Narodno blagostanje
Страна 324
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
34
Број 20. '
АМАЛИЗА БИЛАНСА.
ЗДРУЖЕНЕ ПАПИРНИЦЕ ВЕВЧЕ, ГОРИЧАНЕ ИН МЕДВОДЕ Д. Д. ЉУБЉАНА
Ово једно од наших најбољих ииндустријалних подузећа, основано је године 1920. национализацијом разних творница папира и целулозе Словеније, а које су припадале KOoHmepHy Leykam-Josefsthal A. G. Wien. M што је главно, овђе је дошло да истинске национализације, која се одржала до данас, што је риједак случај. Претежни део подузећа, који су били (нацонализирани послије рата данас су опет у страним рукама, макар да носе једно наше име и макар угледни наши људи да седе у управном одбору. Код творнице папира Вевче по није случај, будући да још и данас Љубљанска кредитна банка повједује преко 50% акција, пак је по томе апоолутан господар овог подузећа.
Творница Вевче је наше највеће ивдустријално подузеће те струке. Биланца подузећа је у једном. погледу тако детаљно састављена да нам показују колико је продуцирано као и колико је било радника. У послиједње три DOдине продукција је износила у вагонима:
врста продукције 1926. 1927. 1928. папир 1.086 1.289 1.342 целулоса 257 262 244 лесовина 442 374 406
Како видимо у главном артиклу, у папиру, продукција константно расте. Тако је концем 1928. за скоро 30% већа од продукције концем 1926. Међутим број радника не расте те је износио:
У години 1926 871 У години 1927 823 У години 1928 836
Повећање продукције за скоро 30% код истог броја радника, дапаче и мањег, значи да, је у подузеће заведена извјесна рационализација, која омогућује јефтинију продукцију. Обзиром на знатну паринску заштиту подузеће има осигурани просперитет. Ну оно и без заштите могло би се одржати у неким продукцијоним гранама. За доказ доста је споменути да оно један дио своје продукције извози и да у Трсту, Атени и Цариграду има своје заступство. Ну царинска заштита омогућује продукцију и оних артикала, који се раније нису продуцирали као ротацијоњи папир и слично.
Биланца за послиједње три године даје слиједећу слику: у хиљадама
Актива 1928. 1927. 1926. Благајна 369 286 240 Творница 19.534 22.161 17.510 Сировинеи полуфабрикати 10.630 12.583 13.568 Папир 2.097 3.947 4.152 Дужници 13.627 16.526 19.225 Разно 1.526 2.888 2.806
Пасива Главница 25.000 25.000 20.000 Резерва 11.907 11.774 9.826 Веровници 10.466 18.861 23.378 Добитак 2.656 2,665 3.121 Укупна биланца 51.726 59.595 57.508
Читав творнички уређај унесен је у биланцу у једном износу тако да се не види колико отпада (на вриједност земље, зграда, дотично стројева, пак би било за препоручити, да се биланца детаљизира. Кад је биланца тако повољна као што је случај за Вевче, нема збиља (никакова смисла биланцу тако објавити, да се не може добити детаљна слика.
Све инвестиције износе 19.5 милијона динара. Међу-_ тим властита средства подузећа (главниц и резерве) износе _
37 милијона (динара. Према томе то значи да не само што су
инвестиције извршене из властитих средстава него се и про- ~
метни капитал подржава из властитих средстава. Сва залиха сировина, полуфабриката и готове робе може се набавити властитим 'средствима подузећа. Ту лежи (и главна јакост
i : подузећа. Ово није овисно 'од банака. Дапаче нема ни паре
дуговања. Подузећа која нити све инвестиције не могу из вршити из властитих средстава, или из (дугорочних кредита, тешко се мопу одржати. Ако се инвестиције врше (на терет текућег рачуна код банака и ако сена тај рачун плаћа 12 и више % тешко да се једно пољузеће може одржати и још успјевати.
Дужници износе само 13.6 милијона, а вјеровници 10.5 па се некако покривају. Дужници, то су у главноме потраживања лифераната, а та су увијек подносива дапаче су и уобичајна. У финанцијалном погледу Вевче нам даје идеалну биланцу једног индустријатног подузећа. Лапаче оно би могло да изведе неке нове инвестиције из властитих срелстава и знатно повећа продукцију, ну изгледа да патронизирајући завод не показује интересе за проширење пословања, а без његове приволе се не ла ништа подузети.
Подиве 1927. проведено је повишење дионичке главнице на тај начин што се је на 4 старе лионице дала гратис једна нова и то услијед валоризатије инвестиција. Данас су све творнице биланциране само са :8 милијона динара иако вриједе знатно више. Подишњи отписи прелазе 3 милијона динара, што је знатно више него што је стварно потребно. На тај се начин стварају тајне резерве, које су овђе доста знатне.
Рачун губитка и добитка изгледа овако:
1928 1927 1926 Бруто добитак 11.204 11.957 14.060 Управни трошкови 2.199 1.997 2.192 Порези 2.146 2.316 2.957 Камате 975 1718 1.817 Отписи 3.226 3.226 4.010
Бруто добитак нешто је спао дјелом и услијед снижења царине на ротацијони папир. Ну и издатци су мањи. У првом реду на каматима. Од 1926. на 1928. смањени су за скоро милијон динара. То је услијед тога што нема ника«ова дуговања према банкама. Још године 1926. вјеровници су износили 23,378.000 динара, а концем 1928. само 10.466 и то само према лиферантима, док је раније било и дуговање према банкама. Уопће опажа (се да се финанцијална ситуација сваке године битно јача.
Дивиденда за 1926. ивносила је 11% , а за две послиједње године 8%. Међутим године 1926. дивиденда је подјељена на 20 милијона капитала, а две послиједње године на 25 милијона. Ну оно рађе врши јаке отписе и ствара тајне резерве.
На запребачкој бурзи дионице Вевче убрајају се међу боље папире и интерес је знатан само што је мало робе. У Загребу се налази и централни продајни уред за све крајеве државе, осим Словеније.
Развитак наше индустрије папира уско је спојен са творницама Вевче. То је било до сада, а бити ће и у будуће. Њихов финанцијални положај онемогућују сваку већу конкуренцију поготово за нова подузећа која би морала вр- шити велике инвестицице, а које су код Вевче већ отписане.
„КРОАЦИЈА", ОСИГУРАВАЈУЋА ЗАДРУГА, ЗАГРЕБ
Откако је осигурање демократизирано три се облика подузећа боре о осигуравајући посао: капиталистички, задружни и јавно правни. Пред крај 19 века изгледало је да ће држава да метне руку на целокупан осигуравајући посао. Италија је у томе предводила али је после кратког времена дошло разочарање. Држава задржава за себе данас социјална (осипурања и она код којих је ризик врло велик. Данас превлађује капиталистички облик (у главном У