali zato su ostali berzijanci operisali tim oružjem. Stara je stvar: besa rađa besu, a hosa hostu. Profesor Palyi kaže u prvom članku da {e psihološki momenat vrlo važan na berzi; to je i ovde igralo vrlo veliku ulagu. Dugotrajno sistematsko padanje kursa Rente Ratne Štete širilo |e epidemiju besističku među berzijancima tako, da je |edan veliki deo istih, koji nemaju običaji da špekuliraju ala baisse prodao svoje stokove, koje normalno drže u kasi, u uverenju da će moći docnije da ih kupi jefti· nije. Produžena ponuda špekulativne robe počela je

njihovih lom-

psihiloški i finansijski da zamara hosiste i oni su počeli da popuštaj|u. Sve do kursa od 415 hosisti su kupovali svaku količinu, ali su posle toga bili sve manje aktivni i sve se jače osećala njihova zamorenost.

Stropoštavanje kursa od 415 na 400 došlo jie kao posledica povlačenja hosista, odnosno лезапка špekulativne tražnje prema špekulativnoj ponudi, koja je u poslednje vreme pojačana tešto |ačom serioznom ponudom. I da Državna Hipotekarna Banka nije intervenisala već nekoliko puta, kurs bi već bio pao ispod 390.—.

Eto kako je došlo do pada kursa Rente Ratne Štete, koji smo izložili u prošlome broju!

(Svršiće se) |

СОМА

Розтесено Копотоси сојеви молска | II 2а0те01 7.

Рт. У. Вајкте

Istorija akKcCI

l. Kooperacija naroda na izradi akcionarskoa prava

Akcionarsko društvo je institut kapitalističke privrede. Ono se pojavilo istovremeno u Holandiji i Engleskoi, kolevkama modernog kapitalizma. Tamo se pojavijuje akcionarsko društvo prvi put kao udruženje kapitala za privatno-privredne ciljeve, kao jedan oblik kapitalističke kooneracije. To je danas ekonomska definici{a akcionarskog društva. To )c sadržina akcionarskog društva u opšte. Ali je to i |edina sličnost između nekadašnjeg holandsko-enoeleskoy+ i današnjeg akcionarskog prava. Pravnu osnovicu akcionarskogz društva, koja je vremenom bila od uticaja i na njegovu sadržinu, dala |e Fancuska. Ono što mi razumemo danas pod akcionarskim društvom, to |e čedo francuskog: duha, koji je prvi izvršio kodifikaciju akcionarskog prava, koja služi i danas za osnovicu akcionarskom zakonodavstvu celog civilizovanog sveta. Istorija akcionarskog prava je lepa slika podele rada između naroda. Preduzimljivi duh holandsko- engleski pronašao je akcionarsko društvo, kao jednu vrlo korisnu formu privatno-privredne delatnosti na kapitalističkoj osnovi; ali je taj pronalazak kođ njih ostao primitivan, grub, pun tolikih mana i hedostataka, da su često njezove rđave strane dovodile u pitanje i njegovu korisnost. Francuska, koja nikad nije bila prva ni po broju ni po rasprostranjenosti akcionarskih društava, recipirajući ga od Holandeza i Engleza, transformirala та je u velikom obimu, uklonila |e sve što je grubo i štetno, razradila njegove dobre strane tako, da je akcionarsko društvo iz ruku njezinih pravnika izašlo u novom ruvu. On, istina, nije mogao da sakrije svoje poreklo, ali je vrednost i korisnost dobio tek posle kodifikacije u Егапсизкој.

Osnovne institucije današnjeg akcionarskog: prava stvorene su i doterane francuskim trgovačkim zakonom od 1867. god. Tu nalazimo odredbe o komesarima, kojima se svaki šest meseci mora da pokaže sta-

nje društva; u njemu se nalazi obavezni rezervni fond;

pravo manjine akcionara, da traže naknadu štete od

0510 | 8,

|

КИРО ет 2иоди Јисозикје, Кол 52 ШД

} juni 1929, 8,

опагзкод Brava

uprave i komesara; prava pojedinih akcionara da pre zbora pregledaju bilans i spisak akcionara, da traže prepis bilansa ı izveštaja; tamo nalazimo kazne za prodaju glasova na zboru; poništenje rada zborskog zbog nepoštovanja zakona i statuta, pravo na naknadu štete zbog toga i t. d.

Nemački trgovački zakon od 1879. god. doneo је niz novina, od kojih se gotovo ni jedna ne može sa načelne tačke gledišta označiti kao osnovna izmena francuskog trcovačkog zakona od 1867. g. Naravno, to ni u koliko ne smanjuje korisnost tih izmena i dopuna. Na protiv, najveći deo docnijih zakona o akc. društ. u celom svetu prost je prepis nemačkog zakona. Nemački zakon je ustanovio niz specifičnih delikata organa akcionarskih društava, u čemu se u Francuskoj akcionarsko pravo i danas naslanja na opšta načela krivičnog prava. Dalje je nemački zakon detalino regulisao rad oko osuivanja akcionarskog drušiva, Hnoseći više javnosti i ugrožavajući specijalnim kaznama nepravilnosti pri najvažnijem i najopasnijem poslu: pri osnivanju akcionarskog društva. Naročito je detalino regulisao odnose, koji se porađaju iz uplate kapitala, ne u novcu, već u drugim dobrima. Isto ie tako mno>o detaljnije razrađen princip publiciteta pri pravljenju bilansa, pri čemu su uzeta za osnovicu načela dvojnoe knjigovodstva i pravila gazdovanja dobrog domaćina.

Velika finansiska kriza od 1875. сод. и сејој Еуropi i 1882. god. naročito u Francuskoj bile su povod, — a sve su reforme akcionarskog prava dolazile po«је velikih kriza, — da se razmišlja o poboljšanju акcionarskope prava. Posle dužih studija ozakonjene su 1893. god. izmene i dopune u Francuskoj, koje su de lom podražavanje nemačkog zakona a delom origlualne. Te reforme nisu izmenile osnovna načela akcionarзког ргауа, коа Коуапог 1867. год.

Isto su tako krize, a naročito 1899 god. u Engleskoj i Nemačkoj izazvale pokret za reformu altcionarskog prava u Engleskoj, Nemačkoj, pa ! и Егапсизкој. U Francuskoj su došle 1903. god. samo dve dopune o