Narodno blagostanje

22 јуна 1929.

ko da nam avansira 3 miliona dolara, ako ne drugo, a ono u vidu revolving kredita zbog: deviznog stoka.

Mi bismo naročito hteli da istaknemo jednu stvar. Ne može se sedeti skrštenih ruku i izgovarati na raniji režim, koji je doveo dotle. Nedovoljno zauzimanje za OVU stvar može navući odgovomost i docnijih odgovornih lica u toliko pre što se Zna да с. Đanini neće dmati ništa protiv toga, da, se produži rok toj pozajmici, ako njegova grupa dobije koncesiju za podizanje centrale u Baroševcu.

Da ne ispadne posle da smo i nehotice pomogli, da poverilac ostvari tu svoju staru ideju, usprkos velikim promenama 12vedenih u međuvremenu.

U međuvremenu svršeno je i ovo pitanje. Opštinski odbor је 19. о. mca odlučio, da da električnu centralu u koncesiju švajcarskoj Bisenbahnbank, pod uslovom da ovaj da opštini irOgOdišnji zajam od 26. mil. šv. fr., odnosno od pet miliona dolara.

Kako god okreneš, Đanini dobija.

Živeli Burođa i Bomidralju!

„Пољитика“ 'од 17. T. M. јавља, Да збор разних културних и хуманих организација ради проучавања питања односећих се на заштиту, помоћ и васпитање деце, није могао бити одржан 16, у недељу, због тога што готово нико није дошао. Констатујући ту жалосну појаву „Политика“ поставља питање: „Децо, где су Вам пријатељи»“ Нека нам је допуштено да одговоримо уместо деце: „На тркама, господине!"

Децо, где су вам пријатељи 2

Nova, općinska uprava Ljubјапе zaključila je da, sva gradska privredna poduzeća koncentrira, pod jednu upravu i da dh vodi Do komercijalnim principima. Naime u Ljubljani događalo se što se inače događa i u drugim našim gradovima, da pojedina gradska privredna poduzeća nemaju nikakva, kontakta, sa ostalim poduzećima iste općine. Dapače moglo se je opaziti da postoji izvjesan antag:onizam 1Zmeđu uprave plinare i elekrične centrale, vodovoda ili tramvaja. Događalo se je veoma često da jedna te ista ulica, prekopavala se nekoliko puta. Jedan put su se polagale nove vodovodne Cijevi, drag: put iskopavvalo se je za potrebe plinare ili elekrične cenirale. A na koncu znalo se je istu ulicu još jednoč prekopavati jer je | električni tramvaj imao da izvede neke radove. Pogotovo kod novih ulica dzvršivali su se ti radovi bez ikakova Sistema. A prekopavati i zasipati jednu te istu ulicu nekoliko puta tra. žilo je snatne izdatke bez obzira na to što je ulica za duže VIemena, bila neuporabljiva za potrebe prometa. U mnogim gradovima išlo se je tako daleko da, je već građanstvo moralo dizati protesti protiv rasipanja gradske imovine.

Ako su sva gradska privredna poduzeća kKoncentrirana u jednoj ruci i pod jednom upravom naravno da će takve anomalije prestati, dotično biti će netko tu koga će se moći pozvati na odgovornost. Više neće biti izgovora da se plinare ništa ne tiče što i kako radi električna, centrala i slično.

Primjer Ljubljane preporučili bi da slijede i ostali gradovi u prvom redu Beograd i Zagreb. Po gotovu kod komunalnih poduzeća grada Zagreba, ne samo Što nema nikakova harmoničnog rada, nego izgleda da jedno gradsko poduzeće namjerno ртаvi poteškoće drugome kao da ne pripadaju dstoj općimi i kao da nije potpuno svejedno da li će električna centrala dli plinara izkazati veći suficit. Osim naravno ako upnavitelj Jednog ili dru-

Koncentracija i komercijalizacija komunalnih preduzeca

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 323

gog poduzeća, pored redovne plaće participira na profitu poduzeća kojim upravlja. Nu ipak obzirom na interese općenitosti, moralo bi se preći preko interesa pojedinaca, makar oni i stajali na čelu pojedinih gradskih poduzeća.

