Narodno blagostanje
"99 јуни 1929
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 329
Д-р МИЛ. БОШКОВИЋ, Београд
РЕГИСТРОВАЊЕ АНЦИОНАРСНИХ ДРУШТАВ
А
| У СРБИЈИ
К Опасности од немања регистра
Судови, у подручју србијанског закона о акционарским друштвима од 1896. године, не воде регистар акционарских друштава. Факат, који изгледа невероватан, кад се има у виду неопходност тога регистра као правне базе и санкције многобројних и замашних имовинских и тражбених односа, везаних за сва данашња а. д.
Публици стоје на расположењу све могућности за обавештење о постанку акционарских друштава, главним условима под којим то друштво функционише као и о његовом престанку, а то су: службене новине и судски регистар. Та два начина обавештавања се допуњују, јер, док се помоћу новина публика држи у току свих промена и важнијих чинова у једном акционарском друштву, судски регистар садржи те чињенице среЂђене хронолошким редом, тако да их заинтересовани могу увек расмотрити, а по потреби и добити њихов препис.
Закон о акционарским друштвима предвиђа да се извод из друштвених правила и извесне важне одлуке гбора акционара имају објавити у Службеним новинама, али то не предвиђа у погледу чланова управног одбора. Према члану 42. закона о акционарским друштвима друштво се обавезује и задобија права пословима које управни одбор закључи у име његово. Међутим која лица сачињавају тај управни одбор, може се рећи, немогуће је на несумњив начин утврдити у подручју важења овога закона, пошто нема регистра у који би се уводила имена чланова тога одбора нити се она објављују у новинама. Остали начини, који би могли послужити да заинтересовани дођу до потребних обавештења, не дају довољну сигурност за тачност тих обавештења.
У ствари, једини извор, који пружа могућност да се дође до тачних података, јесте записник · збора оверен од стране комесара збора. Он је састављен под таквим околностима да у његову садржину немамо разлога да сумњамо. Помоћу тога записника дакле могли би утврдити на несумњив начин, ко је све изабран за члана управног одбора једног акционарског друштва. Према члану 60. закона о акционарским друштвима, сваки акционар · има право да тражи од друштва, а друштво је дужно ставити му на расположење записник 360ра, да се упозна са његовом садржином. Осим тога преписи тога записника се налазе у суду и Министарству Трговине и Индустрије, тако да гкционар може тражити од тих власти уверења, о ономе што садржи тај записник.
Али ако су податци, које нам пружа записник збора, истинити, они у овом случају нису довољни, јер се из њега може само видети која су лица изабрата у управни одбор, али се не види да ли су се та лица примила чланства, да ли су депоновала потребан број акција друштвених на име кауције, као и да нису дала у међувремену оставку на положај који су заузимала. Да ли је дакле једно лице члан управног одбора једног акционарског друштва, и да ли његов потпис обавезује
| | | |
друштво у даном тренутку, може се рећи да је за сад апсолутно немогуће утврдити на несумњив начин.
Невођење регистра не само да ствара несигурност у закључењу уговора са једним акционарским друштвом, него може проузроковати неприлика лицима, која немају никакве ни правне, ни пословне везе са друштвом. На збору акционара једног акционарског друштва може бити изабран за члана управног одбора човек који није присутан па чак није ни акционар друштва. Довољно је да он накнадно да пристанак и депонује потребан број акција друштва на име кауције, у смислу члана 40. закона. Депоновање акција се сматра као
прећутан пристанак од стране изабраног да се при- ,
ма поверене му дужности. Није редак случају пракси, да главни акционари, који држе већину акција у својим рукама, депонуј ју на име и за рачун изабранога i потребан број својих акција, ако мисле да изабранога виде у управном одбору,
овај неће или нема да депонује те акције. Може се десити да избор у управни одбор и депоновање акција буде и без знања или чак и противу воље изабранога. Према садашњем стању судске праксе, такво лице се сматра чланом управног одбора, иако оно није нигде дало свој пристанак на тај избор, и на њега пада терет доказа ако жели да утврди противно. Нарочито може имати непријатности такав члан управног одбора, ако друштво падне под стечај и управни одбор буде позват на одговорност због радња које су кажњиве. Мако
изгледа на први поглед да изложени случај нреде=.
ставља само једну теоријску конструкцију, у пракси такви случајеви нису ретки и познат нам је слу-
чај једнога члана управног одбора друштва које је недавно пало под стечај. Тај члан је изабран противу своје воље. Кад је о томе обавештен, поднео је одмах оставку на чланство, а управни одбор-није примио његову оставку! Тако је том праксом судском створена могућност,
без своје воље, него · мак' | ПРОТИВУ ПАО ИК не BOJE. -
П. Шта наше законодавство прописује о регистру
Трговачки закон, који важи за Србију, не предвиђа вођење регистра трговачких фирми. Он се задовољава пријављивањем фирме надлежном суду и објављивањем у Службеним новинама. Међутим закон о акционарским друштвима каже да се пријављена фирма друштва има протоколисати. Члан 15. тога закона гласи:
»Управни одбор дужан је најдаље за петнаест дана од дана положене прве уплате код надлежног суда пријавити име друштва ради протоколисања, а суд ће ову пријаву имена објавити у Службеним новинама..
Пријаву за протоколисање имена дужни су потписати сви чланови управног одбора а и они службеници, који су по правилима овлашћени, да име друштвено потписују; они морају предстати суду лично и признати своје потписе, или потписе
"да“једно лице · ступи у приватно - правни“ уговорни-одног не само -