Narodno blagostanje

15 јуна 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 309

/

Sa druge strane naš je uvOZ poslijednih godina išao рте'ko naših luka: код. cjelokupni iznos u tonama, od toga preko naših luka ili u %

1925 1.513.869 307.276 20% 1926 1.211.054 269.988 21% M927 , 1.881.256 368.067 27% 1928 1.565.409 471.175 80%

Kako vidimo naš je uvoz po kvantiteti anmatno manji nego Što je izvoz. A to je i naravno, jer izVOZzimo sirovine, a Dretežno uvozimo skupe fabrikate. I uvoz preko naših luka mnogo је manji od izvoza. Dok smo pred 4 godine jednu petinu našeg uvoza dobivali morskim putem, prošle godine preko naših luka već smo dobili 30%. Kako se vidi i kod uvoza i kod izvoza, “udio naših luka maste iz godine u godinu.

Međutim svi naši krajevi nisu zgodno ni povezani sa паšim lukama. Jadranska pruga neće biti izgrađena još za nekoliko godina. Pored toga ni same naše luke nisu dotjerane. Nema, osim na Sušaku, električnih dizalica ni drugih pomagala. Niti jedna naša luka nema odgovarajućih magazina. A slobodna, ca„inska, skladišta imala bi se osnivati tek za neko vrijeme. Bez svih ovih rekvizita, naše luke nisu dotjerane i ne odgovaraju potrebama, savremenog: saobraćaja. Radi toga dobar dio naše "prekomorske trgovine odvija se preko Rijeke i Trsta.

Kad se izgrade potrebne pruge i kad se naše luke i teh'nički dotjeraju, i do polovina naše izvozne i uvozne trgovine odvijati će se preko naših luka. Od toga će u prvom redu imati koristi naša trgovačka, mornarica koja će i kod nas samih naći dovoljno uposlenja.

Новине су нам саопштиле један у историји банкарства нечувен догађај, Предала је кључеве Трговач. Суду Савезна Банка, и молила да јој се отвори стечај, пошто јој имовина износи округло шеснајест милиона динара, а дугови само шест и по милиона. И Трговачки Суд је уважио молбу и отворио стечај над једном фирмом, чија је имовина скоро два пута већа од дутова! Ако би биланс био онакав какав је поднесен од представника банке, онда би отварање стецишног поступка био један злочин. Али како се не може претпоставити, да би зоргани једне банке тражили стечај кад би банка била и за

два динара активна, онда се мора претпоставити, да исказано стање биланса спада у — поезију. О Савезној банци имаће да се пише.

При закључку редакције добили смо у Београду написан Блер циркулар Вапсатенка-Вјајг Согроганоп, у коме се јавља, да су се фирме Blair i Co., Bancameпса Согроганоп : Вапк ог Атепса спојиле у горе означену фирму. Седиште ће бити 44 МаП зтее! Ме Jork a привремено се воде послови у 24 Вгоад Утее!. Укупан сопствени капитал спојених подузећа износиће 127 милиона долара, а укупна средства преко /, милијарде долара.

У Управном одбору налазе се између осталих: и код нас добро познати париски банкар г. Georges Вепага, g. Lewis P. Сћејдоп 1 2. Ј. бгап! Еотђез, обоје такође познати у Београду.

Према извештају нашег дописника из Америке, г. Forbes је наименован за генералног директора, а он важи као специјалиста за средњу и југоисточну Европу.

Slavni vazduhoplovac Lindberg, milionar, ženomrzac i lep čovek, oženio se pre nekoliko nedelja u najvećoj lišini, bez ikakvog luksuza, ćerkom multimilionara Moroa, amerikanskog poslanika u Meksiku. G. Moro bio je kompanjon bankarske kuće Morgan. On ima dve ćerke. Mlađa je svršila pre kratkog vremena „Sınith College“ s odličnim uspehom i s naročitom ljubavlju za literaturu i umetnost. Starija ćerka, danas gospođa Lindberg, svršila je pedagogiju i bila je izvesno vre?e učifeljica. Skandal, kako bi kazala beogradska imućna gospođica.

Г. Владимив Арко, индустријалац #3 Загреба, претплатио је 50 примерака „Народног Благостања“, са налогом, ла се исти разделе међу сиромашне и добре ученике трговачких школа у целој земљи.

АНАЛИЗА

„САВА" ОПШТЕ ОСИГУРАВАЈУЋЕ ДИОНИЧАРСКО ДРУШТВО У ЗАГРЕБУ

Дионице „Саве“ општег осигуравајућег друштва „сконцентрисане су у седам руку. Четрдесет посто акција Ma Assicurazioni Generali, a 60% mecr наших водећих нов"чаних завода.

Assicurazioni Сепетан једно је од највећих осигуравајућих друштава Европе. Још пре рата оно је своје пословање било проширило нешто (непосредно, а нешто преко афилираних подузећа, на све државе Европе. Наравно да је до свршетка светског рата, пословању у крајевима бивше монархије била посвећена 'нарочита пажња и да је тамо имало један доминантан положај. ~

СОвршетком светског рата, Аззјсптаг1ота Generali moстаје и за наше крајеве који су били у оклопу Аустро-Угар„ске, једно страно подузеће. Авзепталот! Сепетан водило је рачуна о промењеном стању, пак је год. 1921. сав свој елементарни посајо којег је имало у нашој држави, пренело на једно ново друштво „Сава“, опште осигуравајуће друштво у Загребу. Код тог новог друштва које је преузело сав еле"ментарни portefeuille om Assicurazioni Generale суделује

БИЛАНСА

А вајсптатова Сепеган са 40%. Остатак од 60% преузели су следећи новчани заводи: Хрватска Ескомптна Банка, Српска Банка и Прва Хрватска Штедионица из Загреба затим бивша Јадранска Банка, Земаљска Банка за Босну и Херцеговину и Земаљска Банка из Београда. На место Ескомптне Банке данас је наступила Југославенска Удружена Банка, а на место Јадранске Банке, Јадранско Подунавска Банка из Београда.

Овакове везе имале су за „Саву“ нарочито значење, Ослоном на Assicurazioni Generali moGpvmo ice је једно јако залеђе, што долази до изражаја код реосигурања. Мало је које осигуравајуће друштво наше државе данас, као „Сава“, кадро да преузимље тако велике ризике.

Уске везе са водећим нашим новчаним заводима имали су велико значење за проширење посла. Скоро би било доста за послове једног осигуравајућег друштва, да су ти новчани заводи деловали на своја афилирана подузећа да се осигурају код Саве. А кад ту дођу још и остали пословни пријатељи тих завода, јасно је да је пословање које је већ било проширено по самом Аззсптагјол] Generali узело великог опсега. Данас се може мирне душе устврдити