Do čega se dolazi kad nema harmoničnog: rada između

maznih отадекћ родилеба najbolje vidimo u jednom slučaju koji.

se je desio u Zagrebu, kad su gradska plinara i gradska električna centrala vodile proces pred redovitim sudom. Da su tu mogli profitirati samo advokati, ne treba tek naglašavati.

Prema statistici Saveza novčanih zavoda, zagrebački novčani zavodi imali su uložaka koncem:

Ulošci zagrebačkih novčanih

zavoda 1926 Din. 3.067.642.296 LN O II 1927 Din. 52.824.579.510 - 1928. Din. 3.678.785.100

Како se vidi u godini 1927. ulošci su pali za 150 milijona dinara, dok bi prošle godine bili ponasli za 850 milijona, dinara. Iz toga bi se dalo zaključiti da, je godina, 1927. bila za našu privredu veoma, loša dok bi naprotiv godina 1928. bila vanredno Dovoljna. Ta nije šala u jednoj jedinoj godini pokazati porast uložaka za 30%. To se ne događa ni u drugim, jačim privredama.

Međutim u stvari nije tako i prošla godina nije dala, toliki porast uložaka a još se manje može kazati da su godine 1927. ulošci zagrebačkih zavoda opali.

U skupnoj bilanci zagrebačkih novčanih zavoda koncem 1926. nalazimo podatke i o ulošecima Hrvatske eskomptne banke koji su iznosili nekoliko stotina milijona dinana (469). Za godinu 1927. usled fuzije sa Hrv. zemaljskom hipotekarnom bankom bilanca, za godinu 1927 nije objavljena pa prema tome otpadaju znatni ulošci Eskomptne banke. Prema tome ako uzmemo u obzir uloške koje je imala Bskomptna banka vidimo da, ulošci zagrebačkih banaka. u godini 1927 nisu opali nego dapače porasli za par stotina milijona, (8300). Samo što taj porast, uslijed činjenice što Hrvatska eskomptna banka nije dzkazala svoje uloške, nije došao statistički do izražaja.

Porast uložaka, u godini 1928 u omjeru prema, godini 1927 тота se u prvom redu pripisati raznim fuzijama. Jugoslovenska, udružena: banka izkazuje uloške koncem 1927 sa. 70 milijona a, koncem :1998 sa, 521 milijon ili 450 milijona, više. Naravno je da, ovđe o pravom porastu nema ni govora. Dok su za godinu 1997. izkazani ulošci Hipotekarne banke u godini 1928 1: kazani su ulošci svih fuzioniranih banaka dakle i Eskomptne banke, Bosanske te Agrame i komercijalne banke. I to ne samo ulošci na, knjižice nego i dio potraživanja na tekućem računu.

Kod Hrvatske sveopće kreditne banke izkazani su ulošci koncem 1997 sa 34 milijona, a koncem 1928 sa 189 milijona ili 150 milijona više. Međutim kod iste banke izkazani su ујеTovnici koncem 1927 sa 182 milijona a koncem 1928 samo sa 1 milijonom. Jasno je da su među uloške godine 1928 knjiženi i vjerovnici, pak taj porast od 150 milijona nije jedan stvaran porast uložaka toga, zavoda. Kod Hrvatske banke dizkazani su ulošci koncem 1927 sa 10 milijona, dinara a koncem 1928 sa 91 milijon. Jasno je da ulošci nisu u godinu dana porashi za devet puta. Tu se radi o porastu vjerovnika, koji su izkazani skupa, sa, ulošoima. Taj porast vjerovnika niti je resultat našeg rada nego su to krediti koje je Banca commerciale Italiana stavila na Taspolaganje svojoj afihiaciji.

Resulta je na, koncu konca da mi u opće nemamo ni Пето statistike uložaka Која bi bila pouzdana. U prvom redu nije ni pročišćeno što se sve ima smatrati pod uložak. Neki zavodi uzimlju samo one iznose koji su na uložnim knjižicama. Drugi uzimlju i one uloške na tekućim računima. Treći uopće sva potraživanja komiteniata. Četvrti ubrajaju među uloške i iznose uložnih KknjiŽica, koje su dane kao garancije i kauoije, makar u stvani nema; nikakova uloška.

телефон: Првокласни Шлески · Угаљи иКокс доуштво за промет пе

27-58

"за домаће потребе, етажно и и централно грејање.

Београд, ya a 31.